Председник Републике Србије би морао бити оличење демократске културе, умерености, али и гарант критичког дијалога у нашем друштву. Ипак, далеко је он од тога да буде председник свих грађана Србије. Ту намеру није никада ни имао, јер увек наступа као острашћени напредњачки партијски апаратчик, који отворено изјављује да њега не обавезује већинска воља народа.

 Под којим смо ми то околностима и условима, господине министре, спремни да прихватимо независност „Косова“? И да ли уопште смеју да постоје такве околности?

Евроинтеграције Србије су од почетка биле велика заблуда, чија се контрадикторност најбоље очитавала у пароли „и Косово и ЕУ“. Управо су земље ЕУ, као партнери САД у НАТО, биле ангажоване на насилном и противзаконитом одвајању аутономне покрајине Косова и Метохије.

Употреба традиционалних топонима на мањинским језицима, када се они разликују од званичних, спада у домен заштите права националних мањина. У државама у којима оваква пракса постоји обично се захтева да у дотичном насељу или региону постоји знатан удео мањинског становништва.

И сад, после десете, петнаесте ситуације када сам на тај начин био прозиван, рекао сам, отприлике: „Не, ја нисам мењао националност. Ја нисам, али можда ваш лидер јесте. Ваш је лидер од православца постао протестант, а од Србина - Албанац“

Треба бити врло опрезан с причом о повлачењу државе из медија. Јер смо је већ у великој мери повукли и скоро укинули, а добили смо само то да се „држава“, односно центри политичке власти и моћи, неформално и незванично, путем фиктивних и скривених власника, мешају, контролишу и производе овај медијски хаос и прљавштину коју гледамо свуда око себе.

Косовска криза и стогодишњица присаједињења Војводине Србији прилика су за поновно отварање увек тињајућег питања положаја Војводине у Србији. Сукобљени су ставови војвођанских аутономаша, који поново истичу захтев за федерализацију Србије са Војводином као једном федералном јединицом, и српских националиста, који у свакој аутономији виде зачетак сепаратизма.

Циљ Савеза: Формирање алтернативе аутократској и недемократској СНС на једној адреси, на једном броју на гласачком листићу, линеарно од републичког до нивоа локалне самоуправе. Комуницирањем доћи до тога да се на локалне изборе 2020. излази са дилемом гласа ли се за СНС или Савез. Направити алтернативу на једном месту, под једним брендом, јединством и идејама мотивисати опозиционе бираче на гласање

Ове године, у марту, прва потпредседница Врховне Раде Ирина Герашченко написала је на свом налогу на Фејсбуку да се на сајту НАТО појавила информација да је Украјина добила статус кандидата за пријем у ову организацију. Међутим, Украјина не може да постане пуноправна чланица НАТО све док траје сукоб у Донбасу.

Ресуверенизација отвара могућност стварања алтернативног концепта неолиберализму, који данас доминира. Србија треба да буде јака, социјална и демократска држава, која уважава права свих својих грађана, без обзира на њихову националну припадност.