Početna strana > Polemike > “Nobel“, crv sumnje i...patka?
Polemike

“Nobel“, crv sumnje i...patka?

PDF Štampa El. pošta
Vasilije Kleftakis   
četvrtak, 30. avgust 2012.

Analiza podataka iz članka u “Politici“ od 26.8.2012, pod naslovom:“Tomislav Prvulović po drugi put predložen za Nobelovu nagradu za mir“

Taj članak je objavljen i na ovom sajtu[1] i izazvao nekoliko dobronamernih naivnih komentara[2], pa mislim da je i zbog toga vredno proanalizirati pitanje: radi li se ovde o (još jednoj) Politikinoj “novinarskoj patki“? Kažem još jednoj, jer sam jednu prethodnu, o preminuloj “princezi Mariji Jelisaveti Karađorđević-Jusupov“ (Genealogija, plava krv i patka za novinare) [3] – koja se, u stvari nikada nije ni bila rodila, već prikazao na ovom sajtu.

U ovom sadašnjem slučaju ne mogu odmah tvrditi da se zaista radi o novinarskoj patki – ali već prilikom prvog čitanja članka počeo je da me gricka crv sumnje...

U članku se iznosi niz tvrdnji koje je novinar “Politike“, g-din Stanko Stojiljković, pre davanja teksta u štampu ipak trebalo da proveri, a izgleda da nije – pa ću zato ja sada pokušati da besplatno uradim posao za koji je on bio plaćen:

Idemo hronološki kroz članak, a zadržaću se samo na onom što se može pokušati utvrditi pretragom na internetu, ne pomerajući se sa stolice:

1. „...U Indiji, u kojoj je osam godina proučavao i lečio obolele od velikih boginja, 1969. napisao je na srpskom „Vodič za tropske bolesti”, koji su inostrani ambasadori smesta razgrabili. Pod izmenjenim imenom „Kako se ne razboleti od tropskih bolesti”, lane je dospeo u biblioteku Pentagona...“: Na te dve knjige ćemo se osvrnuti kada odemo i vratimo se iz naše virtuelne posete raznim svetskim bibliotekama.

2. „...U međuvremenu je Tomislav Prvulović, kako sam kaže, postao prvi i jedini profesor za bioterorizam u SAD!“. On to, zaista, uz mnogo čega drugog, prethodno sam kazuje i jednom novinaru u Americi, u članku objavljenom (1. marta 2011. g.)  u magazinu “Sut“ u prevodu “Odelo“ (“The Suit Magazine”): “Život posvećen pomaganju drugima“ (A Life Dedicated to Helping Others)[4]

Taj magazin, koji za sebe skromno tvrdi da “objavljuje iscrpne analize o uspešnim poslovnim ljudima, menadžerima, vlasnicima kompanija i specijalistima raznih oblasti...“ izlazi i u elektronskom obliku.

Na internetu se, istina, mogu naći i optužbe da se u ovom slučaju radi o prevarantima[5], ali kompanija koja ga izdaje to, naravno, ogorčeno poriče! Ostavimo ih na tome....

U tom članku iz “The Suit Magazine”, na kome se, kako se čini, “Politikin“ članak više nego očigledno zasniva Professor Tomislav Prvulovic MD, MPH, Ph.D., za sebe kazuje - a to su navodi koji se dobrim delom mogu pokušati proveriti:  

- “Professor“ (Univerziteta? Kog? Gde?) nema podataka;

- “MPH“ se odnosi na “Master of Public Health”, magistraturu iz javnog (narodnog) zdravlja, ali on ne navodi sa kog univerziteta;

- “Ph.D.“ se odnosi na  “Philosophiae Doctor” - odbranjenu doktorsku disertaciju i titulu doktora nauka, ali on ne navodi iz koje oblasti i sa kog univerziteta;

- Zatim, on navodi vrlo zvučne nagrade i titule koje neću prevoditi (dovoljno je što impresivno zveče - nije ovo štamparska greška ): I’ve been given the International Peace Prize, I have been Man of the Year, [I was part of] the Great Minds of the 20th Century, I made the Cambridge University list of the top 100 doctors in the world“. Opet – “poteškoća“ je u tome što on ne kaže ko mu je to sve, i kada dodelio, a podosta - jako lepo odštampanih, a može i već uramljenih i slično zvečećih titula se mogu – naročito u SAD, za umerene svote kupiti od raznih “institucija“. Ne tvrdim – sačuvaj Bože, da je to on učinio, nemam dokaze, ali bi bilo uverljivije ako bi pružio bar neke detalje o njihovim poreklima.

- Tu je i srebrna medalja od Pape (rimskog) - „...the Silver Medal by the Pope,..“ za pomaganje jadnim siročićima [u Aziji i Africi]“. Na zvaničnom sajtu Vatikana[6] se, nažalost, ne može naći ništa o postojanju takvog nekog odlikovanja.

- Sada dolazi nešto što se može i pogrešno razumeti: I am now the only professor in the U.S. teaching bioterrorism,”..... („ja sam sada jedini profesor u SAD koji podučava bioterorizmu“). Nadam se da je to ipak neka štamparska greška – inače bi bilo jezivo: Zamislite da jedan tako iskusni profesor podučava buduće bioteroriste! Inače – ako se o nekoj slično zvečećoj profesuri radi – ništa takvo nisam uspeo da nađem na internetu. Neka još neko pokuša, možda će biti bolje sreće?

- E, sada dolazi jedna prava poslastica: „ I published a book for the Pentagon – how to survive in environments with those diseases (objavio sam knjigu za Pentagonkako preživeti u okolini u kojoj takve bolesti vladaju)“. Na sajtu Biblioteke Pentagona[7], u pretrazi po imenu autora Prvulovic T., dobija se ovaj rezultat:

„Search LibraryThing

relevancy | count | alphabetical | ratings

titles and authors | titles only

0 results (0.113 seconds; 0.097 for query; link) Works search: Prvulovic T. No results“.  Prevod nepotreban.

Još jedan pokušaj na istom sajtu[8]: daje istovetan rezultat: Prvulovic T. = 0.

Mora da je to onda neka mnogo “velika vojna tajna i strogo poverljiva knjiga“? ILI ....?

Sada da vidimo to “ILI“: Pisao sam bibliotekaru Pentagona, i pitao u čemu je stvar, rekavši da sumnjam da je, ne daj Bože, po sredi prevara (scam). Naveo sam mu i srpski naslov, na svaki slučaj – tačno onako kako je u “Politici“ navedeno: Vodič za tropske bolesti`, koji su inostrani ambasadori smesta razgrabili. Pod izmenjenim imenom` Kako se ne razboleti od tropskih bolesti`, lane je dospeo u biblioteku Pentagona.“  Evo dva odgovora bibliotekara Pentagona - dajem prevode, a i originale odgovora[9]:

Dobar dan,

Da, slažem se s Vašim nalazom da Biblioteka Pentagona nema knjigu Tomislava Prvulovića “How to Avoid Contracting a Tropical Disease.” U pravu ste.Uz najbolje želje, Majk Hanson, Biblioteka Pentagona

Evo i drugo njegovo pismo, kao odgovor na moju zahvalnost na njegovoj brzoj reakciji[10]:

Da, svima nam je poznato da na svetu ima mnogo nepoštenih ljudi. Uvek je dobro da se razobličuje njihova istinska priroda. Majk Hanson

- Sledeće reči iz teksta u američkom magazinu “Sut“ ne kazuje lično “profesor doktor “, već američki novinar koji je napisao članak o njemu: „From 1992 to 1996 he was the World Health Organization’s (WHO) Public Health Administrator. ..“The WHO sent me to handle the [world’s] last smallpox epidemic, in Yugoslavia,” he says. (On kaže da je od 1992-1996. bio..... Da ne prevodim ono što kaže da je bio po tituli , vidite i sami, ali na zvaničnom sajtu Svetske zdravstvene organizacije[11]: (WHO): titula/funkcija  “ Public Health Administrator“ se ne može naći, a njegovo ime se na tom sajtu pominje samo jednom[12]: u naslovu publikacije iz 1974 g., o procentu invaliditeta u populaciji staroj 35 – 54 godina u Srbiji (on je tu 4. od 5 autora)[13], što nema nikakve veze sa temama o kojima on govori da je radio. Njegova tvrdnja: „The WHO sent me to handle the [worlds] last small poxepidemic, in Yugoslavia: Svetska zdravstvena organizacija me je poslala da obuzdam poslednju [svetsku] epidemiju velikih boginja u Jugoslavijizvuči vrlo bizarno – jer je ta epidemija zavladala početkom marta 1972. g., a on sam tvrdi da je bio (visoki?) funkcioner Svetske zdravstvene organizacije u periodu 1992-1996. g. Kako li se to jedno s drugim slaže? Čudno... Naravno, nije isključeno da je dvadeset godina pre toga zaista radio na savladavanju te epidemije, ali on ne pruža dovoljno podataka: u kom svojstvu. Istini za volju, on jeste bio u službi Svetske zdravstvene organizacije, ali samo od 1989-1996. g. Taj podatak se nalazi na sajtu Tribunala Međunarodne organizacije rada (ILO)[14] u Ženevi, pred kojim je on od 1996 g. vodio spor protiv Svetske zdravstvene organizacije, koja ga je – po njegovom mišljenju, prevremeno poslala u penziju. Spor je izgubio 1998. g., – ali u presudi se vidi da on zaista nije bio  - kako je sam tvrdio, neki  nepostojeći Public Health Administrator, nego Medical Officer (medicinski službenik/funkcioner). Važno je zapaziti da je u toj presudi dat kompletan i detaljan pregled njegovog službovanja u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji: 1989-1996. g. , a o nekom njegovom slanju u Jugoslaviju “da savladava poslednju svetsku epidemiju velikih boginja“ tokom 1972. g. uopšte nema govora.

Dobro – da se vratimo “Politikinom“ članku, koji je i dao podsticaj ovom traganju: „...Kao u čuvenoj partizanskoj pesmi, profesora dr Tomislava Prvulovića su drugi put zaredom za nobelovsko odličje predložile ustanove iz dve zemlje – Amerike (Univerzitet Severna Karolina, Američki bibliografski institut) i Engleske (Univerzitet Kembridž, Međunarodni bibliografski institut). Da vidimo, tu su navedene četiri istaknute institucije (po 2 iz SAD i Velike Britanije). Ko su one, - te 4 institucije, i šta one kažu o “professor Tomislav Prvulovic MD, MPH, Ph.D.“ i njegovim kvalifikacijama za Nobelovu Nagradu za Mir? Hajde da saslušamo sada i tu “partizansku pesmu“:

1. Univerzitet Severna Karolina (The University of North Carolina[15] , jeste zaista pravi, prvorazredni američki univerzitet, on još kako postoji, i 41-i je na Šangajskoj listi 2012[16] .

Pretraga za “Prvulović T“, na univerzitetskom sajtu[17] daje kao rezultat za njegovo prezime uopšte, kao i za to prezime među nastavnim osobljem:   Prvulovic = 0

Dobro, hajdemo u univerzitetku biblioteku[18]. Tamo mora da ima nešto od Prvulovic !? :

I zaista, ogroman broj Prvulovića, ali T.(omislava) nema. To je čudno, jer taj univerzitet ga je, kako “Politika“ kaže, kandidovao za Nobelovu nagradu za mir? Ako je zaista tako, onda su oni stvarno šlampavi! Kako mogu da ne pomenu tako važnu činjenicu?

Idemo dalje:

2. Američki bibliografski institut (American Bibliographical Institute)

On na Guglu ne postoji– a umesto njega u pretrazi se jedino i uporno pojavljuje: “American Biographical Institute “ (Američki biografski institut)[19]: iz Relija, Severna Karolina [Raleigh, North Carolina], SAD. Taj institut je u Vikipediji    definisan kao “ izdavač plaćenih biografija za zadovoljavanje  taštine [naručilaca]... [taj institut] ih objavljuje od 1967 g. Svoj prihod zasniva na primljenim uplatama od prodaje [tih] [nagradnih] sertifikata i knjiga..... Više političara, novinara i drugih, okarakterisali su nagrade [tog instituta] kao hohštapleraj“, a tu je onaj poslednji navedeni primer [Tim Heald] vrlo rečit i duhovit[20]:

Na sajtu tog instituta nije moguće vršenje apsolutno nikakve pretrage – sve je to ogoljena reklama za njihovu radnju[21]. Ali, ako se pogleda ono što smo o njemu do sada saznali – to nije ni jako važno; saznali smo  i više nego dovoljno. Treba ipak, kao posebno pikantno zapaziti ono što je “Professor Tomislav Prvulovic MD, MPH, Ph.D“ kazao za sebe u onom članku u časopisu “The Suit Magazine”:“ I’ve been given the International Peace Prize“ i to uporediti sa poražavajućim prikazom takve prakse i baš te iste International Peace Prize, “nagrade“ koju raskrinkava Tim Held!

Dakle: Ovaj “institut“, predlagač za Nobelovu nagradu za mir, ako on to jeste, jeste krajnje sumnjivog kvaliteta.

Idemo sada “preko Velike bare“ – kako ono Amerikanci kažu – u Stari svet, u Kembridž:

3. Univerzitet Kembridž, Velika Britanija (University of Cambridge) [22]

I on, naravno, kao što svi znamo, postoji - i čak je 5. na Šangajskoj rang-listi[23]. Nažalost, ni na njegovom sajtu nema pomena o T. Prvuloviću. Ako su i oni tog čoveka već dva puta (!) predložili za Nobelovu nagradu za mir (ma, to piše u “Politici“ – onda mora da je istina?!), onda je krajnje šlampavo sa njihove strane da ga i ne pomenu!

Da vidimo njihovu biblioteku i njegove naučne radove u njoj[24]: Biblioteka tog univerziteta nema nijedan njegov rad (No results found).

Ma, ljudi, pa šta je ovo? Gde su naučni radovi ovog profesora, pa još i doktora nauka?! Ko ih krije?

Dobro – idemo dalje. Poslednja od četiri ustanove koje su ga predložile za Nobelovu nagradu za mir (bar, kako “Politika“ piše) je:

4. Međunarodni bibliografski institut: International Bibliographical Institute

Nema ga na internetu! Upornim, tvrdoglavim traganjem na Guglu se stalno dobija: Internacionalni biografski centar (International Biographical Centre)[25]. Vidi, vidi – pa to je, izgleda, onaj naš američki poznanik, samo preobučen u englesko tvid odelo! Vikipedija nam kaže: To je izdavač u vlasništvu firme Melrose Press Ltd, specijalizovan za biografske publikacije, kao što je “Rečnik međunarodne biografije“ (Dictionary of International Biography), kao i za dodele drugih nagrada. Nalazi se u Ilaju u pokrajini Kembridž u Velikoj Britaniji (Ely, Cambridgeshire in the United Kingdom) - Hej, ljudi: zapazite, pa to je ipak u blizini onog univerziteta Kembridža,  pa možda je otud i ona “preporuka Univerziteta Kembridž“? Šta mislite? Ali – sada dolazi surovi udarac nemilosrdne Vikipedije: „Trgovinsko odeljenje Vlade Zapadne Australije (The Department of Commerce of the Government of Western Australia) ga je žigosalo kao hohštapleraj i reklo: `Materijal koji reklamira International Biographical Centre izaziva lažnu predstavu o pouzdanosti i kvalifikacijama te organizacije. On isto tako primaocu njegovih materijala sugeriše da je njegovo [dobijeno] pismo rezultat specijalnog, pomnog istraživanja o primaočevom radu i njegovim [visokim] kvalifikacijama` , a vladin sajt dalje citira i blogere koji te publikacije [duhovito] nazivaju: “KO je KO među naivčinama“ [26]

Postavlja se pitanje da li i naš “prof. dr.“ spada u takve naivčine? Nešto sumnjam...

I – tako smo iscrpli spisak onih 4 institucija – predlagača našeg junaka za Nobelovu nagradu za mir: dva bona fide univerziteta, na čijim sajtovima uopšte ne možemo naći našeg “prof. dr“ T. Prvulovića, i – uslovno još dve (a - ko zna, možda je to i jedna te ista firma pod raznim imenima), koje Vlada Zapadne Australije bez okolišenja žigoše kao hohštapleraj – ni tu ga nema, jer je na njima pretraga ionako onemogućena   - ali “prof. dr“ sam navodi svoje dobijene “nagrade“ koje jako liče na “nagrade“ koje dele ta dva “Instituta“. Inače, ako imate vremena i volje, zaista je zabavno na Vikipediji pogledati izuzetno koloritni spisak impresivnih imena ogromne mase tih “nagrada“ (za svaki ukus ponešto, a nisu ni preterano skupe, skoro da i sam padam u iskušenje da ih nekoliko kupim?).

Što se tiče kandidature za Nobelovu nagradu za mir 2012. g., bez obzira na totalnu devalvaciju njenog prestiža, i mada Nobelov komitet ne objavljuje imena predloženih, ipak dosta “procuri“ – tako je na jednom od sajtova[27] objavljena lista 34 predloženih kandidata (pojedinaca udruženja).

Avajnašegjunakana njoj nemaali... ko zna? Šta mislite?

Dobro – a šta dalje? Da li je to neka zavera protiv njega? Svet jeste prepun raznih zavidljivaca... Ipak – iz sajtova koji registruju naučne medicinske radove, i iz biblioteka, neki eventualni neprijatelji našeg “prof dr.“ nisu mogli da izbrišu baš sva njegova dela! Da vidimo:

І . Šta je od stručnih/naučnih radova dr. T. Prvulovića registrovano na sajtu US National Library of Medicine, National Institutes of Health (Nacionalne medicinske biblioteke Nacionalnog instituta zdravlja SAD –najbogatijeg svetskog izvora podataka o medicinskim radovima)[28]: Potražimo autora “Prvulovic T.”[29]

Ura! Nalazimo jedan njegov rad – ali, radost je kratkog veka: to je onaj isti, opet jedini do sada poznat (gde je on 4. od 5 autora), a već smo ga videli i na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.

Dobro, i to je ipak nešto, ali idemo dalje:

ІІ.Najveća svetska biblioteka: Library of Congress, Washington, USA[30]

U njihovom katalogu[31], rezultat za Prvulovic T.= 0 , i to od 15 miliona naslova knjiga i radova u časopisima širom sveta! Neverovatno!

Ne klonimo duhom, ima još velikih biblioteka:

ІІІ. Klasična, vrlo velika i bogata biblioteka, koja osim toga ima i posebne, tradicionalne (istina, kolonijalne)  veze sa Indijom, zemljom u kojoj je naš junak objavio onu čuvenu knjigu: “Vodič za tropske bolesti", koji su inostrani ambasadori smesta razgrabili ”.:

BRITANSKA BIBLIOTEKA (BRITISH LIBRARY, LONDON):

U njenom katalogu[32] tražimo radove Prvulovic T. i dobijamo rezultat: Nema ništa[33]!

ІV. U zlo doba, setih se da je i rimski papa obratio pažnju na radove našeg junaka, pa mu čak dodelio i srebrnu kolajnu (koju, istina, nisam na sajtu Vatikana mogao naći, ali – možda nisam dobro gledao?). Znači – morao je papa ipak  bar nešto znati i o njegovim radovima i imati ih u Biblioteci Vatikana: VaticanLibrary[34]

Tražeći njegovo ime u katalogu Vatikanske Biblkoteke[35] – opet razočarenje : Prvulovic T.= 0

V.  E, dosta sa tim zapadnim izvorima – sigurno nešto ima u Rusiji! Idemo na kataloge dveju najvećih i najbogatijih biblioteka Rusije:

- Državna biblioteka Rusije: Rossiйskaя Gosudarstvennaя Biblioteka, Moskva[36]:

Tu nalazimo za “Prvulovič T.“ (u Rusiji se to prezime tako piše)[37]: Po vašemu poiskovomu zaprosu v kataloge Rossiйskoй gosudarstvennoй biblioteki ne bыlo naйdeno ni odnoй zapisi. (mislim da prevod za ovo nije neophodan?)

- Ruska nacionalna Biblioteka : Rossiйskaя Nacionalьnaя Biblioteka Sankt-Peterburg[38]

Na pretragu za “Prvulovič T.“ rezultat je:

Baza dannыh: Эlektronnый katalog

Poiskovoe vыraženie: (AU Prvulovič T.)

Količestvo zapiseй: 0 .Po dannomu zaprosu ničego ne naйdeno.  Opet, ne treba prevod – razumemo se.

VІ. Ipak, ona knjiga- prvenac našeg junaka – znate, ona oko koje su se svi ambasadori otimali, je izdata u Indiji – hajdemo tamo:

Nacionalna biblioteka Indije: National Library of India[39]:

Pretraga pokazuje: Prvulovic, Tomislav = 0

Znači, ona ambasadorska jagma je bila tolika, da nije ostao nijedan primerak čak ni za Nacionalnu biblioteku Indije! Kuku!

VІІ. E, ali, konac delo krasi – “Professor Tomislav Prvulovic MD, MPH, Ph.D“ nije valjda zanemario matičnu biblioteku svoje otadžbine, Srbije, kao  i ostale srpske biblioteke? Uostalom, ona knjiga objavljena u Indiji oko koje su se ambasadori otimali je baš i bila, bar kako “Politika“ kaže, na srpskom jeziku. Da vidimo:

NARODNA BIBLOTEKA SRBIJE - NBS [40]

Pretraga za pitanje“svi jezici, sva građa, sva pisma“: Prvulović T.: 0

a i za naslov knjige „Vodič za tropske bolesti” = 0

DISKUSIJA

Postavlja se logično pitanje: Kako je moguće da neko na bilo kom univerzitetu u svetu postane profesor, a da nije jasno gde je i kako, i na kojoj temi doktorirao, kao i da se posle intenzivnog traganja ne može naći više od jednog rada u kome je on samo 4. od 5 koautora (i to – rada od pre skoro četiri decenije!)?

Sledeće logično pitanje je: Kako je moguće da jedan ozbiljan dnevni list, kao što je beogradska “Politika“, bez temeljne provere ponuđenih podataka srlja u objavljivanje članka sa takvim podacima? Što je još gore i poraznije, sijaset srpskih internet patriotskih sajtova su sa oduševljenjem prihvatile taj članak i šire ga.

Naravno – najvažnije je pitanje koji su motivi “našeg junaka“ ako su tačni svi navedeni podaci o nemogućnosti pronalaženja potvrda (a zaista ih je nemoguće pronaći) za njegove tvrdnje ? Da li je on bio samo naivan i verovao u autentičnost i vrednost dobijenih “nagrada“, pa se njima hvalio, ili je svesno ušao u ovo – što ipak neodoljivo podseća, da se na engleskom izrazimo: na “scam”? Šta se time želelo postići u poodmaklim, zrelim godinama – pa, njemu je već 76 godina? On kaže da ima i petoro unuka koje voli. Kako im može gledati u oči? Zašto mu je to potrebno? Gde je obraz? Na ova pitanja je teško dati odgovor.

ZAKLjUČAK

Posle razočaravajućih saznanja stečenih u istraživanju istine o ovoj temi, ostaje samo gorak ukus u ustima. Na čitaocima, koji savladaju ovaj, neizbežno tako monotoni tekst, je da sami za sebe donesu zaključke. Što se mene tiče, prinuđen sam, pod teretom iznetih podataka da zaključim: " If it looks like a duck, quacks like a duck and walks like a duck, it's a duck" (Ako liči na patku, kvače kao patka i gega se kao patka – onda mora da je (nažalost, još jedna “Politikina“) patka! Dokle?


[9] Yes, I agree with your finding that the Pentagon Library does not hold Tomislav Prvulovic’s book on “How to Avoid Contracting a Tropical Disease.” You are correct.Best wishes. Mike Hanson, Pentagon Library

[10] „ Yes, we all know that there are many dishonest people in the world. It's always good to reveal their true nature.

Good luck with your efforts Mike Hanson“.

[13] SLATER, S.B., V U M O V I C , C., MACUUOVIC, P., PRVULOVIC, T. & CUTLER, J.L., The

Definition and Pleasurement of D i s a b i l i t y , Soc. Sci. & Med., 8, pp. 305-308,

Pergamon Press, 1974

[20] ^ a b c d "American Biographical Institute website". Abiworldwide.com. http://www.abiworldwide.com/. Retrieved 2012-03-22.^ Richard Baker (27 August 2004). "Scam of the year a snip at $195". The Age. http://www.theage.com.au/articles/2004/08/26/1093456749832.html?from=storyrhs. "Consumer Affairs Minister John Lenders has been asked to investigate a scam being run by a group called the American Biographical Institute after it told a Labor MP he would get a decree confirming his nomination as 2004 "man of the year" if he paid $ US 195 ($ A 276) … [Member for Mitcham] Mr Robinson said it was important the people behind the scam be stopped from requesting Australians to send money for a meaningless award… “It is very difficult to retrieve money from scams like this that are run overseas," [Mr. Lenders] said. "This is a scam that is well known to Consumer Affairs Victoria."  ^ a b Parliament of New South Wales (1 March 2005, 6 April 2005). "Peace Prize Scam.". http://www.parliament.nsw.gov.au/prod/la/qala.nsf/ ^ Rajesh Kochhar (16 January 1999). "The Sucker of the Year Award.". The Tribune. http://www.tribuneindia.com/1999/99jan16/saturday/head4.htm. ^ a b Tim Heald (February 2005). "I have been nominated for an International Peace Prize!". The Heald Report. http://www.timheald.com/TimHeald_new/includes/TH_Reports/TH_report_24.htm.

[33] Search results for 'Prvulovic T.'.

 

Your search - Prvulovic T. - did not match any documents.

No pages were found containing "Prvulovic T.".

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se fudbalska reprezentacija Srbije kvalifikovati na EURO 2020?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner