среда, 29. март 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Писмо Европском парламенту - Трепча је власништво акционара, правних и физичких лица из Србије
Политички живот

Писмо Европском парламенту - Трепча је власништво акционара, правних и физичких лица из Србије

PDF Штампа Ел. пошта
Саша Радуловић   
недеља, 30. октобар 2016.

Председник покрета "Доста је било" Саша Радуловић послао је Европском парламенту писмо у којем наводи да је тренутно на Косову и Метохији у току процес негирања једне од основних цивилизацијских вредности, а то је неприкосновеност својине.

"Верујем да је свима позната одлука косовске скупштине да Комбинат Трепча конфискује путем доношења посебног закона. И то само зато што је Трепча у власништву правних лица чији су оснивачи са територије Републике Србије", стоји у писму Европском парламенту.

"Иако је Комбинат Трепча основан још пре другог светског рата, у Краљевини Југославији 1927. године, готово 40 година пре него што је Косово и стекло статус покрајине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, те иако је још од 1992. године компанија организована као акционарско друштво капитала, косовске институције су се умешале у приватну својину", стоји у писму.

Радуловић објашњава да је Трепча власништво својих акционара, али и поверилаца акционара, с обзиром да су неки од њих у стечају, попут Генералеxпорта или 14. октобра.

У таквој ситуацији доноси се Закон о Трепчи 05-Л 120 који у својој природи представља одлуку о конфискацији имовине, само зато што је власништво над капиталом у поседу припадника друге нације. Јер ово се није десило са капиталом и имовином правних и физичких лица било које друге нације на Косову осим српске.

Сам закон, осим констатације да Влада Косова постаје власником 80 одсто капитала, а запослени 20 одсто, не садржи било какве друге релевантне одредбе. Стога је поменути акт не закон већ једнострана одлука о отимању имовине и негирању права својине. Сличних аката у свету готово да нема, чак је и бивши председник Венецуеле Уго Чавез користио институт национализације уз накнаду, а не једностране конфискације.

Стога ова одлука не само да није у складу са начелима на којима почива владавина права и не само да је у супротности са основним постулатима природног права, она је антицивилизацијска. Ова одлука не наноси штету само власницима Комбината Трепча, већ и доводи у сумњу достигнућа демократије и владавине права на целој територији Европе. Коначно, ова одлука је тест за саму Европску Унију, јер је Унија, преко Мисије Еулекса сама прихватила одговорност за владавину права и поштовање стандарда најбоље европске праксе на Косову. Даље од тога, чињеница да је Косово у процесу придруживања ЕУ, сама по себи захтева да се ЕУ веома озбиљно ангажује на поштовању те добре праксе код придруживања сваког кандидата.

Управо та најбоља европска пракса, базирана на концепту основних људских права прокламованих Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода, јасно дефинише концепт права на имовину. Подсећам вас да овај концепт укључује и позитивне обавезе државе која је дужна да заштити право на имовину њеним титуларима. Република Србија, будући да нема фактичку власт на Косову, не може помоћи својим грађанима и правним лицима под њеном јурисдикцјиом у заштити права на имовину. Али то може и мора учинити ЕУ. Ако то не учини створиће преседан по коме ће Турска моћи да конфискује руску Сбербанку, по коме ће Русија моћи да конфискује норвешки Теленор или по коме ће Србија моћи да конфискује хрватску Идеу или немачки Хемофарм. И то све потпуно легитимно са позивом на закон и добру праксу у случају Трепче.

Косово није чланица Савета Европе ни Уједних нација. За неке од вас, Косово је суверена држава, за друге је то и даље покрајина у саставу Републике Србије. Али то нема никакве везе са кључним питањем које се овде поставља и на које ће свако од вас лако дати одговор. А питање је следеће: Да ли ико има право да конфискује нечију имовину, само зато што је она у власништву правних и физичких лица која припадају другој нацији? Јер ово је први и по нашим сазнањима једини закон у Европи који конфискује капитал и који се односи само на правна и физичка лица из Србије. Ако се било ко и на час двоуми око одговора на ово питање, онда постоји проблем далеко већи и од Трепче и од Косова а и од Европе.

Сви знате да се о људским правима не преговара. Она су неотуђива и не зависе од политичке воље и тренутних интереса. Нико нема мандат да људска права, па и право на имовну стави на преговарачки сто. Са друге стране, сви знамо када се и на који начин људска права, па и право на имовину, могу ограничити. И сви смо свесни тога да ти услови нису испуњени у случају Трепче.

- Зато вас молим да овај тренутак схватите као историјски. Пре око 85 година у Европи није било довољно јединства да се дигне глас против паљења књига или конфискације по верској основи. Сигуран сам да су се многи због свог ћутања покајали. Сада је тренутак да се у светлу изреке чувеног Бизмарка, научени на туђим грешкама, супротставимо сличним акцијама и то пре него што неком падне на памет нешто горе. Не због Србије или Косова, већ због Европе и будућности - каже Радуловић.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће на предстојећим председничким изборима бити другог круга?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер