уторак, 16. јул 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Куда иде Србија > Србија пева над амбисом
Куда иде Србија

Србија пева над амбисом

PDF Штампа Ел. пошта
Маринко М. Вучинић   
среда, 03. август 2011.

Ова драма почела је на Косову. Љуба Ненадовић, иако и сам Србин, био је изненађен кад је видео у Црној Гори живу снагу косовске традиције, која је у тим брдима и после столећа била стварност, исто толико блиска и стварна као хлеб и вода. Намучене жене које су се одмарале поред бремена дрва на каменој ивици пута говориле су му о Косову као о својој особеној судбини и личној трагедији. ,,Наша је правда на Косову закопана“, говорили су људи резигнирано и не помишљајући да траже другим путем до онога који им косовски завет налаже. Целокупна судбина људи била је тим заветом омеђена и управљана. Као у најдревнијим легендама, које су увек и највећа људска стварност, сваки је на себи лично осећао историјску клетву која је ,,лале“ претворила у ,,ратаре“ усадивши им у души ,,страшну мисао Обилића“ да тако живе разапети измедју своје ,,ратарске рајинске стварности и витешке обилићевске мисли.“ Црна Гора и свет који је избегао у њена брда били су квинтесенција тога косовског мистерија. Све што се у тим брдима радило долазило је на свет са рефлексом косовске крви у погледу.

Када би човек пратио како наши медији извештавају о овој кризи не би могао да се стекне утисак да у нашој јужној покрајини сада траје велика политичка и историјска драма.

Да, ова је драма почела на Косову како то каже нас велики Иво Андрић говорећи о Његошу као трагичном јунаку косовске мисли, али то одавно није више само драма највећег српског песника већ је то најупечатљивији и најдубљи израз трагике нашег српског народа. Да ли ће се ова садашња дубока, национална, историјска драма на северу Косова и Метохије окончати као несагледива трагедија, коју ми данас немоћно посматрамо као морално разорени, дезоријентисани и понижени. Када би човек пратио како наши медији извештавају о овој кризи не би могао да се стекне утисак да у нашој јужној покрајини сада траје велика политичка и историјска драма. Напротив, све се чини да се одржи тзв. привид нормалности, привид непомућеног летњег дешавања никако се не сме нарушити и помутити. Програм РТС-а, као јавног сервиса, али и програми комерцијалних телевизија, препуни су летњих концерата, народне музике, бајатих серија, што лакших и ступиднијих филмова, који се уклапају у зацртану летњу шему разбибриге и опуштене забаве, коју ништа не може померити. Судећи по нашим медијима, ништа се драматично на северу Косова и Метохије не дешава, напротив забава се одвија несмањеним током. Зато се и морамо запитати да ли је могуће да смо до те мере отупели, изгубили осећај солидарности и осећај припадности националној заједници.

У тренутку када је проглашено ванредно стање у четири општине на северу Косова и Метохије, а наши сународници су већ данима непрестано на барикадама, у осталом делу Србије власт одржава по сваку цену тзв. редовно стање, као да се ништа судбоносно не дешава. Једино је важно да се очува стабилна безбедосна ситуација и да медији још интензивније обављају своју мисију заглупљивања и даљег деморалисања нашег народа. Срамотно је понашање наше владе, која нема снаге, а ни неопходног моралног кредибилитета да у овој кризи очува достојанство свог народа већ се служи већ опробаним начином медијског инструментализовања и манипулисања.

Очигледно је да је ова власт у великом страху, али показује при томе и невиђени степен неодговорности и бахатости.

Сам начин како се прате догађаји на северу Косова и Метохије још једном нам показује до које мере су у нашем друштву срушена сва професионална и морална начела, важно је само да се не заустављају концерти на трговима, полублесаве телевизијске емисије, а све у циљу скретања пажње са истинске драме, која се одвија на барикадама. Уведен је својеврсни циљани медијски ембарго, али и онемогућено окупљање људи, који би желели да пруже подршку нашем народу, који се буквално бори за свој голи опстанак. То је за њих судбоносна историјска борба, битка за елементарна национална и људска права док се у Србији у то време не стишава заглушујућа парада примитивног фолка и кича. Очигледно је да је ова власт у великом страху, али показује при томе и невиђени степен неодговорности и бахатости. Какву поруку ова влада шаље свом народу и свету када у јеку изузетно дубоке политичке и историјске кризе на северу Косова и Метохије председник владе одлази на одмор поручујући да је уверен да је неопходно обновити дијалог Београда и Приштине и вероватно је то његов једини могући ,,државнички допринос решавању актуелне косовске кризе.

НАТО шаље нове снаге на Космет; Храна не може преко Јариња; Бранимо се голоруки; Народ је одлучан да издржи и не допусти Приштини да завлада Косовом; Србија неће насести на провокације из Приштине и бориће се гандијевским методама; Последња одбрана; Под блокадом рођено 18 беба; Судбоносни период; Срби у Енклавама – живот у страху; Србима ни хлеб не дају; све су ово карактеристични наслови, који се јављају у нашим медијима и довољно казују сами за себе, али оваква тешка и експлозивна ситуација није померила успостављану матрицу на нашој медијској сцени чији је једини смисао да се превише не таласа и не узнемирава народ, који је на годишњим одморима.

Сетимо се само како је РТС извештавала о прогону 200.000 Срба из Хрватске у време спровођења акције Олуја.

Просто је невероватно до које мере се иде у дозирање и препарирање информација. РТС – наш јавни сервис – наше власништво, које нам омогућује да сазнамо све, очити је предводник у настојањима да се што више пацификује и стабилизује ситуација, не схватајући да је недостатак правих, правовремених и објективних информација једини начин да се не створи конфузна и трагична ситуација потпуне друштвене и политичке дезинтеграције, која нам увелико прети. Сетимо се само како је она стара РТС извештавала о прогону 200.000 Срба из Хрватске у време спровођења акције Олуја. Али за наше медијске посланике и политичке функционере летња шема и пауза увелико траје, зато се и не сме нарушити већ договорени редослед народних светковина, фестивала и вашара. Србија и даље пева на великој журци организованој од стране медијских и спин доктора, који се надају да ће звук трубе и шатре са Ибарске магистрале уз директни пренос јавног сервиса прекрити сву тежину и судбоносност драме, која се данас одвија на Косову и Метохији. Отпор српског народа показује живу снагу косовске традиције и уверење да је наша правда на Косову закопана.

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће се фудбалска репрезентација Србије квалификовати на ЕУРО 2020?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер