Највеће Кинсијево откриће је било да је 37 одсто мушкараца имало бар једно хомосексуално искуство. Хомосексуалну жељу је осећало 13 одсто, али није предузело ништа да је оствари.“ Академски грађани који ово читате и учите, време је да се упитате, уколико нисте члан „Квирије“, да ли сте нормални.

Збиља, докле ће он тако? Зашто је, дођавола, тако поносан? Не знам да ли је овде реч о некој мистериозној политици, али знам да Ковач пише катастрофално, и да то нашу књижевну јавност уопште не узнемирава. Она, наиме, чита као што је написано. И тачка. 

Јединство поучавања и истраживања се надомјешта слиједом брзопотезних курсева на темељу којих се у року од три године тржишту радне снаге изручује све већа количина приучених, али флексибилних полустручњака за различита подручја дјелатности.

Фејсбук је место где људи углавном преносе туђе идеје и оцењују оно што је већ измишљено. Читава та огромна софтверска машинерија ради циљу што ефикаснијег уништавања слободног времена и удаљавању човека од онога што је реални свет,  са датом илузијом повезаности.

Да ли наша деца разумеју све нове речи које су ушле у употребу кроз информационе технологије и културе маса? Какав је српски језик у средствима информисања или у пословном свету са "цунами таласом" енглеских позајмљеница и има ли ту игде српске ћирилице?

Мадонин концерт се сматра прворазредним културним догађајем, док је концерт Милета Китића дно самог дна, а они који иду на такве концерте називају се примитивном руљом која заудара на мјешавину киселог купуса и најновијег мириса из Диорове колекције. Кичом у исконском облику.

Гледаоци се вероватно сећају најбољег филма прошлогодишње селекције Ово је Енглеска Шејна Медоуза, а већ у наредном издању фестивала стиже његово ново остварење Somers Town, као (не једина) потврда да "Слободна зона“ инсистира на неким својим ауторима.

У условима научно-технолошке револуције нова друштвена подела рада зачиње у научним лабораторијама и школским институцијама. Нажалост, две трећине човечанства још увек живи у зони светске полупериферије и периферије.

У двадесетом веку потребна равнотежа између традиције и потребе за новим је била више пута поремећена због лоше схваћеног „авангардизма“ – промукли, нестрпљиви авангардизам, по сваку цену. Деструкција је постала апотеоза ратничког авангардизма. Она се устремила да поцепа читаву вековну културну традицију.

Не могу прежалити / Што неким случајем / Није жив Султан Мурат / Па да одем на Косово поље / Да му се извиним / Извини Падишаху што оволико касним / Ти ниси освајао свет / А да нико твој не погине / Нити си ратовао скривен иза облака / Него си дошао лично / И све платио својом главом / Ниси ме ослобађао него поробљавао