Могу да замислим с каквим би еланом Бошко и друштво раскринкавали Вучићева непочинства у Скупштини. Склапање оваквог савеза, дало би шансу да листу појачају и интелектуалци из уводних редова. То би била респектабилна сила у Скупштини. Ниједној власти не би било свеједно да своја недела брани пред таквим збором изузетних личности.

У наглашеној међузависности енергетских односа ЕУ и Русије јасно је да је ЕУ потребан руски гас. Са друге стране и Гаспром је веома зависан од прихода на извоз гаса у ЕУ који чини око 70 одсто њихових укупних прихода и кроз плаћање пореза финансира више од 20 посто руског буџета.

Власник права оригиналног видео снимка је РТС, преко јутуб налога RTS zvanicniportal. Тај видео снимак је неко скинуо, додао титл, а онда је власник одлучио да захтева да се поменути, титловани снимак обрише. Што и некако делује у реду, на копији је и даље врло видљив лого РТС-а, а титл је са политичком поруком, и неко у РТС-у је желео да се огради од тога, да не испадне да РТС то подржава.

Да ли су то само чланови Младе Босне (Срби, Хрвати и Муслимани-састав организације није ни Титова историографија оспоравала) били незадовољни у тој идиличној и савршеној царевини, коју многи данас сматрају претечом Европске уније, и првом правом мултиетничком творевином у Европи? Наравно да не!

После годину и по дана њихове власти у Србији се живи још горе и никакво решење за економски и социјални опоравак није нам понуђено. Актуелни режим влада искључиво медијима, тајним службама и лажним обећањима, и тако намерава да опстане на власти.

Бора је био дипломата врхунског домета. Могао је то бити, пре свега, зато што је, као правник и аналитичар, добро прознавао суштину дрштвених и политичких процеса, зато што је познавао циљеве и могућности како своје земље тако и земље слуижбовања и што је био у стању да реално сагледа могућности за сарадњу.

Народ, у потпуности слуђен актуелним дешавањима, гледа у неверици како се врши примопредаја власти, уз пуно међусобних, чак и нескривених смешака и намигивања, па чак и јавних међусобних очијукања у стилу “могли би и заједно да владамо”, уз крајњи закључак “нека, рано је, има времена, следећи пут”!

Основни проблем је у томе да је она изгубила поверење свог бирачког језгра које припада остацима средње класе и који и даље у себи носе осећање и убеђење да су преварени и издани управо од Демократске странке и начина на који је она спроводила власт кршећи основне демократке принципе.

Она друга, незбланута раја се пита много тога. Зашто је ухапшено око 500 лица, а у притвору задржано скоро десет пута мање? Кога је то полиција хапсила, кад их је толико пуштено на слободу? Или, ако су „прави“ хапшени, зашто нису задржани у притвору? Ко ту не ради добро свој посао: полиција, судови, тужилаштво?

Чудни су путеви политичког конвертитства, то је стаза без повратка, и на примеру овог политичара можемо видети колико је потребно самопорицања и самопонижавања да би се постигло својеврсно преумљење и апсолутна промена једног идеолошког и политичког кода, чији је најрадикалнији гласоговорник он био.