четвртак, 10. октобар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Куда иде Србија > „Његош у нашем времену“ - говор на свечаној академији поводом 170 година од штампања „Горског вијенца“
Куда иде Србија

„Његош у нашем времену“ - говор на свечаној академији поводом 170 година од штампања „Горског вијенца“

PDF Штампа Ел. пошта
Милимир Мучибабић   
среда, 18. октобар 2017.

 Ваша Светости,

Ваше високо преосвештенство,

Ваша преосвештенства,

Ваше екселенције, представници културних институција Републике Србије и Републике Српске

Уважени академици, декани и професори Универзитета

Уважени гости, поштоваоци Његошевог дијела!

Представља ми неизмерно задовољство пред овако пробраним скупом што имам ту привилегију да вам искажем лично задовољство што смо заједно и неколико реченица о нашем времену и односу према прошлости и вриједностима које су нам оставили преци у обавези да их сачувамо.

У години када обиљежавамо 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног, првог у лози Немањића и 170 година од штампања „Горског Вијенца“, ми у ствари на посредан начин и обиљежавамо 1847. годину, годину која има изузетан значај за српску науку и културу.

Да се подсјетимо, те године је Вук штампао свој превод Новог Завјета на српски језик, Бранко своје „Песме“, Даничић „Рат за српски језик и правопис“, а Његош „Горски Вијенац“.

Није спорно да нас је неолиберализам – разумеван као нови империјализам – увео у еру пост-истине страха и несигурности, што ће рећи да у вријеме кад историјске чињенице не обавезују, „сила Бога не моли“. Сведоци смо урушавања правне цивилизације. Данас када се замјењују улоге, када жртве постају злочинци, а злочинци жртве, хероји постају терористи, а терористи ослободиоци и хероји – примена дуплих стандарда је постала наша свакодневица. Медијска манипулација и инструментализација једина је реалност и извор истине. Појединац губи интерес за све што надилази лични ниво. Из природе несигурности данашњег свијета, тријумфовала је равнодушност и тако обојила наше вријеме.

Ми, наравно, не можемо бирати вријеме у коме живимо, али је једно од прворазредних питања какав је наш однос према прошлом и будућем времену. Неко ко слави 8 вијекова од крунисања свог првог краља свакако мора бити поносан на ту чињеницу, али истовремено и обавезан да промишља пређени пут.

Златно доба српске државе и културе почело је у средњем вијеку. Кад смо изгубили државу, стекли смо рајетнички менталитет, вијекови су прошли да бисмо је поново успоставили и утопили је у Југославију. Данас, када државу поново стварамо, са жељом да одбранимо себе од другог и друге од себе – то, истина, није нимало лак ни безболан посао.

Кад је било саборности, било је и самосталности и суверенитета.

Готово иста судбина је и данас: моћници одређују с ким ћемо, куда ћемо и како ћемо, а међу нама налазе оне којима је опште друштвено у сјенци личног.

Није ли ово тренутак да напокон кажемо шта хоћемо, а не стално шта нећемо?

Данас треба сагледати стање нације у цјелини, њене невоље и недаће, независно из којег дела српских земаља долазе. На пређеном путу, главне теме за промишљање су наше заблуде, порази, али и побједе, стално у том промишљању имајући као узоре и лучоноше наше славне претке (Стефана Немању, Светог Саву, Карађорђа, Милоша, Доситеја, Вука, Његоша, Андрића, Црњанског, Теслу, Пупина, Миланковића и патријарха Павла). Уз то, буду ли нам знање и образовање најважније, онда имамо прилику да направимо снажну државу коју нација заслужује, и у том смислу наше бављење прошлошћу и позивање на великане није ламентирање над истим и препрека ка модерној и просперитетној Србији – напротив.

У времену потпуног релативизма, у којем је све допуштено и могуће, шта ће Његош нама данас и како га уопште читати?

Некад неизоставан писац на нашим просторима, данас је непожељан и у својој родној Црној Гори. У бестијалности и у неразумевању суштинског код Његоша иде се толико далеко да га, на пример, неки на Универзитету у Сарајеву тумаче као геноцидног писца, а то мишљење дијеле и неки наши црногорски квази-интелектуалци, што је равно скандалу.

То је пјесник слободе и филозоф, религијски мислилац и енциклопедиста, духовник и државник, чије дјело има најдубљу психолошку, религијску, хришћанску и етичку вриједност. Његово разумјевање и поимање слободе садржи општехуманистичко значење које далеко надилази границе ових простора. Отуда је наш интерес за њега више него разложан. „Горски Вијенац“ у себи садржи изванредну интерпретацију различитих култура, од наше српске, преко културе Запада, до исламске. То је енциклопедија српског живота у Црној Гори и историја која надилази границе и добија универзално енциклопедијско значење.

Дакле, шта нам ваља чинити? Нашу традицију желимо сачувати и суочити се са европским вриједностима, а при томе желимо да очувамо наш национални идентитет, прије свега наш језик и културу.

СПКД „Просвјета“ покушава да ради на окупљању српских интелектуалаца, сабирању и интеграцији нашег народа расутог по различитим државама и континентима, подељеним токовима идеолошких заблуда и искључивости на којима су почивале и почивају све наше подјеле и расколи.

Када сам у овом часном дому, на нашој посљедњој трибини најавио тему о Његошу, многи су ме касније са чуђењем питали да ли је то потребно и ко данас уопште гаји интереса за историју. Ова трибина је одговор на то, и наше присуство овдје је одговор на то – јер данашњи човек, као и многобројни народи, прижељкују слободу.

А о самом Његошу и „Горском Вијенцу“ говориће вам најкомпетентнији међу нама, митрополит Амфилохије и академик Матија Бећковић.

Такође користим прилику да се захвалим свима који су нам помогли да обиљежимо овај јубилеј, а нарочито

- проти Петру Лукићу, старешини Саборне цркве у Београду

- Воју Вучичевићу, оснивачу хуманитарне организације „Стара Рашка“

као и, наравно, свим медијским кућама које су присутне са нама овде вечерас.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер