HRONIKA:
MILORAD DODIK: DEŠAVA SE OZBILjAN UDARAC NA SRPSKI NAROD. SRPSKA NEĆE PRIHVATITI TZV. „REZOLUCIJU O SREBRENICI“, JER JE SVE ŠTO JE U NjOJ NAPISANO LAŽ. DRUGOG MAJA ĆE BITI POTPISANA SMRTNA PRESUDA BIH
BORIS PISTORIJUS: RUSIJA TRENUTNO PROIZVODI VIŠE NAORUŽANjA NEGO ŠTO JOJ JE POTREBNO ZA NASTAVAK RATA U UKRAJINI. VEĆI DEO ONOGA ŠTO SE PROIZVODI NIJE NAMENjENO ZA SLANjE NA FRONT, NEGO ZA POPUNU SKLADIŠTA
NASLOVNE STRANE SRPSKE ŠTAMPE 25. APRILA 2024. GODINE
ĐORĐE VUKADINOVIĆ: OSTAJE PITANjE ZAŠTO SE SAVO MANOJLOVIĆ U IZBORU TRKU NIJE UKLjUČIO U DECEMBRU, KADA JE POSTOJALA VELIKA ŠANSA ZA POBEDU, NEGO TEK SADA
BRITANSKI ANALITIČAR ALEKSANDAR MERKURIS: NEKOLIKO BRIGADA ORUŽANIH SNAGA UKRAJINE ODBILO JE DA IZVRŠI NAREĐENjE ZA ODBRANU SELA OČERETINO I NAPUSTILA SVOJE POLOŽAJE POD MASOVNOM RUSKOM ARTILjERIJSKOM VATROM
NOVA.RS: VUČIĆEV DEBAKL U NjUJORKU OGOLIO SVU NESPOSOBNOST NAPREDNjAČKE DIPLOMATIJE
MILOŠ JOVANOVIĆ: NA BEOGRADSKIM IZBORIMA 2. JUNA ZAKAZANA JE KRAĐA. ONI KOJI IZLAZE POSTAJU SAUČESNICI U KRAĐI VUČIĆEVIH I HILOVIH IZBORA. BORIĆU SE DA SE SMANjI IZLAZNOST
ZLATKO LAGUMDŽIJA: ODLOŽENO GLASANjE O REZOLUCIJI O SREBRENICI U GENERALNOJ SKUPŠTINI UN
BORISLAV ANTONIJEVIĆ (MI - SNAGA NARODA): NEĆEMO ZAJEDNIČKI FORMIRATI VLAST NA SA KIM U BEOGRADU. TRAŽIĆEMO DA NAS PODRŽE
SRBIJA SA 16 ZEMALjA, MEĐU KOJIMA SU I SAD I VELIKA BRITANIJA, POZVALA NA HITNO OSLOBAĐANjE TALACA U GAZI
DR DRAGAN MILIĆ NAJAVIO IZLAZAK SA SVOJOM GRUPOM GRAĐANA NA IZBORE U NIŠU. SAVO MANOJLOVIĆ I KRENI-PROMENI SAMOSTALNO I NA IZBORIMA U NOVOM SADU
MATIJA BEĆKOVIĆ: NEMCI, KOJI ZAGOVARAJU DONOŠENjE REZOLUCIJE U UN KOJOM BI SRPSKI NAROD PROGLASILI GENOCIDNIM, SEBI SU OPROSTILI NAJSTRAŠNIJE ZLOČINE NAD SRBIMA
Kulturna politika

Doba parazita

PDF Štampa El. pošta
Mihael Vinterhof   
četvrtak, 30. oktobar 2008.
Dr Mihael Vinterhof (Michael Winterhoff), dečiji psiholog, kod dve trećine nemačkih osnovaca ustanovio je jedan, moderni oblik psihičke nezrelosti. U svojoj knjizi „Zašto su naša deca tirani“, on pokazuje kako vaspitanje, zasnovano na partnerstvu dece i roditelja, sprečava razvoj deteta u društveno-odgovornu i radno sposobnu osobu. Njegovo je predviđanje da će, kada budu odrasle, generacije današnje dece postati teret za porodicu i duštvo. 

Parlament: Gospodine Vinterhof, pauza je za ručak a vi, umesto da sedite negde na suncu i uživate, dajete ovaj intervju. Kako uspevate da sebe naterato na to?

Vinterhof: U ovom trenutku se koncentrišem na naš razgovor pa moj psihički aparat potiskuje potrebu za hranom i snom u drugi plan.

Parlament: Pada li to teško čoveku sposobnom za rad?

Vinterhof: Za čoveka koji želi da živi u društvu to nije nikakav problem.
Da bi radili morate imati razvijenu psihu koja je sposobna da pomenute impulse potisne u pozadinu.

Parlament: Ljudi iz privrede se sve više žale da im dolaze generacije vaspitno-rezistentnih učenika. Šta tu nedostaje?

Vinterhof: To su osobe kod kojih nisu izgrađene psihičke funkcije, poput recimimo kontrole frustracije. Takve stvari se moraju učiti i trenirati odmalena. Poput čitanja, pisanja i računanja.

Parlament: Kako se takve stvari treniraju?

Vinterhof: Tako što se dete uzima kao dete. Kao stvorenje koje na svim poljima mora da uči, srazmerno svom uzrastu i sposobnostima, a čiji se prohtevi ne moraju odmah ispunjavati. Deci se mora znati reći“ne”, moraju im se pokazivati granice, i stalno im se mora ponavljati.
Samo tako je moguće razviti psihu socijalno odgovornog i radno-sposobnog čoveka. Do pre 20-tak godina roditelji su to radili intuitivno.

Parlament: Jesmo li tu intuiciju izgubili?

Vinterhof: Od početka 90-tih godina počeli smo da na decu, već od najmanjeg uzrasta, gledamo kao partnere koje možemo vaspitavati razgovorom i ubeđivanjem. Za vaspitanje dece nije najvažnije da ona shvate pravila već da im se izgradi psiha, a tako nešto se ne postiže putem razuma i valjanog ubeđivanja. 
To vam je kao kada igrate tenis, a partner vam stalno objašnjava pravila igre, menjajući ih kako to njemu odgovara. Vi pokušavate da mu objasnite da tako ne ide ali on je i dalje uporan. No stvari su kristalno jasne: objašnjavanjem se nervne ćelije, jednostavno, ne treniraju.

Parlament: Kada objašnjavanje i ubeđivanje ima smisla?

Vinterhof: Do početka 90-tih mi smo (u Nemačkoj) decu gledali kao decu, jasno ih vodili, usmeravali i kontrolisali. Što su ona bila starija to smo mi više išli na ubeđivanje i više ih uzimali kao odrasle. To je bilo dobro, a danas pokušavamo da decu već od malih nogu vaspitavamo objašnjavanjem i ubeđivanjem. To je fatalno jer deca tako nemaju nikakve šanse za razvoj.

Parlament: Vi kažete da većina današnje dece stagnira na psihičkom nivou dvogodišnjaka. Šta njima zapravo nedostaje?

Vinterhof: Poštovanje. Svako dete mlađe od dve i po godine ne poseduje poštovanje. Tek posle toga ono otkriva čoveka preko puta sebe, kao biće koje postoji i ima nešto da mu kaže. To otkriće je ulaznica za detinjstvo i svet ljudi jer razvitak socijalnih sposobnosti je moguć samo prihvatanjem drugih.

Parlament: Odakle taj nedostatak poštovanja?

Vinterhof: Plašeći se da će izgubiti ljubav dece, mnogi odrasli gube granice u vaspitanju dece. Nekada su bake mazile decu spremajući im omiljenu poslasticu, ali su ih pri tom terale da peru ruke i pravilno sede. 
I deca su se učila redu. Danas jedna baka ako želi da bude voljena ne postavlja više nikakva ograničenja. Ona svoju potrebu za priznanjem projektuje na unuke. To je emocionalna zloupotreba i ona obrće uloge: odrastao ima potrebu, a dete bi trebalo tu potrebu da zadovolji.

Parlament: Ali kasnije, u vrtiću i školi, deca se ipak suočavaju sa ograničenjima.

Vinterhof: Iako to protivreči neurološkim zakonima, danas sve više vrtića i škola nudi mogućnost izbora. Deca mogu slobodno da odlučuju, recimo u kojoj će radnoj grupi provesti prepodne, šta će raditi... Ona neprekidno određuju i odlučuju prema svome raspoloženju iako to u osnovi sprečava njihov razvoj.

Parlament: Zašto profesionalci, poput vaspitača i nastavnika, učestvuju u tome?

Vinterhof: Oni uopšte ne primećuju da toj deci nešto fali, jer ni oni sami 
tu decu više ne podstiču. U osnovnim školama danas se većina učenika više ne obazire na učitelje. Ali to se uopšte ne postavlja kao problem. Učitelji su se već privikli na to da i najjednostavnije zadatke ponove više puta. Ako im kažu: “Izvadite knjigu na klupu”, mogu samo gledati koliko malo učenika ih je poslušalo.
Dolaskom na posao ti nedostaci isplivavaju na površinu, jer se ne daju više ni prikrivati niti gurati u stranu. Takve socijalno nezrele osobe se jednostavno teško daju uklopiti u proces rada. 

Parlament: Šta to znači za društvo?

Vinterhof: U susret nam dolazi jedna omladina koja je orjentisana samo prema sebi i svome uživanju. Ona malo doprinosi, a puno košta. Prema jednom istraživanju iz 2004 godine, 20% stastalih za rad bilo je praktično radno nesposobno i ako mene pitate, biće i ubuduće. Oni će slabo šta privređivati i biće, večito, na teretu porodice i društva. Živeće samo ovde i sada, želeće sve i odmah, a neće valjati ni sebi ni drugima. 

Razgovor vodila: Tanja Samrotcki

Sa nemačkog preveo: Goran Nikolić

(Parlament – Bon)

http://www.das-parlament.de/2008/29-30/Thema/21506858.html