Početna strana > Rubrike > Politički život > LDP balvani u glavi
Politički život

LDP balvani u glavi

PDF Štampa El. pošta
Marinko M. Vučinić   
sreda, 26. oktobar 2011.

Politika Liberalno demokratske partije je nekada nazivana ekstremističkom, danas je to državna politika koja se još uvek sramežljivo sprovodi. Ovaj trenutak istine funkcionera ove stranke Nenada Prokića najbolje ocrtava na koji način se danas sprovodi politika naše države na Kosovu i Metohiji sa očiglednom težnjom da se rešenje kosovskog pitanja prilagodi zahtevima realnosti i međunarodne zajednice. A šta je politika LDP-a i surova istina koju oni moraju da kažu našem narodu. Njen osnov je u priznavanju nezavisnosti Kosova uz pozivanje na Ahtisarijev plan – davanje autonomije srpskom narodu na severu Kosova u okviru tzv. nezavisne kosovske države.

Kao i mnogo puta do sada LDP postupa kao jedini tumač neprikosnovene istine koju oni treba da predoče zabludelom i izmanipulisanom narodu. Deo te lekovite i spasonosne istine je i poređenje događaja u Kninu i na severu Kosova i pri tome se koristi diskvalifikativ o novoj balvan revoluciji i golorukom narodu. Povlačiti paralelu između ova dva politička događaja može samo onaj ko se služi politikantskim floskulama o nespremnosti Srba da prihvate osnovne demokratske principe. Ništa ne vredi što se Srbi na Kosovu neprestano pozivaju na osnovno demokratsko pravo na mirnu i nenasilnu odbranu svojih ljudskih i političkih prava i interesa.

Politička istina LDP-a sadržana je i u tvrdnji Nenada Prokića: „Ova vlast građanima nikada nije jasno rekla da je osim severnog dela gde Srbija drži svoje institucije i gde umesto naroda zapravo brani kriminalce, Kosovo teritorija koja ima svoju suverenost, nije im rekla ni da su na tom severu Srbi instrumentalizovani“. To se tvrdi bez obzira na to što svi izveštaji sa barikada govore da se radi o jedinstvenom mirnom narodnom otporu i pokušaju da se uspostavi vlast samoproglašene kosovske države i odbrani goli opstanak. I mi tražimo slobodu kretanja, a ko nam je onemogućava nego Kfor i Euleks. Da li se Srbi slobodno kreću na Kosovu i Metohiji. I dalje se prevoze iz enklava konvojima i dalje ih ubijaju s leđa i napadaju na njihovim imanjima, ali ta sloboda kretanja ili nije važna ili smo se mi suviše slobodno kretali na severu pokrajine, kaže jedan od ljudi koji su na barikadama.

Da li to svespasavajuće realno sagledavanje stanja na Kosovu uključuje i neporecive činjenice da su od dolaska međunarodne zajednice Albanci ubili 1001 Srba, a da pri tome nijedan od tih zločina nije razrešen niti su počinioci privedeni pravdi. Da li je i to deo istine koju tako gorljivo žele da nam saopšte jurišnici koji su samo ideološka i politička prethodnica za usvajanje nove kosovske politike od strane sve nemoćnije i licemernije Demokratske stranke koja nema hrabrosti da jasno formuliše nacionalni i državni interes srpskog naroda koji brani pravo na slobodan život na Kosovu.

Još se nije desilo da je neko od istaknutih funkcionera Demokratske stranke doveo u pitanje ovakve stavove LDP-a, očigledno je da brižljivo čuvaju svog budućeg koalicionog parntera i glasogovornika njihove buduće politike. Po svemu sudeći da verzija LDP istine postaje osnova politike koju sprovodi i Demokratska stranka nesprestano se pozivajući na neminovnost priznavanja realnosti, a samim tim i države Kosova. Pri tome samo je pitanje dana kada Boris Tadić više neće biti novi Koštunica već državnik koji će oglasiti LDP-ovsku neumoljivu istinu da je Kosovo definitivno izgubljeno, ali uz neizostavni dodatak da neće biti priznata njegova državna nezavisnost. A evo kako ta prekretnička i katarzična istina izgleda u izvornom ideološkom tumačenju Čedomira Jovanovića, lidera LDP-a, na zasedanju našeg parlamenta. „Dok barikade postoje na Kosovu, nasilje je jedino sredstvo za rešavanje kosovskog problema. Te barikade su postavljene upravo zbog toga što to nasilje uništava budućnost Srbije, kroz radikalizovanje odnosa Srbije i međunarodne zajednice. Kosovo je jedini prostor u kojem su kriminalci proglašeni za patriote. Te patriote barikade brane ne svojim telima nego uvođenjem radne obaveze koju su dužni da poštuju svi zaposleni koji umesto da sede za mašinama sede na barikadama. On mora izaći iz tog začaranog kruga u kojem se kreće sa svima nama kao taocima jedne pogrešne politike koja je uništila Srbiju u proteklih 20 godina. Nije svejedno da li će se problem severa Kosova rešiti tako što će biti zbrisana srpska zajednica sa severa Kosova ili tako što ćemo upravo na severu Kosova početi da pokazujemo jednu novu osobinu koja je jedina garancija opstanka našeg naroda u 21. veku, inat, sukob sa svima, pozivanje na mitove i predrasude moraju biti napušteni i kosovski problem treba da se reši u okvirima Ahtisarijevog plana. Kriminalci ne mogu biti patriote, niti se sever Kosova može braniti tako što će se kosovizirati čitava Srbija a od srpskog naroda napraviti jedini narod u Evropi koji puca u predstavnike međunarodnim mirovnih misija. To rade talibani, to radi Al-Kaida u Iraku i to rade Srbi na severu Kosova.“

Ovo su reči koje je izgovorio poslanik u srpskom parlamentu a da niko iz vladajuće koalicije nije ustao u odbranu dostojanstva i časti srpskog naroda na severu Kosova. Kao i uvek do sada nije izostala i osnovna LDP-ovska ideološka mantra o fatalnoj nesposobnosti srpskog naroda da se demokratizuje i da konačno krene u susret evropeizaciji i emancipaciji koja bi između ostalog podrazumevala i uvažavanje manjina.

Pri tome ovi zajapureni ideolozi preokreta nisu se nijednom zapitali zašto Srbi na Kosovu neće da prihvate Ahtisarijev plan i predlog njegove autonomije. Odgovor je veoma jednostavan, oni nemaju poverenje u iskrene namere međunarodne zajednice da će nepristrasno sprovoditi principe zaštite ljudske prava, slobode kretanja, funkcionisanja pravne države i elementarne zakonitosti. Govoriti danas da Kfor i Euleks imaju primarni zadatak da obezbede slobodu kretanja na Kosovu vrhunsko je licemerstvo i i hipokrizija jer upravo Srbi nemaju slobodu kretanja i obezbeđenu zaštitu ljudskih prava.

Porediti Srbe sa Kosova sa talibanima i Al Kaidom može samo onaj političar koji je u svom mesijanskom zanosu spreman da srpski narod koji mirno protestuje svede na beslovesnu rulju kriminalaca koja nije svesna da kosovizira Srbiju i time sprečava evropeizaciju i modernizaciju u kojoj će biti uspostavljena otvorena komesarska uprava LDP-a.

Radi se pri tome i o nepoštovanju napora srpskog naroda da u neravnopravnoj borbi stvori uslove za svoj opstanak u sastavu države Srbije koju oni jedino i priznaju. Ovde se radi i o pitanju opstanka. Sama činjenica da se u ovoj politici velikog preokreta govori o mogućnosti velikog egzodusa i novoj Oluji i o tome do koje mere su međunarodne snage nemoćne da izađu iz nametnute politike sprovođenja duplih standarda. Zar nije osnovna uloga Kfora i Euleksa da obezbede sve uslove za stvaranje demokratskih institucija i opstanak Srba koji neće biti izloženi stalnim pritiscima i proganjanjima. Ko to danas priziva novu Oluju koja bi etnički očistila sever Kosova? Ali to ne interesuje LDP kao disciplinovanu briselsku ideološku sekciju jer oni treba da utru put za prihvatanje istine da je Kosovo izgubljeno i da treba prihvatiti realnost tzv. državnih granica Kosova.

U tom duhu je i stalno pozivanje na istorijsko pomirenje i potrebu da se Albancima pruži ruka pomirenja. Ali u tom procesu ne može učestvovati samo jedna strana – srpska, potrebno je da pruženu ruku ima ko da prihvati. Na pompeznom predstavljanju LDP-ovske politike velikog preokreta bio je i Vuk Drašković koji je tom prilikom pokazao do koje granice bezočnosti i bezobzirnosti može da se spusti čovek koji je uvek spreman na najneverovatnije preokrete, a da pri tome uvek bude ili u vlasti ili blizu nje. Zar on nije bio ministar spoljnih poslova kada se kreirala politika koja je podrazumevala koncepciju da se evropske integracije ne mogu uslovljavati rešavanjem kosovskog pitanja.

Mi smo sredina u kojo je sve moguće i sve je dozvoljeno, zato nam se politika pretvorila u mračnu kaljugu u kojoj opstaju i najopskurnije ideje i najneprincipelniji političari.

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će preuzimanje vlasti u Avganistanu od strane talibana dovesti do prelivanja krize u okolne zemlje?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner