Гласови које је Александар Вучић добио од Срба са Косова (уколико је до њих дошло на легалан начин) су најскупљии и најјефтинији у исто време. Најскупљи јер говоре да Срби са Косова не желе да изгубе везу са Србијом, која је све тања након Бриселског споразума. Из истог разлога су и најјефтинији – најлакше је уценити онога ко има мало да може остати и без тога.

Онда сви кажу „никако, никако, тај је Субјекат толико страшан, тај лично убија, возика се градом у својим белим џиповима и пуца кроз прозор, ни реч о њему – тај рукама дави…“ И све тако.

Истина је да је ово једна прљава игра власти и да се ради о безобзирној злоупотребни најважнијих безбедносних служби у земљи како би се ознаком државна тајна заштитила издаја коју ова власт константно спроводи на Косову и Метохији.

Питање: ако је Бриселски споразум толико државотворан (и то 5:0 толико) што би Албанци формирали заједницу српских општина? Зар и није природно да је формирају Срби, а колико ме сећање служи Срби који су пре три године то предлагали су били прокажени као противници европске перспективе. 

Српска јавност се дан-данас сећа тријумфалистичке изјаве Марка Ђурића после потписивања још једног пакета скандалозних споразума у Бриселу у августу 2015. год. о „победи Србије 5:0“. Мало ко, међутим, зна на шта се тачно та „победа“ односила, и за шта се уопште наша власт у Бриселу „изборила“. 

Европска комисија у свом извештају за 2015. годину истиче проблем злочина из мржње над српским становништвом посебно у западном делу Косова и Метохије и због тога препоручује да косовска полиција и судство морају да утврде шта подстиче међуетничке сукобе.

 Споменик је постављен тако да кнез закривљеним прстом показује, барем по ауторима ове умотворине, према Газиместану. Комшије то тумаче да нам Лазар показује према Приштини, поручујући где нам је главни град. Мени лино изгледа да показује на оближњу посластичарницу и ко да каже: „Е ту је најбоља боза“!.

На крају, из зла повода, можда је зачето и нешто добро, нешто што је одавно требало да постоји а није – стални дијалог између измучене, запостављене али, показало се, ипак виталне српске академске заједнице на Косову и Метохији и представника њене државе. Надамо се, у циљу јачања а не слабљења и испоруке Универзитета, постојећим властима непостојеће државе Косово.

Последња изјава директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића о приступању две и по хиљаде младих људи Српској напредној странци у општини Зубин Поток је гола лаж и јефтини политички маркетинг младог „реформског политичара“