Једноставно речено, Косово и Метохија се не могу изузети из Србије без њене сагласности. А међународно јавно право и Устав Србије забрањује тако нешто. Међутим, изгледа да снага међународног права, високоцивилизованим државама не значи ништа.

Били смо уважавани од европских држава и светских сила само када смо били верни себи и својој слободарској традицији. Наравно, историја нам казује да смо у таквим борбама некада побеђивали, а некада губили. Међутим, увек смо се потврђивали као историјски народ.

Амерички рат против Србије био је неуставан, неправедан, и неразуман. Конгрес га никад није одобрио. Србија, наш савезник у оба светска рата, никада нас није напала. Од Срба смо направили непријатеље и од себе одбили Русију, зарад стварање друге муслиманске државе на Балкану.

Будући да су тероризам и међународни криминал две највеће бриге Америке у овом региону, независност Косова сигурно не може повољно утицати ни на једну од њих. Остаци старе терористичке организације ОВК, која се бавила трговином дрогом и оружјем, и даље су активни.

Оно што је сада прилично извесно је да је српска политика према Косову претходних месеци, као и током преговарачког процеса, демонстрирала јединство, одлучност, конструктивност и принципијелност остајања у границама међународног права.

Чак и највећи могући протести Срба широм света вероватно не би могли да спрече проглашење независности Косова и Метохије и признавања те независности од стране великог броја држава. Али, да ли би било исто да је до тих протеста у протеклих 15 дана ипак дошло?

Ахтисари је у Стразбуру рекао да његов документ за циљ има "да обезбеди мултиетничко Косово на којем ће бити заштићена права свих, посебно косовских Срба". Да ли се из тога може закључити нешто о томе шта садржи Ахтисаријев предлог?