Уколико грађанска опозиција жели ширу подршку онда мора увелико променити свој наступ и јасно дефинисати своје програмске циљеве. Истина – садашња грађанска опозиција сасвим добро репрезентује одређене класне и сталешке интересе и ужива њихову подршку. Без жеље да то шире развијамо: заступа интересе великог дела „буџетског” грађанства

У Вучићевом случају је очито дошло до неке врста позитивне повратне спреге у којој му је моћ коју је вешто стекао током прошлогодишњег постизборног расплета помогла да значајно повећа личну популарност, а онда је та популарност постала додатни елемент у једначини моћи – што му додатно повећава популарност – и тако у круг. 

Сви они који су раније сатанизовали Коштуницу, о коме се може мислити и овако и онако, али кога нико не може оптужити да није био искрени демократа, а који у исто време бране Мила Ђукановића – такви заиста неће нећи никог бољег од Вучића за остварење њихових идеала.

Вучић је западу много драгоценији од слабе опозиције преко које он не може да остварује своје интересе у Србији. Њено укључивање у „вождовачки процес“ треба само да створи привид легитимитета режима АВ. Уколико опозиционим лидерима понуде неке мрвице власти, она ће на то пристати 

У Србији, када изразите критику Вучићевом режиму – пробудићете се као силоватељ, манијак, насилник, лопов, фашиста, издајник, јер ће вас преко ноћи, оркестрирано уништити његови медији. Да ли је то демократија?

"Госпођо Брнабић, прочитајте, ако нећете све, онда барем тачку 14 Бриселског споразума - овде, пред грађанима, где се каже да 'две стране неће једна другу блокирати у процесу евро-интеграција'. Шта је то, госпођо Брнабић, ако не признање на мала врата?"

Један од аутора и уредника НСПМ Никола Танасић коментарисао је посету француског председника Емануела Макрона за француски портал BoulevardVoltaire, НСПМ овај кратки интервју преноси у целини.

Криза високог образовања у Србији траје деценијама али је последња афера, спонтано названа „Неша Мегатренд“ или „Докторе, где ти је индекс“ показала да је ова криза прерасла у политичку кризу, која би у свакој правно уређеној држави довела до пада Владе

У сваком случају, даљи односи са Русијом ће зависити од решавања косовског проблема, и докле год Русија држи у рукама вето, нико неће моћи да је заобиђе. Уколико Русија буде изгубила тај кључ који има у рукама, вероватно ће изгубити и ово мало утицаја на Балкану.

У члану 63 закона, прописује се да ће цркве које су ''грађани'' са територије данашње Црне Горе изградили пре 1918 - припасти режиму. Дакле, Мило Ђукановић ће на основу правила, попут оних из закона о приватизацији, одређивати колико је Свети Василије Острошки допринео изградњи манастира Острог у XVII веку, упркос томе што он није био ''грађанин'' модерне Црне Горе.