Početna strana > Rubrike > Politički život > Pacifikacija političkog života u SNS Srbiji, ili spremaju li studenti još nešto osim ispita?
Politički život

Pacifikacija političkog života u SNS Srbiji, ili spremaju li studenti još nešto osim ispita?

PDF Štampa El. pošta
Marinko M. Vučinić   
petak, 10. decembar 2021.

Spremaju li studenti nešto osim ispita bio je naslov teksta objavljenog u listu Student mesec dana pred događanje velikih studentskih demonstracija 1968. godine. Autor  tog teksta se pitao zašto su studenti pasivni i nezainteresovani za politička i društvena  dešavanja u tadašnjem  socijalističkom  sistemu u kome su bile nezamislive političke akcije koje nisu bile pod kontrolom vladajuće komunističke partije. Demanti ovog teksta uskoro je stigao, jer je već krajem Juna 1968. godine došlo do najveće studentske pobune koja je  imala dalekosežni  istorijski značaj  i uticaj  na  politički život i pravce razvoja  našeg društva. Posle junskih studentskih protesta 1968. godine više ništa nije bilo isto, a njeni odjeci traju i u našem vremenu. 

Angažovanje studentskog pokreta u političkom životu ima dugu tradiciju u našoj političkoj istoriji. Možemo ga pratiti od studentskih buna na Velikoj školi, preko delovanja Ujedinjene omladine  srpske, izuzetno jakih i delatnih studentskih organizacija  između dva svetska rata.

I nakon  Drugog svetskog rata i uspostavljanja  jednopartijskog socijalističkog sistema postojao je snažan studentski pokret koji je delovao  u oblasti politike , kulture, razvijanja humanističkih  ideja slobode i pravde, omladinske štampe i periodike. Neprocenjiv je značaj delovanja Studentskog kulturnog centra osamdesetih godina dvadesetog veka u afirmisanju prometejske  humanističke svesti  i otvaranja prostora slobode u kulturnom i političkom delovanju.

I nakon  razbijanja  socijalističke Jugoslavije kada je došlo deo uspostavljanja autoritarne i antidemokratske vladavine S. Miloševića studenti su imali izuzetno značajnu ulogu u  svim protestima koji su se dešavali a posebno u četvoromesečnim protestima 1996 godine  nakon brutalne  izborne krađe na lokalnim izborima, ali i  u  demokratskoj revoluciji 5. oktobra 2000. godine .U tekstu Četvrt veka  srpske Fronde - 25 godina od najvećih studentskih i građanskih protesta istoričar Čedomir Antić je zapisao. “Pre četvrt veka, započele su  najveće i najdugotrajnije demonstracije u istoriji Srbije. Tokom četiri meseca protesta Beogradski  univerzitet postao je mesto rekordnog bunta studenata u 20. veku.

 

Nekoliko dana kasnije, 20. januara kordon u Kolarčevoj je bio miroljubiviji, ali je tu ostao sedam dana i osam noći, 176 sati na minusu. Veliki kordon  postao je zavetno mesto srpske demokratije. Nema ko ga od važnijih ljudi nije posetio“. To su svakako bili  zvezdani časovi studentskog pokreta koji je davao neophodnu snagu i polet tadašnjim dobro  organizovanim  opozicionim strankama u borbi protiv represivnog režima Slobodana Miloševića, što je kulminiralo 5. oktobra 2000. godine.

To su svakako bili  zvezdani časovi studentskog pokreta koji je davao neophodnu snagu i polet tadašnjim dobro  organizovanim  opozicionim strankama u borbi protiv represivnog režima Slobodana Miloševića, što je kulminiralo 5. oktobra 2000. godine

Nakon dolaska Srpske Napredne Stranke na vlast preduzet je ozbiljan i efikasan proces pacifikacije  celokupnog političkog života i razbijanja opozicionih stranaka što je dovelo i do apsolutne marginalizacije studentskih organizacija i protesta  koji su se sporadično pojavljivali ali su brzo utihnuli jer nisu imali ozbiljnu političku podršku i medijski odjek i uticaj

Nakon dolaska Srpske Napredne Stranke na vlast preduzet je ozbiljan i efikasan proces pacifikacije  celokupnog političkog života i razbijanja opozicionih stranaka što je dovelo i do apsolutne marginalizacije studentskih organizacija i protesta  koji su se sporadično pojavljivali ali su brzo utihnuli jer nisu imali ozbiljnu političku podršku i medijski odjek i uticaj. Danas nakon  što je uspostavljen antidemokratski i otvoreno autoritarni naprednjački režim, razoren i obesmišljen politički pluralizam i politički život u Srbiji, stvorena posebna vrsta hibridnog režima u kome se  odvija otvorena i bahata zloupotreba državnih resursa i razvijena klijentelistička mreža novih poslovnih imperija i vlasti , jedna od važnih posledica ovakvog načina vladavine  je da  nema više ni traga od jasno profilisanog društvenog i političkog angažmana  studentskog pokreta. Ali postoje i primeri  angažovanja studenata kolji  ukazuju da  su oni spremni da brane najvažnije  demokratske  i civilizacijske vrednosti.

To se posebno videlo u političkom  angažmanu studenata Pravnog fakulteta u Beogradu i studenata   Istorije na  Filozofskom fakultetu koji su  poveli akciju  za odbranu  naučnog i ljudskog integriteta profesora Miloša Kovića. Ne  treba zaboraviti i angažman studenata u mukotrpnoj borbi dokazivanja plagijata S. Malog što je bio najveći izazov za Beogradski Univerzitet.

Ali pored ovih svetlih  primera ostaje ocena o  sveobuhvatnoj marginalizaciji studentskog pokreta. Ponekad se prigodno oglašavaju predstavnici studentskih Parlamenta i to jedino kada su u pitanju rešavanje  zahteva za novim ispitnim rokovima i ostalim sindikalnim studentskim pitanjima . Mogu se ponekad čuti i  funkcioneri Saveza  studenata /to je sada fantomska organizacija/ ali i predstavnici studentskih para-organizacija koje su pod čvrstom kontrolom  vladajuće stranke. Pri tome su na političku scenu nahrupili mladi kadrovi SNS-a izašli iz njihove tzv. Akademije za mlade lidere a koji su pokazali  da su samo groteskne i farsične kopije svojih partijskih uzora a posebno se ističu u veličanju naprednjačkog vođe i njegovog kulta ličnosti.

To  ne znači da su mladi ljudi u Srbiji u celini  nezainteresovani za politička dešavanja  i  aktivno učešće  u političkom  životu. Naprotiv, očigledno je da oni  traže drugačiji pristup politici, stvaranje  političke i društvene  alternative koja će  otvoriti prostor za reafirmaciju neposredne demokratije u kojoj će  se  poštovati inicijative i glas građana i to ne  samo u oblasti ekologije

Nedavno su objavljeni rezultati  velikog istraživanja o stavovima mladih ljudi u Srbiji koje je sprovela  Krovna organizacija  mladih Srbije među 1400 ispitanika od 15 do 30 godina. Navodimo samo nekoliko najvažniji rezultata i ocena iz ovog istraživanja. “Kao i ostali deo našeg društva, polarizovani su, zbunjeni i nesigurni, politika ih zanima ali kažu da  nemaju za koga da glasaju.Za razliku od jasnog antivakserskog stava , na polju politike mladi su podeljeni. Njih 49 odsto misli da zemlji treba jak lider što je pad u odnosu na prethodne godine. Sa druge strane, 44 posto smatra da da je najbolji oblik vladavine demokratija. Zainteresovani su  za određene političke  teme, ali većina misli da ne može da utiče na političke procese i 47 posto kaže da nemaju za koga da glasaju . Četrdeset  posto  ispitanika se izjasnilo da je glasalo na izborima 2020. godine, a 2,3 odsto na lokalu, njih 18,6 posto je reklo da nisu izašli na izbore zbog bojkota, a čak 39 posto da nisu glasali jer jednostavno to nisu želeli“. I ovo istraživanje je pokazalo da mladi ljudi imaju  potpuni otklon i odbojnost prema etabliranim političkim strankama i  sadašnjem preovlađujućem anahronom i prevaziđenom  načinu vođenja politike.

To  ne znači da su mladi ljudi u Srbiji u celini  nezainteresovani za politička dešavanja  i  aktivno učešće  u političkom  životu. Naprotiv, očigledno je da oni  traže drugačiji pristup politici, stvaranje  političke i društvene  alternative koja će  otvoriti prostor za reafirmaciju neposredne demokratije u kojoj će  se  poštovati inicijative i glas građana i to ne  samo u oblasti ekologije. O tome  jasno svedoče i aktuelni protesti protiv donošenja  Zakona o referendumu i eksproprijaciji u kojima učestvuje veliki broj mladih ljudi ali  očigledno je da izostaje organizovano učešće i oglašavanje studentskih organizacija  i Univerziteta  što je  samo dokaz više da je proces marginalizacije studentskog angažovanja samo  deo političke i marketinške  strategije naprednjačkog režima  da obesmisli sam pojam i suštinu politike. Donošenje Zakona o referendumu i eksproprijaciji samo je vrhunac bahatosti i očigledan primer ličnog oblika vladavine u kome su dezintegrisane i razorene sve institucije i demokratski principi podele vlasti i vladavine  prava.

Zato sa puno prava  možemo i danas postaviti pitanje? Spremaju li studenti nešto osim ispita. Ne treba sumnjati da će biti novih policijskih kordona, jer ova  vlast neće prezati od upotrebe svih sredstava u očuvanju svoje kleptokratske vladavine što se moglo videti i tokom protesta u Julu mesecu ove godine kada je primenjena brutalna policijska i para-policijska  sila u razbijanju mirnih demonstracija

Zato je neprihvatljivo  da Univerzitet u Beogradu ne reaguje  na očito kršenje osnovnih demokratskih i civilizacijskih vrednosti imajući posebno u vidu da ova vlast  bezočno nipodaštava i bagateliše mišljenje kompetentnih stručnjaka i mnogobrojnih naučnih poslenika što se posebno moglo videti nakon oglašavanja Građevinskog fakulteta o neadekvatnoj trasi Metroa u Beogradu.

Može se navesti  i način na koji se  gradi megalomanski  Beograd na vodi, dominaciji investicionog tzv. urbanizma koji  nemilosrdno razara gradsko jezgro Beograda, načinu donošenja prostornih planova i urbanističkih odluka,  privatizaciji Instituta Jaroslav Černi koji treba da posluži kao ekspertsko  pokriće već donete odluke o  otvaranju rudnika litijuma. Ista je sudbina  i sa ocenama koje su iznosili najeminentniji stručnjaci o katastrofalnim posledicama koje može doneti eksploatacija litijuma u Jadru.

Ako Univerzitet ne brani dignitet i integritet nauke ali i temeljne demokratske i civilizacijske vrednosti, čemu on onda služi. Može li on ponovo postati zavetno mesto srpske demokratije. Zato sa puno prava  možemo i danas postaviti pitanje? Spremaju li studenti nešto osim ispita. Ne treba sumnjati da će biti novih policijskih kordona, jer ova  vlast neće prezati od upotrebe svih sredstava u očuvanju svoje kleptokratske vladavine što se moglo videti i tokom protesta u Julu mesecu ove godine kada je primenjena brutalna policijska i para-policijska  sila u razbijanju mirnih demonstracija.

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner