Културна политика
|
|
Јована Папан
|
уторак, 17. март 2009. |
Ових дана, прича о заглупљивању православних девојчица поново је актуелизована у оквиру расправе о закону о дискриминацији, па су „сочни детаљи“ из књиге препричавани на страницама Борбе, као доказ да православна црква третира жене као „нижа бића“.
|
Културна политика
|
|
Жељка Бутуровић
|
недеља, 15. март 2009. |
У недавном броју “Времена” покренута је тема наставе математике, тј “баука математике“. Нажалост, у тексту је изостао критички осврт над обиљем укорењених предрасуда које се већ дуже време узимају здраво за готово о практично свакој дискусији о образовању.
|
Културна политика
|
|
Миодраг Зарковић
|
понедељак, 09. март 2009. |
Да ли је Влади Дивцу фалила длака с главе што је, уочи америчких избора 2000. године, првих у САД на којима је имао право гласа, јавно поручио да ће заокружити Џорџа Буша, јер Алу Гору не може да опрости што је био у администрацији која му је бомбардовала отаџбину?!
|
Културна политика
|
|
Лино Вељак
|
субота, 28. фебруар 2009. |
И тек је криза, тзв. финанцијска криза, која се на свјетском плану јасно очитовала ујесен 2008, реактуализирала питање љевице. Показало се да је посве слободно тржиште у својој бити аутодеструктивно, те тенденцијски води у катастрофу несагледивих размјера.
|
Културна политика
|
|
Саша Гајић
|
среда, 25. фебруар 2009. |
Почетак економске кризе представља крај идеологије неолибералног економизма који је стајао као идеолошки темељ бескрајног економског развоја који доноси глобализација, а који се извргао у своју супротност.
|
Културна политика
|
|
Драшко Вуксановић
|
уторак, 17. фебруар 2009. |
Овакав приступ требало би од Андрића и Црњанског да учини неку врсту друштвене својине бивших југословенских народа. Кумова слама на коју српска култура не може да рачуна ништа више од било кога другог. Битно је, наиме, да Срби имају што мање разлога да се подиче.
|
Културна политика
|
|
Зоран Грбић
|
понедељак, 09. фебруар 2009. |
„Тренутак истине“ је нешто друго. Пре свега, у њему не учествују представници маргиналних друштвених групација, него људи средњег сталежа, обични људи из комшилука, који барем изгледају као људи којима ништа не фали. Дакле, у самом старту немогуће је избећи поређење и идентификацију.
|
Културна политика
|
|
Драгомир Анђелковић
|
субота, 07. фебруар 2009. |
И данас, када жељни бољитка и прогреса, често чежњиво гледамо према Западу – иако су нам, истине ради, симпатије и емоције још у већој мери окренуте према руском Истоку – добро је да се сетимо да нам је са те стране већ долазило све оно што везујемо за прогрес!
|
Културна политика
|
|
Слободан Антонић
|
петак, 30. јануар 2009. |
Србија се више не "денацификује" и "еурепеизира" из страних фондова. Србија се, сада, кроз српске институције, "ослобађа" од историје, идентитета и културе. Порез који сви плаћамо одлази на систематско подривање основних вредности и националних интереса.
|
Културна политика
|
|
Борис Јашовић
|
среда, 28. јануар 2009. |
Рвач (The Wrestler, 2008) је драма о отуђености савремених људи, изневереним очекивањима и тактикама преживљавања у дехуманизованом свету организоване неодговорности, иначе омиљеним темама Дарена Аронофског.
|
|
Културна политика
|
|
Миодраг Зарковић
|
понедељак, 16. март 2009. |
Филм почиње обраћањем Алексе Вуковића сирочету Манету, у којем тврди да Срби и нису заслужили светло (јер непрестано псују Сунце), а завршава се Манетовом реченицом: „Мене је деда научио да ходам по мраку“, после које се појављује натпис: „И тако кроз цео 20. век“.
|
Културна политика
|
|
Момир Турудић
|
четвртак, 12. март 2009. |
"Математика је справа за мучење, мени је ноћна мора. Мучење је зато што мора много да се рачуна, морају много вијуге да раде. Књиге су нам досадне, има пуно задатака. То је замарање мозга", каже Петар, ученик петог разреда једне београдске основне школе.
|
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
понедељак, 09. март 2009. |
Друштву су за опстанак важнији државни универзитети, школе и гимназије, него Министарство просвете, битнија је Филхармонија од Министарства културе. Ако ова земља остане без Министарства културе, њена култура ће некако преживети. Ако остане без Филхармоније, спаса јој нема.
|
Културна политика
|
|
Миодраг Зарковић
|
петак, 27. фебруар 2009. |
Одговор на дилему зашто је државни врх коначно решио да се свим средствима обрачуна са Ћурковићем и компанијом, можда би требало потражити у другачијем питању: зашто је државни врх хтео да склони Дивца из политике и врати га у сферу спорта?
|
Културна политика
|
|
Радован Калабић
|
субота, 21. фебруар 2009. |
„У пресудним тренуцима сам јамчио за вас. Не бих желео да ми неко каже да сам то чинио за нацију која то не заслужује.“ Ове редове, без злобе у срцу и лажи на језику, исписао је др Родолф Арчибалд Рајс, само годину дана пре изненадне смрти.
|
Културна политика
|
|
Јована Папан
|
петак, 13. фебруар 2009. |
Tелевизија има своју лепу и своју ружну страну, а коначна одлука о томе шта ће бити најгледаније јесте на руци која држи даљински. То што нам се често не допада шта је та рука изабрала, не значи да даљински треба да јој одузмемо и предамо га некој „етичкој комисији“ да одлучује уместо ње.
|
Културна политика
|
|
Зорана Шуваковић
|
недеља, 08. фебруар 2009. |
Историчар Даглас Бринкли предлаже да се за лепу књижевност и остале гране уметности и критику из државног буџета издвоји помоћ. Уметници то заслужују бар колико посрнуле банке, додаје иронично. |
Културна политика
|
|
Драгана Кањевац
|
петак, 30. јануар 2009. |
Холандија: дакле, мала богата земља у којој је ваздух чист, људи раде и све функционише. Људи који вредно раде и скромно живе – има ли већег културног шока за Балканца?
|
Културна политика
|
|
Радован Тврдишић
|
петак, 30. јануар 2009. |
Двери, пре свега, видим као покушај практичне синтезе свега оног најбољег што у духовном, историјском, државотворном и културном смислу баштини српски народ, са једне, и савремених форми деловања, са друге стране.
|
Културна политика
|
|
Александар Апостоловски
|
субота, 24. јануар 2009. |
Тирке није волео да се смара и пише вести, прави интервјуе или доноси ексклузиву. Хедонистички усмерен дечко из времена сентименталног Београда је укапирао да је много боље да ексклузива постане он сам. Зато је то што је писао Тирке била револуција.
|
|