петак, 23. август 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Полтронизам, политички далтонизам и дилетантизам као дипломатија
Политички живот

Полтронизам, политички далтонизам и дилетантизам као дипломатија

PDF Штампа Ел. пошта
Александар Михаиловић   
недеља, 21. јул 2019.

Док Вучић наивно верује Меркеловој и Макрону као „пријатељима“, уз спремност да им у свему удовољи, па и у комадању Србије, још марта 2004. МИП Горан Свилановић је упозорио на потпуну блокаду Немачке да се у УН говори о етничком чишћењу које Албанци спроводе према Србима уз присуство снага УН, као и пре бомбардовања.

Макронова дводневна посета Србији је дошла у најнезгодније време за њега, немири у Француској нису стабилизовани, а велики блам са местом Вучића и Тачија на трибини поводом обележавања годишњице победе над фашизмом није испеглан, посебно што је и застава никада постојеће државе добила почасно место на цркви Нотр Дам. Меркелова одлази, Макрон има амбиције да преузме лидерску позицију у ЕУ, нема озбиљне конкуренције, треба му неки успех, па тај долазак није био само куртоазни, већ је Макрон морао бити и у улози политичког Деда Мраза, али и нешто урадити на плану КиМ како би добио неопходне поене. Све се одвијало непосредно после одласка Енгела из Београда у Приштину, где је опалио „шамар“ Вучићу и Брнабићки који су га угостили као највећег пријатеља, уз очекивања Премијерке да он то и буде, као и САД, а он већ сутрадан у Приштини слави самопроглашење и рукама прави двоглавог орла, као и у условима појачане кампање из Немачке да се реши питање „К“, да се призна геноцид у Сребреници који није постојао, осим у главама оних који су чинили злочине и који би да друге оцрне, а себе прикажу као невинашца. Читав план је покварио ауторски текст у немачком Велту у коме се од Немачке тражи да помогне Србији у отклањању последица засипања ОУ, бомбардовања и рушења, јер је Немачка профитирала док је Србија крварила. У тим условима била је велика опасност да Макрон доживи прави фијаско. За прави дочек великог „пријатеља“ задужена је сендвич бригада владајуће странке која је на реченицу изговорену на српском од стране Макрона пала у еуфорични транс. У тим условима незапажено је прошла порука у којој гост истиче да су Србија и Косово две европске државе и да се договор мора направити за пар месеци. А он подразумева и поделу Србије и размену територије тј. да се отето делом врати поклањањем друге наше територије, што је катастрофа.

Да је у Србији на делу као замена за одговорну дипломатију у складу са Уставом политички полтронизам, политички далтонизам и дилетантизам, да не разликујемо заслепљени аматеризмом и послушништвом пријатеље од непријатеља, показује и став Генералног секретара председника Србије Николе Селаковића, који усхићено изјављује да смо у Макрону добили пријатеља који је спреман да јој помогне у решавању проблема Косова, читај,капитулацији пред терористима.

МИП Ивица Дачић се хвали да је Макрон прихватио компромис, а не каже да ту подразумева две државе, „Србија и Косово су две државе“,што Србију уводи у нова разграничавања и „компромисе“ са другим националним мањинама.

Да су лидери Запада оперисани од правде и поштења указује чињеница да ни Макрон ни конгресмен САД Енгел нису ни трепнули на поруке из недавно објављене књиге Јиргена Елзесера „Ратне лажи. Од косовског сукоба до процеса Милошевићу“у којој показује и доказује тврдње Слободана Милошевића у својој одбрани у Хагу да је „Немачка у својој политици о Југославији после уједињења наставила тамо где је после другог светског рата заустављена". Јирген истиче тадашње писање Бечких новина "Die Presse" о књизи: "Ако немачки МИП Јошка Фишер мора дати оставку, онда због ове књиге“. Њихов циљ разбијања Србије се не мења ни по коју цену док се и не реализује.

Сву неискреност Немачке и Меркелове  и актуелне администрације САД која не може да опрости Вучићу забијање прстију у очи донацијом од 2,5 милиона $ Хилари Клинтон у председничкој кампањи против Трампа, уз самохвалу донатора Вучића, вероватно из сопственог џепа или из џепова опљачканих пензионера, да је то урадио „јер је јако мудар и паметан“, што није засметало Макрону да поентира и за дужи период заслепи Србију лажним пријатељством, а београдске власти омађија, показује Италијански портал L’AntiDiplomаtic који ексклузивно објављује документа немачке владе која потврђују САД планове за уништење Србије.

У питању је отворено писмо немачког посланика и бившег потпредседника парламента Европе Вилија Вилмера немачком канцелару у то време Герхарду Шредеру у којем га обавештава о криминалним намерама учесника скупа против СРЈ и српског народа, плана да се Србија „исецка“ и тако „онеспособи“ како више не би могла функционисати као независна балканска држава,као резултату конференције у Братислави, одржане на прву годишњицу од бомбардовања СРЈ, у организацији САД Стејт департмента и Републиканског института за спољну политику.

Закључци конференције су више него паклени. НАТО је у детаље разрадио план уништења Србије, наводећи да је то исправка пропуштене шансе америчког ген. Двајта Ајзенхауера да војно окупира Југославију након Другог св. рата.
 
НАТО крајем априла 2000. године истиче као приоритет да КиМ мора бити признато као независна албанска држава која би моментално постала чланица НАТО, што потврђује да никада нису намеравали да испоштују Резолуцију 1244, чак су СРЈ прогласили нелегалном државом. Тема је била проширење НАТО-а на Балкан. Конференцији су присуствовали највиши функционери НАТО земаља (премијери, министри одбране, министри спољних послова), каже Вимер у писму.

Портал подсећа да су на састанку учестовали и чланови најмоћнијих светских елита: Билдерберг групе, Института Карнеги, „Страног савета“ Америкеитд. Примећено је и присуство познатог албанског и сепаратистичког интелектуалца из Приштине, „магната косовских медија“ и члана Билдерберг групе – Ветона Суроија.

Рат против СРЈ представља поправку погрешног потеза генерала Ајзенхауера на крају Другог светског рата (да војно окупира ФНРЈ). Америчке трупе морају овде бити стациониране заувек, како би се исправила пропуштена прилика 1945.

"Србија мора бити искључена из европског развоја, распарчана и уништена као пример за остале". Ова веома важна документација коју смо превели и комплетирали, потврђује на трагичан начин оно што је говорено, понављано и документовано од стране свих оних који су се, без резерве и оклевања, одмах постројили против ‘хуманитарног рата’ према СР Југославији, идентификујући га као апсолутно агресиван рат, са објективним геополитичким и геостратешким намерама и циљевима уперени против права, демократије, слободе“, истиче се у чланку АнтиДипломатика.

Нажалост, ово није схваћено или многи нису желели из „политички коректних“ мотива да схвате, наводи се даље.

„Њихова нова ‘лабораторија’ управљања светом прилагођена је времену ‘људских права’ и ‘обојених револуција’, ‘хуманитарних интервенција’ и ‘одговорности да заштитом’, ‘слободама грађана’ итд. Свој први експеримент је имала на југословенском тлу и Србији, наводи се у тексту.

Уништење Србије и повратак територијалности Римског царства

Да нема границе похлепи и злочинаштву лидера Запада види се из извештаја Вимера, закључке конференције наводи у 11. тачки. Захтевало се признање Косова осам година пре него ће званично бити признато, иако је Резолуција 1244 обавезивала све на поштовање граница Србије као независне земље.

Из закључака се виде геостратешки и геополитички планови у којима људи и њихови животи нису важни.

1. Учесници конференције захтевали су да НАТО државе што је пре могуће признају независну државу Косово.

2. Учесници ове евроатлантске конференције прогласили су СРЈ нелегалном државом, и поред Хелсиншког закона о неповредивости државних граница.

3. Европски правни поредак представља препреку за реализацију НАТО планова. За ове намере погоднији је амерички правни систем.

4. Рат против СРЈ представља поправку погрешног потеза генерала Ајзенхауера на крају Другог светског рата (да војно окупира ФНРЈ). Америчке трупе морају овде бити стациониране заувек, како би се исправила пропуштена прилика 1945.

5. Земље НАТО су ушле у рат против СРЈ како би и де факто отклониле препреке и дилеме које су се појавиле након усвајања НАТО-вог новог „Стратешког концепта“ у априлу 1999. године, а који је представљао европски напор да се претходно обезбеди мандат УН-а и ОЕБС-а.

6. Без омаловажавања веома важне касније легалистичке европске интерпретације како је НАТО интервенција ван граница Алијансе против СР Југославије била изузетак, јасно је да ово представља преседан, на који ће се било ко и било када моћи по потреби позивати те да ће након овог примера уследити многи други.

7. Било би добро, током наредног НАТО проширења да се поврати територијална ситуација између Балтичког мора и Анатолије каква је постојала за време Римског царства, у време његовог највећег ширења и моћи.

8. Из ових разлога, неопходно је Пољску опколити са севера и југа са демократским земљама (читати чланице НАТО-а), док ће Румунија и Бугарска служити као коридор до Турске. Србија стога (највероватније ради несметаног америчког војног присуства) мора бити искључена из европског развоја.

9. Северно од Пољске мора се у потпуности преузети контрола над изласком Санкт Петерсбурга на море.

10. У свим процесима, права људи на самоопредељење би морала да имају предност над било којим правилом и међународним законом. Игнорише се да то право имају само народи, не националне мањине и групе људи.

11. Тврдња да је НАТО током бомбардовања Југославије прекршио сва међународна права, као и све одредбе међунарног права уопште није ни узимана у обзир“.

У закључку писма Шредеру, Вимер упозорава да су Американци спремни да прекрше све међународне правне норме како би остварили сопствене интересе, што је био узрок и претходна два светска рата.

„Сила је изнад закона. Кад год јој се испречи међународни закон, он мора бити уклоњен“,наводи и закључује:

„Када се тако нешто догодило са Лигом народа букнуо је Други светски рат. Начин мишљења који у обзир узима само лични интерес можемо описати само као тоталитаризам!“

Италијанска ОбСл нас је још 2005. упозорила на намеру ЦИА и САД да капитулацију и предају КиМ не уради власт ДОС-а већ они који су 1999. били у властима која је надмудрила и надвисила највећу ратну машинерију икада, да то буде освета кроз невиђено понижење и издају државе и народа. Управо се тако нешто и догађа.

Бивши командантНАТО снага у Европи управо предлаже „помоћ“ властима у БГ да се ослободи притиска СПЦ, неутралише став исте око очувања највећих српских светиња и државе и омогући простор БГ властима да слободно потпишу капитулацију пред терористима и трговцима људским органима Срба и нелојалних Албанаца.

Француски генерал Пјер Мари Галоа је 2015. отворио срце и искрено изнео запажања којима је био сведок с краја седамдесетих прошлог века и планова Немачке за распарчавање СФРЈ, где је по плану ЦИА, која га је разрадила у складу са планом Бжежинског, кривица морала бити сваљена на Србију, што је потврда и овог пакленог плана.

Састанци су се одржавали у околини Минхена, под вођством политичког врха Немачке, а били су присутни представници осталих великих сила и Ватикана. Немачка је обзнанила намеру да се после Титове смрти Југославија дезинтегрише, за шта је имала више мотива:

- Освета Србима због жестоког отпора у оба светска рата, који је, по њиховим мишљењима, значајно допринео поразима Немачке, везујући бројне дивизије које су онда недостајале у Русији.

Немачка је имала опсесију да поништи резултате Версајског и Тријанонског мировног уговора, симбола савезничке победе и свог пораза у ХХ веку. Зато је морала бити разорена Југославија

- Награда Хрватима и босанским Турцима за савезништво у оба рата, увођење Хрватске и Словеније у ЕУ, како би са Немцима био осигуран доминантни положај на далматинској обали.

- САД су заиграле ову игру из сопствених геополитичких интереса и преузеле водећу улогу. Добиле су војно присуство на Балкану, посебно је значајан Бондстил, а успеле су и да докажу Европљанима да нису способни да се сами о себи старају у безбедносном смислу. Ова искуства су касније коришћена у Ираку.

- Митеран је тада био стар, болестан и заокупљен проблемима око измене француског устава, а Русија је била у канџама Јељцина, што је био најбољи геостратешки моменат за обрачун Германа са Србима.

- У циљу агресорске пропаганде лансиран је читав низ бестијалних и монструозних лажи о Србима.

Немачка је имала опсесију да поништи резултате Версајског и Тријанонског мировног уговора, симбола савезничке победе и свог пораза у ХХ веку. Зато је морала бити разорена Југославија и расформирана Чекословачка.

Поруке Макрона у условима разоткривања пакленог и криминалног плана су циничне:

1. ЕУ мора да се реформише да би могла да прими Србију.

Хладан туш Макрона од прошле године се наставља, нико не зна колико ће реформе да трају и какве ће бити, а посебно да ли ће уздрмана и несложна ЕУ све то издржати. Сигурно је и да много озбиљније реформе стоје пред Србијом која је по свим елементима на нивоу од пре 70 годин. Пролонгира се за улазак у ЕУ и 2025. што значи да српске власти и њихове аплаудерске сендвич бригаде не виде да ће вучење Србије за нос да траје и 30година. План о њеном уништењу потврђује да ће бити вечито. Наставак пузања ка онима који нас неће и који нам не мисле добро доводи у питање опстанак Србије уз претходна бројна понижавања, условљавања, уцењивања, поделе, разграничења, компромисе, тихо нестајање, што се несме дозволити.

2. Решење за Косово у наредним месецима, Макрон спрема нови састанак у Паризу уместо отказаног.

Сигурно је да ће Макрон покушати да поентира и искористи спремност Вучића на наставак преговора глувих укидањем такси, које су и спречиле одржавање претходно заказаног састанка за почетак јула, те обећање Вучића да се дође до решења уз лажни компромис, поделу КиМ од кога би неколико % остало Србији, што сендвич бригаде и БГ власти већ проглашавају великим „успехом“ после невиђене, лавовске борбе не да се Србија сачува већ да се од отетог дела врати бар неки квадратни километар, од отетог аута резервни точак, од крцатог силоса житом чак три шаке жита, таман за славу. Макрон очекује решење на брзину, у неколико наредних месеци, у сваком случају у овој години. То да Вучић не тражи укидање војске Приштине и реализацију Р1244 је сигнал да могу да наставе са реализацијом свог пакленог плана.

- Француска и Немачка су спремне да подрже Београд и Приштину у доношењу решења, чиме се ствара лажни утисак у јавности да од БГ и ПР све зависи, као да нису раскомадали СФРЈ и Србију управо они окупљени око нове „силе осовине“, НАТО пакта. Док се глуви договарају они агресивно пљачкају косметска богатства. На тај начин се остављају по страни друге велике силе, а циљ је не да се не умешају САД, већ онда и Русија, можда и Кина.

„Немамо ми магично решење(осим да закувају), договор је у вашим срцима и интелигенцији који вас воде. Заиста верујем у стабилност региона и споразум који треба да се нађе јако је важан за то, а будућност Србије је да буде спремна да га изради. То је тест и за Европу, да ли је спремна да склопи такав споразум. Решење је у народима и руководиоцима“,поручује Макрон који третира као равноправне саговорнике Србију и терористе, окореле злочинце и криминалце, који јој у име ментора и квази посредника отимају и пљачкају државу. Да ли би Макрон тако преговарао са сецесионистима и злочинцима у Француској, око Корзике можда? Да ли су велике светске силе после великих ратова остављале „ситној боранији“ да се договара или је у неколико сати направљен план поделе интересних сфера читавог света и одмах се прешло на реализацију, док се овде већ 11 године највише стигло до фуснотица, звездица и пахуљица, уз непрестана узмицања српских власти већ 20г?

3. Упозорење Макрона за Западни Балкан на „неке светске играче који имају другачије намере и жеље за регион Западног Балкана, него што је то случај са ЕУ, истовремено је то опасност за конфликте“.

Макрон увијено осуђује Русију и Кину и њих представља као опасност за стабилност региона јер би ту дошло до сукоба интереса великих сила, али, оно што он подразумева под другачијим ставом ЕУ је јасно видљиво из обелодањеног пакленог и злочиначког плана немачке за Србију, који Макрон безрезервно следи ако жели подршку Немачке за жељено лидерство.

4. Француска окреће нову страницу у односима са Србијом, бар на папиру.

Макрон је све време првог, радног дана, истицао дугогодишње и свеколико пријатељство са Србијом, потписано је више споразума из разних области - један је и о намерама везаним за градњу метроа у Београду од стране Француске, а такође и о набавци војне опреме. Истиче значај пораста билатералних односа Француске и Србије, покретања економског замајца и да ће се за неколико месеци видети резултати посете, а то подразумева капитулацију Београда, издају и поделу Србије.

Занимљива је порука „Фигароа“ у најави посете: „Макрон ће у БГ открити један град обавијен историјом-трагичном, али и град који себе великом брзином поново измишља. Бели град је 2019. поново постао краљица Балкана“.

Не знам на шта је „Фигаро“ мислио, али, искрено, истицање 2019. и доласка Макрона, те да је БГ краљица, ваљда је Макрон краљ, ми се не свиђа, боље да је Београд краљ, а не краљица која мора да трпи краљеве као млада.

Данас Немачка важи за „најзначајнијег економског партнера Србије“. Најопаснији је вид угрожавања безбедности једне земље кроз неуравнотежену економску сарадњугде једна земља или групација земаља има доминантан утицај

Унапређење свеукупне сарадње земаља овог региона је нужно.  Како је остварити ако се буде одвијала по диктату страног фактора који жели да оствари своје интересе? Немачка и САД желе да елиминишу присуство и сарадњу са другим значајним факторима у свету, посебно Русију. Историја се понавља онима који нису извукли поуке из прошлости. Германски фактор је својевремено поход на исток усмеравао преко Босне и Србије. За то је требало да послужи изградња железничке пруге од Сарајева, са једним краком према Прибоју а другим према Вишеграду. Та пруга је била стратешки важна за тадашњу Аустроугарску да је била спремна да издвоји „једну оку злата да би се обила једна ока камена“. Извршена је анексија БиХ, па ултиматум и напад на Србију изнурену Балканским ратовима, да би све кулминирало шестоаприлским бомбардовањем без објаве рата. Не треба заборавити да је Србија искусила први послератни излазак немачке војске изван својих граница учешћем њених бомбардера у оружаној агресији 1999.

Данас Немачка важи за „најзначајнијег економског партнера Србије“. Најопаснији је вид угрожавања безбедности једне земље кроз неуравнотежену економску сарадњу, где једна земља или групација земаља има доминантан утицај. Поштују нас и хвале због наше финансијске консолидације (читај:осиромашење народа, а пуњење државне касе да би се враћали зеленашки кредити и спроводила агресивна агитроповска изборна кампања у континуитету), све док испуњавамо њихове захтеве у вези са потпуном независношћу КиМ. Ако се тај део пакленог плана реализује следи укидање Републике Српске. Није случајно да је интензивирана афера „Сребреница“, посебно од стране Немачке која тражи нешто немогуће и понижавајуће, да Србија призна геноцид који се није догодио, а заборави онај из претходних ратова и 1999.

САД не желе да напусте регион и покушавају да изазову трговински рат са ЕУ и конфронтацију ЕУ и Немачке са Русијом преко глупих санкција, можда активирају и Керијеву „линију ватре“ у Србији и око ње. Водеће државе Запада су већ покушале да Резолуцију о Сребреници прогурају у СБ, што је спречено ветом Русије. Путин је ставио до знања да се, уз остало, безбедност Русије брани и у Украјини, Србији, Сирији,... Надајмо се да ће добра сарадња Турске и Русије спречити Давутоглуову доктрину „стратешке дубине“ у спољној политици Турске, и бар са те стране смањити притисак.

Унапређење сарадње у региону Балкана у очувању мира и отклањању многобројних анимозитета међу народима региона је нужно, на другим основама такође и пре свега у њиховом интересу, без страног туторства, сарадња какву су реализовале земље Вишеградске групе (Мађарска, Чешка, Пољска и Словачка).

Руси темељном анализом и истраживањима посвећују велику пажњу покушајима потпуне ревизије историје и тековина Другог светског рата, до обесмишљавања бројних примера херојстава и приписивању свега митовима а не стварним догађајима, чему знатно доприноси примитивизација масовне културе и образовања и натурање ријалитија примитивизма намерно осиромашеним масама како би лакше прогутале неистине, што је један од путева реализације „пакленог плана“.

Где се налазе највеће српске драгоцености?

Сви окупатори и агресори на Србију већ више од једног века имали су један од задатака да пронађу и однесу што више древних српских рукописа и књига, а Немци су 1941. чак и дивљачки бомбардовали Народну библиотеку у којој су уништили на хиљада књига и докумената. Та богатства непроцењиве вредности су завршила на свим крајевима света, уз одсуство намере из зликовачких разлога да нам се све то врати. Да је држава одговорнија не би и сама сакривала историју сопственог народа и дозвољавала да се пропагандом иста одбија као „теорија завере“ и кривотвори од стране оних који су све те записе крали, из манастира понајвише, проучавали их и наметали своја виђења стварних догађаја.

- Српски псалтир,материјално највредније дело које је украдено,  који на свакој страници има икону од чистог злата, је у Немачкој. Немци су урадили копије због његовог историјског, уметничког и културног значаја и од нас траже велике паре да би нам дозволили да и ми направимо копије, јер, то су „ауторска права Немачке“, какав гангстерски цинизам, нема шта.

Баварска државна библиотека, где је ово украдено дело, је пре извесног времена „поклонила“ факсимил Српског псалтира Музеју у Смедереву како би нам запушили уста, што је наша необавештена и аплаудерска, сендвич јавност прихватила са великом помпом, уз захвалност да су нам послали слике нечега што су нам украли. Вероватно ће нам послати и слике КиМ.

Поражавајуће је да Немци ово дело зову на прави начин, Српски псалтир, док квази историчари, страначки послушници, званично га зову Минхенски (српски) псалтир.

- Никољско јеванђеље (14. век) налази се у Ирској, у Даблину.

- Пролог стиховни за летњу половину године из 1566. године (стари српски календар дели годину на летњу и зимску половину), налази се у Лајбаху, као и Пролог стихови за септембар-децембар 1595. године.

- 43 рукописа (10-18. век), писана српском ћирилицом, украдена су у Египту из манастира Св. Катарина на Синај планини и однешени у Лондон.

- Збирка српских рукописа из манастира Св. Катарина и Православне грчке патријаршије у Јерусалиму, где је недавно пронађен илуминирани рукопис “Поклоник смерног Гаврила Тадића“ из 1662. године.

- Повеља краља Милутина из 1302. године налази се у Филаделфији.

- Лукино јеванђеље из времена цара Душана је у Британској библиотеци.

- Псалтир „printed in Venice in 1638 second edition of the Izobrazhenie oruzhii illiricheskih”, у Британској библиотеци.

- Савина књига, рукопис монаха Саве с' почетка 11. века је у Русији.

- Радослављево јеванђеље из треће деценије 15. века је у рукописној збирци Руске народне библиотеке Санкт-Петербург.

- Студенички типик, веома значајан, Свети Сава је написао на молбу свог брата Стефана. То је и буквално црквени устав, правилник о богослужењу и животу монаха у манастирума, што је и главни основ за Устав СПЦ, чува се у Националном музеју у Прагу, шифра IX H 8 – Š 10.

За време евакуације Народне библиотеке у Првом светском рату нестало је преко 50 српских средњевековних књига које су 1966. пронађене у чувеној библиотеци Сер Честера Битија у Даблину.

Многе старе српске књиге и рукописи су осим крађа и уништавани, а највише у пожару после бомбардовања Народне библиотеке на Косанчићевом венцу 6.4.1941. када је уништено више од 1.400 српских ћириличних рукописа и повеља, уз на десетине хиљада књига.

Ако један народ желиш да уништиш почни са његовом културом, образовањем, историјом, традицијама, језиком, писмом, а онда ће бити лакше да га уништиш и у економији. Последњих година ријалитији примитивизма су највећи „културни“ догађаји, а што се образовања тиче оно је по наруџбини, према потреби, док ради производња лажних диплома и доктората. Сами себе уништавамо, а изузетно велику одговорност имају медији, САНУ и интелектуалци који то виде, мирно посматрају и дозвољавају да се држава распродаје, свеколико уништава и комада. Лакше им је да спакују кофере и оду у „бели свет“. Како ће, без обзира на све страхове и фрустрације, објаснити својим унуцима зашто су им уништили и садашњост и будућност? Нико нема права да ћути и да је индиферентан до злочина према сопственој држави, њеној историји, садашњости и будућности. Пирамида вредности мора бити на правој страни и да се цене знања и свеколики ауторитети и поштење, не боја страначке књижице, послушништво и оданост партији и вођи. То не води у прогрес и „златно доба“ већ у ропство и тихо нестајање. Полтронизам, послушништво, слуганство и сервилност нису дипломатија већ покриће за незнање, неодговорност, аматеризам и пацерај у вођењу државе и народа. То се мора зауставити, или ћемо нестати, посебно ако се реализује део пакленог плана око увоза на стотине хиљада миграната због решавања проблема наталитета. Све што води подели и смањењу Србије и промени њене демографске слике је велеиздаја, што се несме дозволити ни по коју цену.

Аутор је Пуковник у пензији 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер