петак, 13. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Косово и Метохија > Задатак EULEXА - независно Косово
Косово и Метохија

Задатак EULEXА - независно Косово

PDF Штампа Ел. пошта
Слободан Самарџић   
петак, 06. јун 2008.

 

Београд, 06.06.2008. – Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић разговарао је са новинарима агенције Ројтерс о тренутној ситуацији на Космету, односу према мисији Европске уније (ЕУЛЕКС), реконфигурисању мисије УНМИК, конституисању локалних власти у српским срединама и ставу Београда према преговорима о статусу КиМ.

Говорећи о ступању на снагу тзв. у става Косова, Министар Самарџић је изјавио да проглашење косовског Устава не значи ништа за Србију, она то сматра незаконитим у истој мери као и први покушај Албанаца да прогласе Устав у септембру 1990. године и једнострану независност у фебруару 2008. године.

„Овај датум је у складу са 120 дана прелазног период које предвиђа Ахтисаријев план, који никада није прошао СБ УН и који стога није обавезујући за нас. Не кажем да нам и ово неће бити наметнуто као што је било наметнуто једнотрано проглашавање независности. Али после недеље долази понедељак и Срби ће наставити да живе својим животом на Косову и Србија ће наставити да води своју политику на Косову тамо где је то могуће.“, рекао је.

Самарџић је на питање о формирању локалних власти у српским срединама на КиМ након одржаних локалних избора, рекао да ће Београд спроводити своју политику „у областима где живе Срби и не-Срби одани Београду“.

„Баш као што је УНМИК постепено пребацивао надлежности на привремене институције локалне самоуправе, тако је и Београд постепено преузимао надлежности у неким областима. Тај паралелизам ће наставити да постоји. Те паралелне институције, та функционална подела, само представљају чињенично стање“, будући да косовски Срби веома јасно одбијају да живе под а лбанском влашћу, рекао је.

Локалне власти које су косовски Срби изабрали су легитимне и одане Србији, рекао је Самарџић, и Београд ће их финансирати до даљњег, као што је то радио од јуна 1999. са образовним, здравственим и системом социјалне заштите.

''Ова Влада је такође уложила значајна средства у економски развој општина са српском већином, у привреду и инфраструктуру', рекао је Самарџић, и додао да ће током следећих недеља Срби на Косову са својим изабраним представницима формирати своје локалне институције. „То формирање је већ у току и те институције ће спроводити политику Београда“.

Самарџић је рекао да се Србија категорички противи имплементацији мисије Европске уније (EULEX) , пошто је циљ те мисије да учврсти независност Косова. Уместо тога, Београд предлаже партнерски споразум са мисијом Уједињених нација на Косову (УНМИК) који би му заправо дао право да управља у српским областима.

„Ова територија је привремено под мандатом УН, као штићеник УН, и да би се ишта ту променило Србија мора да се пита. А политика неких западних земаља је управо супротна, да се Србија много не пита. У том погледу, Русија је доследан савезник, исто као и Кина, која је мање гласна али подједнако упорна.''

Ми смо утврдили шест кључних области за живот Срба и њихов опстанак на Косову: полиција, царина, правосуђе, контрола административне линије (између Србије и Косова), превоз и телекомуникације и заштита српског културног и верског наслеђа“ рекао је.

„Тај наш предлог је прихваћен, али је измењен и сада је постао део плана Генералног секретара УН за реконфигурацију УНМИК-а“, рекао је Самарџић. ''Немамо званичан став јер писмо још увек нисмо добили - сваког дана очекујемо његово писмо – али на основу информација које смо добили наш став је следећи:

''Србија се противи било каквој реконфигурацији УНМИК-а, која не би сачинио Савет безбедности УН, и за тако нешто мора бити донета посебна одлука, то јест нова резолуција или анеx постојеће Резолуције 1244. Генерални секретар не сме да подлегне притиску и да сам изврши тако озбиљне промене мисије на терену. Ово може само СБ УН, и то стоји и у Члану 5 важеће Резолуције 1244. Србија не би прихватила било које промене у мандату УНМИК-а које би у суштини легализовале мисију ЕУ (ЕУЛЕКС).

„Када би ЕУ формирале нову мисију која би представљала стуб УНМИК на Косову, као што је то до сада било у области економског развоја, не бисмо имали ништа против тога. Али ЕУЛЕ КС заправо има само један мандат - да спроведе Ахтисаријев план у дело, а то је независност Косова. Не можемо прихватити такву мисију чак ни под окриљем УН.“

„Нисмо спремни да дискутујемо о било каквој реконфигурацији УНМИК-а. Мало је времена за дискусију о наших шест тачака, ако је рок 15. јун,“ рекао је он и додао да је политика Србије да се до решења дође преговорима али не под искреираним притиском.

„Бан Ки-Мун је под притиском квинте , која му намеће тај датум , 15. јун , он не би смео да око тога попусти. Политика УН око тако важних ствари формулише се у СБ УН, у коме долази до баланса односа измећу великих сила, и Бан не би смео да га заобиђе, нити да подлеже оваквим притисцима,” додао је Самарџић.  

Самарџић је нагласио да је Русија за сада била доследан и принципијелан савезник, и надаље ће подржа ти свако решење које би подржао Београд. Србија такође рачуна на око 150 држава које нису признале Косово.

''Неке земље су рачунале да ће Србија попустити у свом принципијелном ставу, а када се то није десило, ми сада имамо мање - више замрзнути конфликт који ће дуго трајати и који може бити решен само преговорима,“ рекао је он.

На питање о будућим преговорима, Самарџић је рекао, „Не можемо преко ноћи променити Албанце, нити то желимо. Они мисле да треба да имају независну државу Косово, али ми имамо наше законе, као и међународно и домаће право на Косову.”

Самарџић је рекао да су током првобитних преговора о будућности Косова Албанци били толико усредсређени на независност да су одбили било шта мање од тога, као и српски предлог суштинске аутономије. Србија је тражила средње решење које би обезбедило мир и стабилност, а сада рачуна на то да ће се у једном тренутку Албанцима распрши ти илузије и да ће схвати ти да су мало постигли, Србија је очекивала да ће две стране сести и преговарати о трајном решењу .

„Међународне финансијске институције не дозвољавају Косову да постане њихов члан,” рекао је Самарџић, „док би решење које смо ми понудили гарантовало и мир и аутономију, што би било боље од квази независности коју они сада имају.”

Самарџић је одбио да спекулише о томе да ли ће политика Србије према Косову остати непромењена под чврстом про-ЕУ Владом, али је рекао да иако је „ЕУ веома важна, као и интеграција Србије у ЕУ, Србија не може зарад чланства у ЕУ жртвовати Косово.”

“Ми морамо имати поверење у партнера. Ако се Србији одузима Косово, онда не крши Србија договор него ЕУ крши договор и своја правила и европске принципе. Улазак у близак однос са у нијом у ситуацији када је 20 чланица у није признало Косово ту мачим као индиректно признавање Косова,” рекао је српски министар за Косово.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер