Početna strana > Debate > Kuda ide Srbija > Srbija peva nad ambisom
Kuda ide Srbija

Srbija peva nad ambisom

PDF Štampa El. pošta
Marinko M. Vučinić   
sreda, 03. avgust 2011.

Ova drama počela je na Kosovu. Ljuba Nenadović, iako i sam Srbin, bio je iznenađen kad je video u Crnoj Gori živu snagu kosovske tradicije, koja je u tim brdima i posle stoleća bila stvarnost, isto toliko bliska i stvarna kao hleb i voda. Namučene žene koje su se odmarale pored bremena drva na kamenoj ivici puta govorile su mu o Kosovu kao o svojoj osobenoj sudbini i ličnoj tragediji. ,,Naša je pravda na Kosovu zakopana“, govorili su ljudi rezignirano i ne pomišljajući da traže drugim putem do onoga koji im kosovski zavet nalaže. Celokupna sudbina ljudi bila je tim zavetom omeđena i upravljana. Kao u najdrevnijim legendama, koje su uvek i najveća ljudska stvarnost, svaki je na sebi lično osećao istorijsku kletvu koja je ,,lale“ pretvorila u ,,ratare“ usadivši im u duši ,,strašnu misao Obilića“ da tako žive razapeti izmedju svoje ,,ratarske rajinske stvarnosti i viteške obilićevske misli.“ Crna Gora i svet koji je izbegao u njena brda bili su kvintesencija toga kosovskog misterija. Sve što se u tim brdima radilo dolazilo je na svet sa refleksom kosovske krvi u pogledu.

Kada bi čovek pratio kako naši mediji izveštavaju o ovoj krizi ne bi mogao da se stekne utisak da u našoj južnoj pokrajini sada traje velika politička i istorijska drama.

Da, ova je drama počela na Kosovu kako to kaže nas veliki Ivo Andrić govoreći o Njegošu kao tragičnom junaku kosovske misli, ali to odavno nije više samo drama najvećeg srpskog pesnika već je to najupečatljiviji i najdublji izraz tragike našeg srpskog naroda. Da li će se ova sadašnja duboka, nacionalna, istorijska drama na severu Kosova i Metohije okončati kao nesaglediva tragedija, koju mi danas nemoćno posmatramo kao moralno razoreni, dezorijentisani i poniženi. Kada bi čovek pratio kako naši mediji izveštavaju o ovoj krizi ne bi mogao da se stekne utisak da u našoj južnoj pokrajini sada traje velika politička i istorijska drama. Naprotiv, sve se čini da se održi tzv. privid normalnosti, privid nepomućenog letnjeg dešavanja nikako se ne sme narušiti i pomutiti. Program RTS-a, kao javnog servisa, ali i programi komercijalnih televizija, prepuni su letnjih koncerata, narodne muzike, bajatih serija, što lakših i stupidnijih filmova, koji se uklapaju u zacrtanu letnju šemu razbibrige i opuštene zabave, koju ništa ne može pomeriti. Sudeći po našim medijima, ništa se dramatično na severu Kosova i Metohije ne dešava, naprotiv zabava se odvija nesmanjenim tokom. Zato se i moramo zapitati da li je moguće da smo do te mere otupeli, izgubili osećaj solidarnosti i osećaj pripadnosti nacionalnoj zajednici.

U trenutku kada je proglašeno vanredno stanje u četiri opštine na severu Kosova i Metohije, a naši sunarodnici su već danima neprestano na barikadama, u ostalom delu Srbije vlast održava po svaku cenu tzv. redovno stanje, kao da se ništa sudbonosno ne dešava. Jedino je važno da se očuva stabilna bezbedosna situacija i da mediji još intenzivnije obavljaju svoju misiju zaglupljivanja i daljeg demoralisanja našeg naroda. Sramotno je ponašanje naše vlade, koja nema snage, a ni neophodnog moralnog kredibiliteta da u ovoj krizi očuva dostojanstvo svog naroda već se služi već oprobanim načinom medijskog instrumentalizovanja i manipulisanja.

Očigledno je da je ova vlast u velikom strahu, ali pokazuje pri tome i neviđeni stepen neodgovornosti i bahatosti.

Sam način kako se prate događaji na severu Kosova i Metohije još jednom nam pokazuje do koje mere su u našem društvu srušena sva profesionalna i moralna načela, važno je samo da se ne zaustavljaju koncerti na trgovima, polublesave televizijske emisije, a sve u cilju skretanja pažnje sa istinske drame, koja se odvija na barikadama. Uveden je svojevrsni ciljani medijski embargo, ali i onemogućeno okupljanje ljudi, koji bi želeli da pruže podršku našem narodu, koji se bukvalno bori za svoj goli opstanak. To je za njih sudbonosna istorijska borba, bitka za elementarna nacionalna i ljudska prava dok se u Srbiji u to vreme ne stišava zaglušujuća parada primitivnog folka i kiča. Očigledno je da je ova vlast u velikom strahu, ali pokazuje pri tome i neviđeni stepen neodgovornosti i bahatosti. Kakvu poruku ova vlada šalje svom narodu i svetu kada u jeku izuzetno duboke političke i istorijske krize na severu Kosova i Metohije predsednik vlade odlazi na odmor poručujući da je uveren da je neophodno obnoviti dijalog Beograda i Prištine i verovatno je to njegov jedini mogući ,,državnički doprinos rešavanju aktuelne kosovske krize.

NATO šalje nove snage na Kosmet; Hrana ne može preko Jarinja; Branimo se goloruki; Narod je odlučan da izdrži i ne dopusti Prištini da zavlada Kosovom; Srbija neće nasesti na provokacije iz Prištine i boriće se gandijevskim metodama; Poslednja odbrana; Pod blokadom rođeno 18 beba; Sudbonosni period; Srbi u Enklavama – život u strahu; Srbima ni hleb ne daju; sve su ovo karakteristični naslovi, koji se javljaju u našim medijima i dovoljno kazuju sami za sebe, ali ovakva teška i eksplozivna situacija nije pomerila uspostavljanu matricu na našoj medijskoj sceni čiji je jedini smisao da se previše ne talasa i ne uznemirava narod, koji je na godišnjim odmorima.

Setimo se samo kako je RTS izveštavala o progonu 200.000 Srba iz Hrvatske u vreme sprovođenja akcije Oluja.

Prosto je neverovatno do koje mere se ide u doziranje i prepariranje informacija. RTS – naš javni servis – naše vlasništvo, koje nam omogućuje da saznamo sve, očiti je predvodnik u nastojanjima da se što više pacifikuje i stabilizuje situacija, ne shvatajući da je nedostatak pravih, pravovremenih i objektivnih informacija jedini način da se ne stvori konfuzna i tragična situacija potpune društvene i političke dezintegracije, koja nam uveliko preti. Setimo se samo kako je ona stara RTS izveštavala o progonu 200.000 Srba iz Hrvatske u vreme sprovođenja akcije Oluja. Ali za naše medijske poslanike i političke funkcionere letnja šema i pauza uveliko traje, zato se i ne sme narušiti već dogovoreni redosled narodnih svetkovina, festivala i vašara. Srbija i dalje peva na velikoj žurci organizovanoj od strane medijskih i spin doktora, koji se nadaju da će zvuk trube i šatre sa Ibarske magistrale uz direktni prenos javnog servisa prekriti svu težinu i sudbonosnost drame, koja se danas odvija na Kosovu i Metohiji. Otpor srpskog naroda pokazuje živu snagu kosovske tradicije i uverenje da je naša pravda na Kosovu zakopana.

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, do kraja 2019. biti postignut sporazum Beograda i Prištine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner