Početna strana > Polemike > Odgovor Petru Iskanderovu - Rusija nije Amerika, a Putin nije Jeljcin
Polemike

Odgovor Petru Iskanderovu - Rusija nije Amerika, a Putin nije Jeljcin

PDF Štampa El. pošta
Dragana Trifković   
petak, 11. oktobar 2019.

Kako se Aleksandru Vučiću bliži vreme da ispuni obaveze koje je preuzeo dolaskom na vlast, tako nastoji da uguši svaku slobodnu misao, potkupi što veći broj analitičara i eksperata i surovo se obračuna sa svim neistomišljenicima. Po uzoru na vlast Mila Đukanovića u Crnoj Gori, on se trudi da privatizuje državu i uvede potpunu diktaturu, progoneći svakoga ko misli drugačije nego on. Zahvaljujući medijima koje kontroliše uspeva da drži javnost u uverenju kako odgovorno i posvećeno obavlja svoj posao. Ali činjenice govore drugačije. Iako se hvali kako je Pravni fakultet završio sa najboljim ocenama, to ga ne sprečava da svakodnevno krši Ustav nad kojim je položio zakletvu.

Posebno bolne teme u kojima ne voli da bude osporavan su Kosovo i Rusija. Zbog toga što su za prosečnog Srbina to veoma važne teme. Aleksandar Vučić je svoju radikalsku političku karijeru gradio na idejama o „Velikoj Srbiji“, odbrani srpskih interesa i stvaranju međuetničkih sukoba. Radikalske ideje su sa jedne strane davale opravdanje zapadnim silama da tvrde kako je srpska agresivnost prouzrokovala sve probleme na prostoru bivše Jugoslavije, a sa druge strane su imale dijametralno suprotne efekte u realizaciji. Što su radikali više udarali u svoje velikosrpske bubnjeve, to je Srbija bivala sve manja. I danas kada Aleksandar Vučić govori o tome da spašava barem nešto na Kosovu iako mi tamo nemamo ništa, mi smo svesni toga da je spreman da dâ sve ono što jeste naše i što nam po Ustavu i međunarodnom pravu pripada.

Plan o razgraničenju sa Kosovom, srpska javnost nikada nije imala prilike da vidi. Građani Srbije mogu samo da nagađaju o kakvom je planu reč, jer predsednik Srbije nikada nije našao za shodno da ga predstavi i obrazloži. Takođe nije našao za shodno ni da potraži podršku od građana Srbije za njegovu realizaciju, ali je angažovao Tonija Blera, koji je 1999. žestoko zagovarao bombardovanje Srbije, kako bi mu pomogao da dobije podršku za razgraničenje od svetskih sila. Toni Bler je dobro odradio svoj posao, koliko je mogao. SAD se ovaj plan svideo, jer njegovom realizacijom završavaju projekat nezavisnog Kosova, ali dobijaju i više od toga. Nakon potpisivanja sveobuhvatnog dogovora o normalizaciji odnosa sa Kosovom, Srbija faktički priznaje pravo na separatizam i nasilje, čime se svi učesnici i podržavaoci separatizma i nasilja, oslobađaju odgovornosti. Niko posle toga neće moći da govori o NATO agresiji, američkom intervencionizmu u Jugoslaviji ili albanskom terorizmu, nakon što srpska vlast oslobodi glavne aktere odgovornosti. Rusko Ministarstvo inostranih poslova poslednjih godina često govori o štetnim posledicama NATO intervencije u bivšoj Jugoslaviji, kao i predsednik RF Vladimir Putin. Paradoksalno će biti ukoliko srpski režim ove argumente potpuno obezvredi. Druga stvar koju će SAD postići je integracija ostatka Balkana u NATO, jer nakon ulaska Kosova u NATO po dobijanju nezavisnosti, Srbija neće imati drugu alternativu ni mogućnost da brani svoju teritoriju. Za sobom će povući i Bosnu i Hercegovinu koja za sada ostaje izvan NATO, samo zbog otpora Republike Srpske i činjenice da Srbija nije članica NATO, iako je duboko integrisana u ovu organizaciju SOFA sporazumom i IPAP (koje je uzgred rečeno potpisao režim Aleksandra Vučića). Ukoliko se takvi planovi realizuju, Balkan će biti potpuno zatvoren za ruski uticaj.

Ovaj uvod sam napravila kako ne bi bilo zabune oko toga šta za sobom povlači priznavanje Kosova kao nezavisne države od strane Srbije, jer se čini da neki ruski analitičatri ove činjenice ignorišu ili ih ne razumeju, što je malo verovatno.

Aleksandar Vučić uistinu pokušava da ubedi srpsku javnost a i rusku stranu, kako je dogovor sa Albancima, odnosno predaja Kosova, najbolje rešenje za budućnost Srbije. Da u Kremlju sada sedi Boris Jeljcin, verujem da bi se obradovao što je Vučić u posetu Moskvi poveo svog savetnika Tonija Blera da zajednički obrazlože prednosti tako genijalnog plana

Aleksandar Vučić uistinu pokušava da ubedi srpsku javnost a i rusku stranu, kako je dogovor sa Albancima, odnosno predaja Kosova, najbolje rešenje za budućnost Srbije. Da u Kremlju sada sedi Boris Jeljcin, verujem da bi se obradovao što je Vučić u posetu Moskvi poveo svog savetnika Tonija Blera da zajednički obrazlože prednosti tako genijalnog plana. Ali sva sreća, u Kremlju ne sedi više Boris Jeljcin, pa Vučićevi lukavi planovi uopšte nisu naišli na razumevanje. Ipak u ruskoj javnosti ima onih koji podržavaju takve planove, posebno poslednjih nekoliko meseci od kako je Vučić poveo plaćenu lobističku kampanju u cilju pridobijanja podrške  u Rusiji i diskreditacije svojih političkih protivnika iz Srbije koji mu te planove kvare. Posebno razumevanje je našao u krugu ljudi okupljenih oko projekta Balkanist.ru koji svakodnevno marljivo prevode pisanja srpskih tabloida kojih se zgražava većinska javnost u Srbiji. Eksperti okupljeni oko Balkanista podržavaju Vučićevu politiku i plan razgraničenja sa Kosovom, što je evidentno iz njihovih analiza i publikacija. Zbog toga se povela polemika između ruskih i srpskih intelektualaca, koja je po mojoj oceni, naročito korisna.

Iako sam očekivala da će g. Nikita Bondarjev sam izneti svoje argumente u odgovoru na tekst kojim sam mu seobratila, to je umesto njega učinio g. Petar Iskanderov.

Gospodin Iskanderov je cenjeni stručnjak koji u Rusiji važi za jednog od najboljih poznavaoca Albanije. Posebno uvažavam to što kao Albanolog tečno govori albanski jezik, jer bez toga ne bi ni mogao da poznaje toliko dobro naše susede. O njemu u Albaniji imaju samo reči hvale, i to ne bez razloga. Petar Ahmedovič je 2012. godine organizovao u Moskvi konferenciju povodom sto godina od osnivanja albanske države, na kojoj su govorili stručnjaci iz Albanije i Rusije. Mislim da je bilo korisno da se na tom skupu obratio i neki istoričar iz Srbije, kako bi obrazložio naše stavove na tu temu. Nažalost niko od naših istoričara nije bio pozvan. S druge strane, sasvim je u redu da Rusija ima svoje interese u Albaniji i da želi da razvija saradnju sa Albancima. Tu nije ništa sporno. Ono što je sporno to je stav g. Iskanderova koji je izneo u odgovoru meni da Kosovo nije srpsko-poodavno. Ovakav stav je sigurno sa oduševljenjem prihvaćen u Albaniji i služi interesu stvaranja Velike Albanije. Međutim on je suprotan Ustavu Republike Srbije i Rezoluciji SB UN 1244, koju zvanična Rusija već godinama štiti na međunarodnom nivou (zbog čega su Srbi posebno zahvalni Rusiji), često i više nego zvanična Srbija. Tu se postavlja pitanje da li se g. Iskanderov protivi zvaničnoj politici RF, što svakako kao intelektualac ima pravo.

Drugi sporni stav koji g. Iskanderov iznosi je ekonomska saradnja Srbije i Rusije. Srbija zaista zvanično nije uvela sankcije Rusiji, ali je Zapad zabranio Aleksandru Vučiću da razvija bilo kakvu ekonomsku saradnju sa Rusijom. On se takve zabrane striktno pridržava i to je glavni razlog zbog kog nije iskoristio šansu da razvije domaću privredu koristeći pogodnosti izvoza na rusko tržište. O tome sam pisala u tekstu „Vučić i ruske sankcije, spasiba za družbu“. Međutim to je daleko profesionalnije obrazložila uvažena Ana Filimonova u tekstu „Rusija gubi podršku srpskog naroda“ gde je navela tačne podatke o ekonomskoj saradnji Srbije i Rusije od 2014. godine do danas. Ovde bih dodala samo još jednu činjenicu, a to je da je 2008. godine kada su SAD imale daleko veću kontrolu nad prostorom Balkana nego danas, bilo teže realizovati strateški ekonomski ugovor sa Rusijom, nego danas. O ekonomski temama je moguće naširoko raspravljati, ali ono što je suština to je da niko ozbiljan ne bi igrao na tu kartu (u smislu argumentacije), iz prostog razloga što je ekonomija Srbije danas ozbiljno devastirana. Srbija se nalazi na poslednjem mestu u Evropi po ekonomskom standardu, ali je zato na vodećem mestu po pitanju korupcije.

Kada sam već spomenula uvaženu Anu Filimonovu napomenula bih još jednu činjenicu, a to je da je g. Petar Iskanderov pisao autorske tekstove za Fond strateške kulture na srpskom jeziku, kojim je rukovodila g-đa Filimonova. Internet stranica ovog Fonda je zaista nudila srpskoj publici kvalitetne tekstove, koji su ozbiljno analizirali srpsko-ruske odnose. Nakon gašenja ovog portala, srpska javnost je uskraćena da sazna sa drugačijeg stručnog stanovišta o važnim procesima na međunarodnoj sceni. Ono što je interesantno međutim, to je da je g. Iskanderov u svojim tekstovima na Fondu strateške kulture 2014. godine označavao Aleksandra Vučića kao američkog čoveka. Citiraću jedan deo iz njegovog intervjua koji je dao srpskom Sputniku 2015. godine, s obzirom na to da tekstovi na Fondu strateške kulture (na srpskom jeziku) nisu više dostupni. „Trenutno Vašington pruža podršku srpskoj Vladi, jer se u Beogradu sve češće priča o vanrednim parlamentarnim izborima, a Vučić je više proamerički političar nego proevropski“ izjavio je g. Iskanderov za Sputnik. Potpuno se slažem sa ovim stavom i to je jedan od razloga zbog čega Vučić hoće da potpiše sporazum sa Albancima i prizna Kosovo kao nezavisnu državu.

Postavlja se pitanje kako je odjednom g. Iskanderov promenio svoje mišljenje o proameričkoj politici Aleksandra Vučića, koje je prethodno sasvim argumentovano iznosio? I koji je interes Rusije da podržava pro-američku politiku srpskog predsednika?

Postavlja se pitanje kako je odjednom g. Iskanderov promenio svoje mišljenje o proameričkoj politici Aleksandra Vučića, koje je prethodno sasvim argumentovano iznosio? I koji je interes Rusije da podržava pro-američku politiku srpskog predsednika?

Sigurna sam u to da Aleksandar Vučić ima mogućnosti da pridobije podršku stručne javnosti, ali uglavnom ta stručna javnost nakon toga ostaje bez ozbiljne argumentacije.

I na kraju zapitala bih se kako to da ruski eksperti u svojim hvalospevima o Vučiću ne spominju ključne teme za Rusiju kao što su Ukrajina ili Sirija? Verovatno zbog toga što bi se onda našli na potpuno klizavom terenu, uzimajući u obzir to da ruski miljenik Aleksandar Vučić Krim smatra ukrajinskom teritorijom i čvrsto podržava ukrajinski integritet. U prilog tome ide i činjenica da je uhapsio sve srpske dobrovoljce koji su boravili u Donbasu i branili rusko stanovništvo od napada ukrajinskih nacionalista. Što se Sirije tiče tu je situacija još komplikovanija, jer kako je moguće obrazložiti činjenicu da je ruski prijatelj Aleksandar Vučić naoružao teroriste iz ISIL-a najnovijim modelima oružja srpskog Krušika?

Sajt Arms voč objavio je dokumenta o prodaji minobacačkih granata "Krušika" Islamskoj državi: "Ova fotografija  je objavljena 8. avgusta od strane Islamske države u Jemenu. Na njoj se nalaze srpske minobacačke granate 81 mm M72 HE KV Lot (01/18) u Bajdi Jemenu.  Oznake lot, proizvodnja "Krušik" Srbija

Poštovani gospodin Iskanderov napominje u svom tekstu da Srbija nije Sirija, niti je Aleksandar Vučić Bašar Al Asad. I sa ovim moram da se složim jer da Vučić jeste Asad radio bi na odbrani svoje države i očuvanju njenog teritorijalnog intergriteta, a ne na njenom rastakanju. U vezi sa tim niko u Srbiji ne očekuje (pa ni ja iako mi g. Iskanderov to imputira) da će on poslati tenkove na Kosovo, čak ni Albanci koji se smeju podizanju i spuštanju borbene gotovosti u marketinške svrhe. Još manje očekujemo vazdušno kosmičke snage Rusije, jer one mogu da dođu samo na poziv zvaničnih vlasti, a proamerički Vučić (kako je i sam Iskanderov tvrdio) to ne bi smeo ni u ludilu da pomisli. Građani Srbije (i ja lično) očekuju da predsednik Srbije poštuje Ustav nad kojim je položio zakletvu i da brani interese Srbije, jer mu je to obaveza. Što se tiče Rusije očekujemo da ostane dosledna u odbrani međunarodnog prava i Rezolucije 1244, bez obzira šta predsednik Srbije bude samostalno rešio. Rusija nema nikavog razloga da podržava Vučićevo otplaćivanje američkog kredita, naprotiv to uopšte ne bi bilo u njenom interesu.

Činjenica je da bi stavove srpskog predsednika vrlo lako mogao da odbrani neki američki ekspert, zastupajući interese svoje države. Zbog toga je teško prihvatiti stavove ruskih eksperata koji bi želeli da Srbima bratski predlože stvaranje Velike Albanije i ulazak u NATO. Rusija ipak nije Amerika i takve stavove ne očekujemo od ruskih eksperta.

(Autor je direktor Centra za geostrateške studije)

(geostrategy.rs)

Uputnice:

https://bit.ly/33od6Mu

https://bit.ly/2B4qTvS

https://bit.ly/2OF8fCt

https://bit.ly/2pfcqKA

https://bit.ly/2OP6TFF

https://bit.ly/2M5VgIw

https://bit.ly/2OGdDWi

https://bit.ly/35q4o2f

https://bit.ly/2IGz8lZ

Videti još: Petar Iskanderov: Odgovor Dragani Trifković – Srbija nije Sirija, a Vučić nije Milošević

Dragana Trifković: Odgovor Nikiti Bondarjevu - Pod plaštom lažnog rusofilstva Vučić potpisuje strateške dogovore sa NATO i Zapadom

 

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li podržavate formiranje „malog Šengena“ između Srbije, Makedonije i Albanije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner