Politikantska nekrofilija i prostakluk Svetislava Basare

Kolumnistička pisanija Svetislava Basare obeležena su opsesivnom vezanošću za nekoliko tema koje on svakodnevno potencira na stranicama lista Danas. One su pre svega sadržane u mesijanskoj ubeđenosti da je upravo njegov životni poduhvat da demistifikuje srpsku nacionalnu mitologiju, pokaže da su Srbi beslovesno stado koje vekovima luta bez pravog uporišta i smisla, da su nesposobni za prosvećenost, modernizaciju i evropeizaciju, ogrezli u primitivni nacionalizam, mitomaniju i tradizionalizam, da se uporno drže vukovskog pristupa koji ih dovodi u okrilje narodnjaštva, iracionalnosti i neizlečivog kolektivizma.

Naš poznati sociolog Srećko Mihailović s pravom kaže da opsednuti ljudi nisu slobodni ljudi, oni su robovi svojih opsesija. A upravo je Svetislav Basara bio i ostao pre svega zatočenik antićosićevske opsesije, koja je postojana i najvažnija konstanta ne samo u njegovim novinskim napisima u kojima se javljaju, kako on sam kaže, “povremena iskliznuća u prostakluke“.

Problem se javlja kada ta sve češća iskliznuća postanu glavni tok njegovih famoznih kolumni koje on pretvara u pravo poprište za nesuvisle i primitivne ideološke i političke obračune sa mnoštvom nacionalističkih radenika, koji su inače stalna meta njegovih besomučnih i neargumentovanih napada.

Gubljenje mere, uravnoteženog i argumentovanog pristupa je prvi znak da se u nečijem pisanju došlo do one granice pristojnosti i objektivnosti čije nepoštovanje vodi u banalnost, površnost i ispraznost.

I to se upravo dešava u ovakvim razobručenim i hajkačkim naletima Svetislava Basare, on tako nehotice postaje junak svojih kolumni, on jednostavno opisuje samog sebe. A upravo je ovaj već profesionalni bojovnik protiv srpskih istorijskih zabluda i mitomanije uveliko urušio i sam pojam mere, bez koje nema racionalnog pristupa u razmatranju najvažnijih društvenih pitanja, što njemu i nije cilj.

Svetislav Basara je tako stigao do svojevrsne politikantske nekrofilije jer on i nakon smrti Dobrice Ćosića nastavlja da sa nesmanjenim zanosom napada znamenitog srpskog pisca. On je sada otišao i korak dalje, i pored stotina ispisanih stranica u kojima se mogu naći najgrublje i najvulgarnije uvrede i napadi na Dobricu Ćosića sada je našao za shodno da napiše i ove gotovo neverovatne reči kako je opljačkani novac Srba u Bosni od strane nacionalnih radenika završavao u rukama ovog srpskog pisca.

On je doslovno napisao: “Nemam dokaza, ali podozrevam da je deo krvavih para završavao i u poslovično nezasitom džepu oca nacije“. Svetislav Basara jasno ističe da nema nikakvih dokaza, ali da samo podozreva i to ga ne sprečava izrekne ovako tešku optužbu i da pri tome ne oseća ni trunku odgovornosti za ovako izgovorenu reč. Ali zato ne propušta da u svom poznatom i prepoznatljivom opadačkom i harangirajućem stilu doda još jednu u nizu besramnih uvreda i napada na Dobricu Ćosića, koji nikada ni za života nije odgovarao na niz njegovih najgorih i njagrubljih uvreda.

Kolumnista Danasa je tako još jednom pokazao da ne poseduje ni elementarni osećaj uzdržanosti ili pijeteta kada se radi o piscu koji je umro pre godinu dana, ali ne prestaje da bude predmet uporne harange Svetislava Basare. U svom mesijanskom zanosu i borbi protiv oca nacije on nikada nije ni birao reči, ali optužiti pisca Dobricu Ćosića da je nezasito prigrabio deo krvavih para opljačkanih u građanskom ratu u Bosni prevazilazi po svojoj težini, bezočnosti i morbidnosti sve što je ovaj još uvek talentovani pisac feljtonističkih romana u njegovoj bespoštednoj borbi protiv njegovog političkog i ideološkog uticaja na formiranje iskrivljene i narodnjačke svesti srpskog naroda. Interesantno je napomenuti da ovakva i slična iskliznuća u prostakluk, podozrevanja bez ikakvih dokaza i argumenata i brutalni govor ideoloških i ličnih diskvalifikacija ne nalaze odjeka u redovima naših uzvišenih i nedodirljivih boraca za ljudska prava i protiv govora mržnje.

Međutim, očigledno da je Svetislav Basara uspeo da za sebe osigura posebnu poziciju, koja mu sada omogućuje da se ne pridržava ni elementarnih načela objektivnosti, verodostojnosti i pristojnosti, jer on je sada postao miljenik i glasogovornik tzv. građanskih i antinacionalističkih političkih krugova, čija je osnovna ideja sadržana u razaranju i razgradnji naše tradicije i istorije kako bi se obavio glavni poduhvat - promena i preoblikovanje naše svesti i identiteta.

U pismima Luciliju Seneka je zapisao: “Od prvog početka sveta, pa sve do današnjeg vremena prethodilo nam je neprestanao smenjivanje otmenog i prostačkog.“ Mi živimo u vremenu u kome prostaštvo sve ubrzanije odnosi prevagu, a ovakvi tekstovi Svetislava Basare samo su dokaz više za ovu tvrdnju.