петак, 06. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Полемике > Низ колатералних користи
Полемике

Низ колатералних користи

PDF Штампа Ел. пошта
Бранислав Матић   
уторак, 02. март 2010.
Поводом текста Решада Плојовића „Споменици исламске културе из угла београдске политике“

Међу нама речено, господине Решаде еф. Плојовићу, муфтијо београдско-новосадски, изнели сте у своме допису толико бесмислица и малициозности да то готово у потпуности онемогућава озбиљан дијалог. Међутим, због грађана Србије исламске вере и читалаца Едиције „Упознајте Србију”, неопходно је да укажем на неколико важних ствари које прећуткујете.

Општепознато је, господине муфтијо, да отоманска империја није на Балкан продрла огњем и мачем него смиљем и босиљем. Зна се да су Срби и други словенски народи на Балкану у ислам прелазили драге воље, озарени пријатељским убеђивањем и Речју Пророковом, те да није било зулума, набијања на колац, данка у крви, сече кнезова, паљења и пљачкања хришћанских светиња, силовања и обешчашћивања. Ћеле кула у Нишу је, дабоме, познати споменик православне културе. Свако дете школског узраста зна да су се „од краја XIV до почетка XX века”, када је „Балкан обликовала надмоћна исламска култура и цивилизација”, торњеви православних цркава дизали високо у небо и звона се радосно оглашавала сваког јутра. Нема никакве сумње у то да је султан градио Пећку патријаршију, још старију и љепшу, и да је претходно он није палио и рушио. Јефтина је београдска пропаганда да је Синан-пашина џамија у Призрену саграђена од материјала срушеног бисерног манастира Свети Архангели, задужбине цара Душана, пошто цео Мешихат зна да је било обрнуто. Савршено је јасно да је у Београду тог времена било 350 џамија, а у оних преосталих неколико објеката, по свој прилици, беху тамнице и ризнице. Сваком конзументу ваших публикација и сајтова познато је да су људи исламске вере данас у Србији жртве систематског полицијског прогона, да се због тога масовно исељавају, живе у катакомбама и моле се шапатом. Лако ћемо се сложити и о погубности „београдске политике” за грађане Србије, па и оне исламске вере, укључујући ту и политику обојице муслиманских лидера из Новог Пазара, који су истакнути министри у Влади Србије

Али, господине муфтијо београдско-новосадски, Едицију „Упознајте Србију” чита озбиљан и образован свет, са којим се не може комуницирати на нивоу исламистичких памфлета и вехабијске филозофије историје. Сваки присебан и неострашћен човек одмах види да Вама, представнику једног крила подељене Исламске заједнице, у добронамерној и корисној свешчици „Споменици исламске културе у Србији” смета заправо само једно: што се у њој појављују и представници оног другог крила. Седам стубаца сте потегли, уплели у то и „перфидни врх” (Србије, ваљда), и Сребреницу, и ханове, и текије, и пршуту, и опанак, и шајкачу, и РТС, и ауторе италијанског документарног филма „Бесконачни рат”, само да бисте се обрачунали са другим крилом подељене Исламске заједнице у Србији, и за све то оптужили, разуме се, Србе.

Ја сам хтео, господине муфтијо, да у малој серији о мањинским заједницама у Србији направимо и свешчицу о исламској културној баштини. Лепу, свима разумљиву, позитивну, као што су биле и свеске о јеврејској и католичкој баштини. Да бар назначимо, изнад свих ваших подела и приземних препуцавања, нешто од оних вредности исламске културне баштине које су неспорне свима вама и репрезентативне. При том, уверавам Вас, подједнако су ми далеко и „србизација ислама” и исламизација Србије. У такав концепт нису се мешали ни господа Бујошевић и Вујовић, камоли некакав мистификовани „врх”.

Да бисмо све то урадили што боље, истога дана (3. јануара) званичним обраћањем замолили смо за сарадњу и Мешихат Исламске заједнице у Србији (седиште у Новом Пазару) и Ријасет Исламске заједнице Србије (седиште у Београду). Представници Ријасета ИЗС доставили су грађу којом су располагали и она је делом коришћена у публикацији, што је уредно потписано.

Представници Мешихата из Новог Пазара обавестили су нас да ће они сарађивати, али само под једним условом: да се не обраћамо никоме другом, да користимо искључиво њихове изворе и да гумицом избришемо други део подељене Исламске заједнице. Лично сам покушао да им објасним да ми не желимо ничим да се мешамо у поделе у Исламској заједници Србије ни ма чиме да им доприносимо, да исламску баштину у овој земљи гледамо као целину, да је предмет нашег интересовања сасвим друкчији, да ће се наша публикација бавити неспорним културним вредностима које су изнад пролазних интереса и сукоба, да ми нисмо власни ма коме да дајемо или одузимамо легитимитет. Узалуд. Није нам омогућен приступ библиотекама и архивама Мешихата, није нам допуштено професионално снимање исламских обреда и обичаја под окриљем те организације (што је први такав случај у 39 свезака Едиције „Упознајте Србију”). Зато су наши репортери оне новопазарске џамије које зовете неокупираним фотографисали само споља и издалека. Зато нас Ви, у нападу који нам је још тада најављен, питате зашто у свесци нема онога што нисте допустили да ту буде.

Покушали смо, господине муфтијо, да у свеску уврстимо нешто из доступних електронских база података Мешихата. На вашем официјелном сајту, у првом пасусу једног од ваших „историјских прегледа” („Санџак и санџачки муслимани”, www.islamskazajednica.org), сазнали смо да се, дословно, „територија Санџака граничи на сјеверу са Србијом, сјеверо-западу са територијама Босне и Херцеговине, на југо-западу са Црном Гором, на југу са Албанијом и на југо-истоку са Косовом”. На таквој платформи, по којој се Србија граничи са сопственим деловима, ни ја ни „Србија – Национална ревија” нећемо сарађивати ни са ким, ни под каквим условима. Таква платформа врло речито показује да Ви и они у чије име говорите нисте у спору са Едицијом „Упознајте Србију”, него са Србијом самом. У свакој пристојној и уређеној земљи, на таквој платформи преостала би вам једино сарадња са јавним тужиоцем.

Што се тиче коришћења илустрација из фамозне џамије у Пљевљима, упућујем читаоца на саму свеску. Тамо је све јасно образложено. Какво присвајање, какво прекрајање граница, какви бакрачи!

Ја нисам обучен за давање беспредметних и инфлацијом поједених извињења, ни за ограђивање од сопствених сарадника, па ћу ту јадну деоницу са задовољством прескочити.

Најзад, поводом дописа господина Решада еф. Плојовића, муфтије београдско-новосадског, поткрала се још једна колатерална корист. Сада, кад је одштампана и последња свеска Едиције „Упознајте Србију” која ће бити поклањана уз „Политику”, сазнајемо да „Политика” са тим скоро да није имала никакве вез

Нека буде и нека се зна.

(Аутор је уредник Едиције „Упознајте Србију”)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер