Hoće da upravljaju Srbijom, a priznaju da nemaju kadrove

Nisu oni izdajnici, oni su nesrećnici, kaže seljak iz okoline Raške.

Nisu oni izdali nas, oni su izdali sebe, kaže drugi seljak iz Užica.

Hoće ovi novi na vlasti da upravljaju državom Srbijom, i to sami, a javno nam priznaju da nemaju kvalitetne, stručne i poštene ljude i kadrove, da upravljaju makar Epsom, Telekomom i Dunavom, kaže treći sseljak iz okoline Požege.

Ja imam samo toliko da kažem o srspkom seljaku. I to je mnogo.

Izdali bi oni Kosovo i Metohiju, ali neće KiM, da izda njih! Izdali bi oni Srbiju, ako već nisu, ali neće Srbija da izda njih! Izdali bi oni sve nas, nas radnike javnih preduzeća, radnike privatnih domaćih i stranih kompanija, penzionere, nas Srbe, i sve nacionalne manjine, građane, malograđane i seljake. Izdali bi oni nas, ali nećemo mi njih. Napustili bi oni i Srbiju i Kosovo, i ostavili nas kad nam je najgore, ali nećemo mi njih! Ostavili bi oni i Srbiju, i Kosovo, i sve nas, ali neće Srbija, neće Kosovo, i nećemo mi njih da ostavimo! Nikada! I zato im glas drhti, i oči suze i ruke se tresu. To kažem ja.

Na kraju, oni koji su sve vreme privatizacije i čerupanja Srbije ugodno sedeli u skupštini, i „gnezdili se na jajima“, što bi rekli srpski seljaci, sada odjednom pričaju drugu priču. Oni, koji su i tadašnje i sadašnje tajkune i glavne protagoniste pljačke Srbije, prozivali i pretili im (čak i u poslednjoj predizbornoj kampanji mogli ste svaki dan čuti – ne dajte da se napravi tajkunska vlada - glasajte za narodnu vladu!), a sada tim istim tajkunima, kojima su nam pretili, nude poslednje velike komade i ostatke već dobrano oglodane Srbije!

Kada su se ti tajkuni i novopečeni bogataši bogatili na poluraspadnutom telu privrede i industrije Srbije, sisali krv na njenim otvorenim ekonomskim venama, jer su svi oni samo masovno prigrabili ona preduzeća, koja bi mogao da vodi i svaki malo vispreniji seljak u Srbiji, mi obični građani Srbije, koji iskreno vole svoje zemlju, samo smo to zbunjeno gledali, ne obraćajući previše pažnju na to, više se nervirajući i pateći zbog svih onih silnih nepravdi koje su nam tadašnji neprijatelji, a sadašnji prijatelji nanosili svuda, gde je živeo srpski narod.

Sada smo došli na red svi mi, koji smo još živi. Danas se ne može zamajavati narod zločinima nad Srbima, koji se dešavaju u okruženju naše otadžbine, i zato se sada zamajavanje i igra nerava mora odigrati na mnogo manjem prosotru! Zato nas sada zamajavaju sa temama, koje se vrte svuda oko nas!

Ti „tajkuni i pljačakši Srbije“, kako ih je nekada nazivala današnja vlast Srbije, preko noći postadoše „poslodavci i menadžeri“! To i nije ništa neobično, kada su preko noći mogli i građevinski tehničari i keramičari, postati menadžeri i ekonomisti!

Najgore od svega je što je sadašnja vlast, koja se nekada sa pozicije opozicije klela da će završiti sa njima tako što će im preispitati poreklo imovine, i kako su se to oni preko noći obogatili, ostala i sama zaglavljena u toj istoj noći, stvarajući sumnju kod svakog poštenog čoveka, da se nisu možda svi „oni „, u toj istoj noći negde ipak sreli i štošta dogovorili!

Elem, sada im ta ista vlast još stvara nove i bolje „privredne uslove i pogodno ekonomsko okruženje“, kako bi lakše mogli da sve to silno bogatstvo očuvaju i zadrže samo za sebe! Pitate se kako to? Pa lepo, donoseći nove zakone o radu (koji idu na ruku poslodavcu-jer će moći lakše da otpuštaju i da ne plaćaju ono malo radnika što još zapošljavaju), Zakon o privatizaciji (da lakše dođu do još velikih komada još uvek neiskasapljene privrede i javnih preduzeća Srbije), Zakon o izgradnji (da lakše mogu da uživaju i realizuju svoje orgomno nagomilano bogatstvo)...

Došlo je vreme da ti nekadašnji „tajkuni i pljačkaši Srbije“ sada dobiju šansu života, a to je da probaju i sami da upravljaju ogromnim javnim preduzećima Srbije (Železnica i Putevi Srbije, za početak), i da nam na taj način, navodno „pomognu“, „pokažu šta znaju“ i „privredno ožive Srbiju“! Sve to nam kao razlog svoje odluke o postavljanju tajkuna na čelne pozicije velikih javnih preduzeća Srbije, navodi jedan slabašan čovek, koji je toliko slabašan i u odnosu na moju malenkost, mene, da mi ga je iskreno žao, i zato ga neću ni napadati, jer nikada nisam niti pomislio, a kamo li napao toliko slabije od sebe! Naprotiv, on je toliko slabiji od mene da bih smeo da mu izađem u ring ili na dvoboj, i potpuno goloruk i vezanih ruku na leđima, a da on ima pravo da bude naoružan sa čim god hoće! I znam da bih ga, ako ništa drugo, oborio pogledom pravednika, ošinuo tako jako rečima, da bi se odmah predao, i kleknuo i molio za milost!

Nesretnik kome drugi, a često i samo lični interes, određuju šta da misli, koga da sluša, šta da radi, nije slobodan čovek! To je rob najgore vrste, i zato nikada i ništa loše o njemu ne mogu i neću reći niti uraditi! Ali, to ne znači da neću ukazati na jednu ordinarnu laž i previd koji se svima nama u Srbiji podmeće!

Kaže slabašni čovek: država Srbija ne ume i ne zna da upravlja velikim javnim preduzećima! Srbija nema profesionalne menadžere i sposobne ljude na čelu javnih preduzeća, već korumpirane i na sve spremne direktore javnih preduzeća koji nemilosrdno kradu imovinu državnih preduzeća, i žive kao paraziti na budžetu Republike Srbije, koji narod jadni plaća! Srbija, to jest ti koje država Srbija postavlja za direktore, ne umeju da naprave profitabilim javna preduzeća! Kao dokaz izrečenog navodi primer privatizacije „Jata“ (iako još niko nije video taj ugovor – da bi mogao sa sigurnošću da kaže, ko je i koliko „dobar“!), koji sada posluje profitabilno umesto da bude gubitaša na leđima budžeta Srbije, kao i Fijat (gle čuda, i njegov ugovor se ne može obelodaniti niti pokazati nama građanima Srbije, iako je i to preduzeće stvorila država - znači narod!).

Zašto nam to nisu rekli u predizbornoj kampanji! Zašto nam nisu rekli da glasajući za njih, glasamo da tajkuni upravljaju velikim državnim preduzećima! Verujem da bi mnogo bolje prošli na izborima u tom slučaju!

Kako je opšta kampanja napravljena protiv javnih poreduzeća, kao tereta na budžetu građana Srbije, jasno je da se sprema teren za njihovu prodaju. Pazite: ta preduzeća prave stalno minus i mi građani ih izdržavamo, pa zato treba da ih prodamo nekome, neka se on muči i pokriva minuse! Ne, nije tako! Nego neka se taj neko „muči“ sa njima i zarađuje lovu! Jer mi ne znamo! Pardon, ne mi, nego partijski kadrovi vlastodržaca! Država priznaje da nema poštene i stručne i sposobne kadrove da upravljaju javnim preduzećima, a hoće da upravlja državom Srbijom! Hej! Ko je ovde lud?

Lud je onaj ko ne vidi kako se poskupljenjem usluga „Telekoma“ stvara veći profit i zarada tom preduzeću, kao što se i poskupljenjem osiguranja „Dunava“ za 50% stvara veći profit i u tom javnom preduzeću, kao što se i poskupljenjem električne energije pravi veći profit i u Elektroprivredi Srbije. Zašto? Pa da bi se posle prodala i odmah donosila profit kupcu! A kupci će samo još više poskupeti usluge, otpustiti ljude i napraviti profit veći za sebe! A ja sam siguran, da novi vlasnik neće razvoditi elektromrežu i telefonske linije i po najzabačenijim selima! To mu se ne isplati! Kao što ni privatizacijom gradskih saobraćajnih putničkih preduzeća ne možete ista naterati da održavaju autobuske linije za daleka i zabačena sela, čak ni upotrebom puške! Privatnik ima linije i radi samo tamo gde ima profita, a to nisu polunapuštena sela! Zar država nema interesa da ljudi ostanu u tim selima i imaju prevoz i struju i telefon! Šta briga privatnika za interes države?

Zar nije mogla država da digne cene u svim ovim javnim preduzećima i učini ih profitabilnim, a profit ulaže u dalji razvoj preduzeća, ili pak preliva u druge sektore od interesa za državu!? Ne, ona sprema teren da zaradi budući kupac i privatnik i novi vlasnik tih preduzeća! Država ne zna da upravlja običnim javnim preduzećem! A hoće da komanduje vojskom! A zna da upravlja sudbinom cele Srbije – to zna i ume! Zna da vodi sektore zdravstva – gde se radi o ljudskim životima, zna da upravlja ministasrtvom pravde – i da sudi pošteno, ali ne zna da upravlja vozovima i proizvodnjom struje i da naplaćuje telefonske usluge! E to ne zna i ne ume!

A ja na to imam samo jedno da kažem i pitam:

Objasnite mi, kako to da je država Srbija bila sposobna da napravi kroz decenije i decenije ulaganja i upravljanja (u nekim slučajevima i skoro ceo vek!), tako velika i vredna javna preduzeća, kao što su Telekom, Elektroprivreda Srbije, Železnice Srbije, Putevi Srbije, Dunav osiguranje, a sada odjednom otkrivamo kako, eto, ta ista država ne zna da upravlja njima! Zna da ih napravi, od ničega, na goloj ledini, a ne zna da upravlja sa njima!

Što se tiče profitabilnosti javnih preduzeća, moram da kažem da država kada je pravila u nekom gradu vodovod, ili kada je pravila i širila telefonsku mrežu širom Srbije, kada je dovodila i razvijala mrežu elektrodistributivnu, ili razvijala aviosabraćaj, to nije ni radila da bi napravila profit ili zaradila! Ona je to radila da bi svojim stanovnicima priuštila viši standard, da bi im učinila pristupačnim usluge kao što su telefonija ili pristup električnoj energiji! Uz to, ona je u te velike sisteme zapošljavala svoje stanovništvo i iz sopstvenih prihoda tih velikih javnih preduzeća omogućavala da se oni samostalno i održivo razvijaju! To je bilo tako i nikako drugačije! Em se zapošljavali ljudi, em se razvijala država i prateće grane, em se dizao strandard, em su  se ta javna preduzeća i dalje samostalno RAZVIJALA.

Predstavljati tip vlasništva kao glavni faktor koji utiče na uspešnost poslovanja nekog preduzeća je čista ideologija, i kao takva će i završiti, kao i uvek u istoriji do sada: na nekom đubrištu! Nekada su se oni koji vode našu državu kleli kako je najbolji vid vlasništva državni. Završilo se kako se završilo! Sada tvrde da je najbolji vid vlasništva „privatni“, ali i to se već završava, kako se završava! Bar u svetu! Mi smo uvek kasnili za svetski trendovima i tokovima! Istina je prosta: ima preduzeća koja treba da budu državna i ima preduzeća koja trebaju biti privatna, i ima preduzeća koja mogu biti i jedno i drugo! Sve to u zavisnosti od razvijenosti i okolnosti, istorijskih i trenutnih, u nekom društvu! Praviti dogmu od bilo kog oblikla vlasništva je infatilno!

Kako može Telenor tako uspešno poslovati kao kompanija kad joj je većinski vlasnik vlada Norveške? Kako nemačke železnice mogu biti državne, ali i uspešne? Isto tako i Francuska železnica. Kako je kineska železnica uspešna? Kako deo akcija u Folcvagenu i dana danas ima država? Kako to da u Švedskoj i dana danas 56% društvenog proizvoda i dalje stvaraju javna preduzeća?! Kako to da je u Čileu, najveći rudnik bakra na svetu, i dalje državni, iako je Zapad još Pinočeo „pritiskao“ da ga proda, to jest privatizuje?

A mi, javno govorimo kako su nam javana preduzeća gubitaši i teret i rupe bez dna, stvarajući atmosferu linča, za koju je trenutna vlast u Srbiji uže stručna (zavere Vatikana, zavere katoličke i crkve, zavere zapada, zavere protiv pravoslavlja, zavere belosvetskih moćnika...). Doduše, kada slabašni prvi čovek sadašnje vlasti danas zna da kaže: „Kako nema zavere protiv Srba, i da smo sve sami krivi“, ja se odmah setim da sam jedino iz njegovih usta slušao zadnjih deceniju i po o nekakvim zaverama belosvetskih moćnika protiv Srbije! Ja sam to tada slušao sa smeškom!I danas ga ja slušam sa smeškom! I sutra ću ga slušati sa smeškom!  Doduše, moram da dodam da je ovo drugo u pravu: „Sami smo sve krivi“!

Da se vratim na temu: Postaviti danas tajkune na upravljačka mesta u velikim javnim preduzećima je isto kao da puste Darka Šarića i postave ga da upravlja „Galenikom“! Pa zar onima koji su nas sve „sahranili“ na „malo“, sada kao nagradu, daju da nas sahrane na „veliko“! Zaista, Srbija mora da ima veliko srce da bi sve to „oprostila“! I ima! Oprostiće! I otpustiće!

Neće nam biti lako, kao što neće biti lako ni Srbiji! Neće nikome biti lako zbog ovoga što se sada radi u Srbiji! Svi ćemo i dalje patiti, i još više i još teže!

Ali jedno znam: Srbija će preživeti sve ove gubare, sav ovaj nakot, svu ovu nepravdu, sav ovaj talog i đubre, koje je iznenada ugledalo sunce na njenim njivama i oranicama, i naravno izaći, još plodnija i još rodnija! Ima simbolike u silnim poplavama ove godine u Srbiji! Srbija se sprema, da se očisti od sebe same! Krenulo je i do potpunog sjaja neće stati!