понедељак, 19. август 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Културна политика > Случај Петница - најлакше је окривити државу
Културна политика

Случај Петница - најлакше је окривити државу

PDF Штампа Ел. пошта
Трифун Ристић   
петак, 08. новембар 2013.

Када читамо новине, чини нам се понекад да Србија тотално пропада, а када читамо Блиц, помислићемо да пропада и Петница, чувена научно-истраживачка станица у околини Ваљева.

Кроз Петницу је од почетка осамдесетих, када је основана, прошло око 50 000 младих талената из земље и иностранства, који се тог искуства сећају. Недостатак новца је стални и горући проблем и ове установе, која је, судећи по честим жалбама њеног директора Вигора Мајића, непрекидно на ивици опстанка.

Текући проблем се поново појавио због новца, јер Министарство за просвету и науку Србије од почетка ове године касни са уплатом средстава за одржавање, док је ове године за основну делатност Истраживачке станице издвојено само пет милиона динара, за разлику од 25 милиона прошле године, што је, по речима Мајића, угрозило многе пројекте.

Вигор Мајић

Наша држава се небројено пута према многим својим грађанима и установама показала као маћеха, тако да на први поглед и Петница дели ту судбину, и судећи по написима у Блицу, ова установа је малтене пред гашењем. Ипак, није баш све тако, јер Петница је данас заправо у бољем стању него што је икада била, а истраживачки центар је недавно подигнут на светски ниво, уз помоћ кредита Европске инвестиционе банке. Саграђен је нови комплекс од 17.000 квадратних метара, који може да прими 180 полазника у једној смени, а ова инвестиција Владе, коју ће отплаћивати грађани, износи десет милиона евра седам милиона евра за објекте, а три милиона евра за опрему.

Када се радови на комплексу заврше, Петница ће имати боље услове него многи факултети, али су проблем велики трошкови одржавања новог комплекса, који износе пет милиона динара месечно. Новац за одржавање, према уговору са ЕИБ-ом, треба да дâ држава, што није испуњено, због чега се Мајић и огласио. Ипак, пре него што овог пута бацимо дрвље и камење на државу, иако то са правом често радимо, треба напоменути да Истраживачки центар Петница није државна установа, већ невладина организација, која се финансира из различитих извора, а која је на пример само у протекле три године од државе добила 80 милиона динара.[1]

Томислав Јовановић

Држава петницу од оснивања 1982. године мање или више редовно помаже, највише преко министарстава, а донације су давале и многе компаније и организације - Теленор, НИС, Поште Србије, ОЕБС, УНЕСКО. Петница је увек имала велику помоћ, али садашњи проблем се јавио око баналног питања ко ће да плати грејање и чишћење комплекса. Очигледно, саграђени су превелики објекти, које треба одржавати, а новца за грејање баш и нема.

Из неког разлога Петница је обновљена и проширена а да се изгледа није мислило како обезбедити новац за одржавање целог комплекса, због чега треба поставити питање да ли је уопште требало градити толико велике капацитете. Некада су млади таленти боравили и радили у далеко скромнијим условима, па су опет постизали резултате, тако да је при реновирању станице приоритет можда требало да буде знање, а мање удобност. Да се рационалније размишљало, и проблеми са грејањем и чишћењем би вероватно били лакше решени.

Петница јесте потенцијално благо, које је, као што се види, држава и раније помагала, а и треба да помаже, посебно када се зна да се код нас просипа и украде толико новца на много глупље ствари. Али пошто је Петница НВО, односно приватна установа, није прикладно да се држава зове у помоћ чим нешто запне. Потребно је, дакле, уместо непрекидног кукања на државу и Србију, мало више доследности, а и мало више способости да се од приватних донатора и сакупи новац – као што је то у успешном великом свету сасвим уобичајено. Башка што и није уобичајено да се држава окривљује због приватних пројеката и мегаломаније.


 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер