Kredit za budžet i marketing

Gromoglasno najavljeni ruski kredit za infrastrukturu od 800 miliona dolara neće biti realizovan još najmanje godinu dana, jer je naša strana ušla u pregovore bez kompletirane dokumentacije o predviđenim projektima. Naime, Rusi insistiraju da pre početka radova dobiju potpuno završenu projektnu dokumentaciju, kako bi rizik investicija sveli na minimum. Taj uslov naša strana za sada nije u stanju da ispuni, a naši pregovarači nude samo postojeću dokumentaciju, koja očigledno nije dovoljna da ubedi rusku stranu da ima posla sa ozbiljnim partnerima. Od početka radova stoga nema ništa, a domaćoj javnosti se serviraju prazne izjave kako „pregovori teku u pozitivnom smeru“.

Bez odgovarajućih projekata

Kredit vredan milijardu dolara načelno su prošle godine dogovorili Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, prilikom posete ruskog predsednika Srbiji. Tada je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio da očekuje da će on biti realizovan do kraja 2009, uz najpovoljnije kamate i bez uslovljavanja.Od cele sume, 200 miliona dolara je bilo predviđeno za podršku budžetu, a ostatak u iznosu od 800 miliona dolara za infrastrukturne projekte. Mrkonjić je tada rekao da Rusi ne traže da njihove firme rade na izgradnji saobraćajnica u Srbiji. Međutim, nasuprot tadašnjim optimističkim izjavama i najavama, realizacija ruskog kredita tek je na početku, a u državnu kasu još nije leglo ni planiranih 200 miliona dolara za podršku budžetu. Ugovor o rati od 200 miliona dolara za budžet potpisan je tek u aprilu ove godine, a Vlada Srbije je tek početkom maja usvojila Predlog zakona o ratifikaciji tog sporazuma .I dok će 200 miliona dolara verovatno na kraju i stići, kredit za investicije još uvek je neizvestan, zbog, slobodno se može reći neodgovornosti i neozbiljnosti srpske strane. Posle više rundi pregovora o uslovima realizacije ovog kredita, ni na poslednjem sastanku srpske i ruske delegacije održanom početkom juna, nije došlo do konkretnih dogovora, jer su naši pregovarači smatrali da se u planirane projekte može krenuti „fazno“,na bazi postojeće dokumentacije, što za Ruse nije bilo prihvatljivo.Rusi su insistirali da se sve kalkulacije rade samo na bazi apsolutno završenih idejnih projekata i sa tačnim pregledom troškova po aktuelnim cenama gradnje. Posebnu stavku predstavlja i rusko insistiranje da ruske firme budu dobrim delom angažovane na izgradnji objekata koje kreditiraju. Realizacija kredita je zbog toga moguća tek možda sredinom sledeće godine, a iz pregovora je trenutno izostavljen projekat pruge Beograd – Bar. Na pomenutom sastanku je dogovoreno da tih 600 miliona dolara budu upotrebljeni za završetak beogradskog železničkog čvora, uključujući i stanicu „Prokop“) i pruge Valjevo–Loznica, ali pod uslovom da se završe glavni projekti i specifikacija troškova. Ako ta dokumenta budu predata, tek početkom sledeće godine biće započeti razgovori o uslovima kredita za tu sumu i ugovaranje konkretnih poslova, a radovi na svim objektima koji budu dogovoreni mogli bi da počnu tek polovinom sledeće godine.

Tok pregovora pokazuje da, iako je od posete Medvedeva prošlo osam meseci, domaći stručnjaci i nadležno ministarstvo nisu bili u stanju da i pored značaja ruskih investicija pripreme potrebnu dokumentaciju. A kako teku pregovori s Rusima odlično svedoči i izjava generalnog direktora Saobraćajnog instituta CIP Milutina Ignjatovića, koji je u izjavi medijima doslovno rekao:"Mi smo im ponudili da dođu i krenu, recimo, da rade Valjevo-Loznica. Mogu sigurno godinu dana da rade i više, dok ćemo mi za to vreme, i manje, uraditi projektnu dokumentaciju za preostali deo, 40 km koji nedostaje. Da uradimo tako da oni mogu da nastave. Međutim, oni se ne slažu i traže da sve bude urađeno i kad napadnu, dovešće više mašina i izvođača radova koji bi to mogli odjednom sa svih strana da napadnu da rade. Ali pregovori idu u pozitivnom smeru, tako da ako taj kredit bude dodeljen Srbiji i uradi se samo beogradski železnički čvor - biće to pun pogodak za Srbiju i Beograd", rekao je Ignjatović (i ostao živ, prim. autora).

Izgleda da brojnim domaćim stručnjacima još uvek nije jasno da ni kod Rusa nema poslova na „dođem ti“,„časna reč“ i „majke mi“, a zbog svega toga ne čudi što njima ne pada na pamet da novac daju na neviđeno. Naša strana je pokazala da je u ceo posao ušla potpuno nespremna, pitanje je da li Vlada Srbije uopšte želi da do realizacije ovog kredita i dođe.
-Rusi insistiraju na kompletnoj dokumentaciji. Naši su mislili da će dobiti novac u budžet i da će moći da ga koriste po potrebama, ali Rusi to očigledno ne žele. Niko ne daje novac iz ljubavi,sve treba da bude jasno, a naročito treba da se pokaže da će se pare vratiti.Pokazalo se da je naša strana potpuno nespremna, i da je zato došlo do ćorsokaka.Priča o kreditu je u početku bila samo politički marketing. Kad je Medvedev došao u Beograd i kada je objavljeno da će Rusija dati kredit Srbiji, od jednog ruskog novinara sam dobio informaciju da je to veliko iznenađenje, a da je sam Medvedev rekao da ta stvar treba da sačeka. Naša strana govori da je to pitanje rešeno,ali ništa nije gotovo, čak ni kredit od 200 miliona dolara još nije do kraja realizovan – kaže za NSPM ekonomista dr. Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije, koji zaključuje da će ruski novac otići na neko drugo mesto ako ne bude mogao da se uloži u Srbiju.

Da Rusi nemaju mnogo poverenja istakao je nedavno i Aleksandar Konuzin na Biznis forumu na Kopaoniku, kada je poručio ruskim investitorima da budu oprezni prilikom ulaganja u Srbiju. Advokat Branko Pavlović takođe smatra da Rusi nemaju nikakvog razloga za poverenje, a da je naša strana bila zainteresovana samo za gotovinu kojom će popuniti budžet.
-Mi smo u proteklih 10 godina dodatno izgubili institucionalnu sposobnost za izradu ozbiljnih idejnih i projektnih dokumentacija, a u istom periodu niko se time nije bavio, pošto se pažnja naših institucija usmerava samo tamo gde se očekuje baratanje nekim kešom. Što se poverenja tiče, svakako da ruska strana nema nikakvog razloga da ga ima. Dodatno se stvari menjaju i u samoj Rusiji, tako da je zahtev za detaljnom dokumentacijom uslov i radi kontrole trošenja para u samoj Rusiji, u svim oblastima, nezavisno od nas. Naša strana je pre svega videla kredit kao doprinos našem budžetu. Opet samo keš. A u preostalom delu, koji čini 80% ukupnog aranžmana Rusi će izvesno doživeti opstrukciju. Nije mi jasno šta ih je rukovodilo da prvo daju kredit za pomoć budžetu, a da potom pregovaraju za ostatak kredita, osim ako taj iznos nije odmah i naplaćen na ime duga koji imamo prema Rusiji iz spoljnotrgovinskog poslovanja – kaže Pavlović za NSPM.

Nesposobne institucije

Analitičar Branko Radun za NSPM kaže da ovakvo ponašanje naše vlasti generalno može samo doprineti gubljenju poverenja partnera i istoka i sa zapada:
-Elita Srbije ne može adekvatno da odgovori na izazove vremena, a da stvar bude još gora, prisustvujemo decenijskoj eroziji institucija, koje su sve manje sposobne za efikasno delovanje u svetu koji se menja. Priča o ruskom kreditu je još samo jedna takva epizoda u kojoj se naša strana pokazuje kao nedovoljno sposobna, i dok je ruski poslovni svet doživeo ozbiljnu i pozitivnu transformaciju, kod nas se stagniralo ili propadalo. Stoga našu stranu možda i iskreno čudi da im neko traži ažuriranu projektnu dokumentaciju i stanje poslovanja kompanija u koje bi se ulagalo. Zbog takvog „lako ćemo“ stila u politici i biznisu smo tu gde smo sada. Bilo je lako „dogovoriti“ kredit za spasavanje budžeta, jer je to potrebno političarima.No, sad kada je u pitanju ozbiljan investicioni projekat stvari ne idu lako – kaže Radun.

Radun dodaje da je moguće da na ovakav razvoj situacije utiču i faktori koji ne žele značajno prisustvo ruskog kapitala u tako važnoj oblasti kao što je železnica:
-Koliko u svemu tome ima udela nesposobnost institucija i kompanija za ozbiljne investicione projekte po svetskim standardima, a koliko uticaja određenih političkih centara nije lako odgovoriti. Iako izgleda da je nedostatak projektne dokumentacije glavni problem, čini se da u to kreditno zamešeteljstvo imaju upliv oni kojima nikako ne odgovara značajnije finansijsko i poslovno prisustvo ruskog kapitala i kompanija.Bilo kako bilo, ono što je jasno je da se ovakvim ponašanjem naših institucija i kompanija šalje jako loša poruka u svet, te da je posledica dalje gubljenje onog preostalog poverenja koje imaju stranci prema nama. Sa visokim nivoom korupcije i političkim kalkulantima na čelu države mi gubimo poverenje i istoka i zapada – zaključuje Radun.

Pregovori o realizaciji ruskog kredita počeli su u oktobru 2009. godine, ali konkretnih dogovora još nema. Kada i gde će se pregovarači ponovo sastati nije poznato, a dok je i ta jedna milijarda za sada neizvesna,ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić izjavljuje da Srbija planira da do 2027. uloži 22 milijarde evra u razvoj saobraćajne infrastrukture na osnovu Master plana za transport, od čega sedam milijardi za železnicu.