среда, 18. октобар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Уставни суд треба да разреши постизборну кризу
Коментар дана

Уставни суд треба да разреши постизборну кризу

PDF Штампа Ел. пошта
Слободан Орловић   
уторак, 03. мај 2016.

Запаљива послеизборна атмосфера због дилеме ко је досегнуо цензус (5% гласова од изашлих бирача) поново нас враћа на тужно суштинско питање: могу ли се у Србији организовати поштени, на закону засновани избори? Да се не враћамо далеко, у узастопне победе СПС-а деведесетих или ДОС-ову петооктобарску изборну „победу“, довољно је и присећање на изборе 2012. године. Тада су, уз низ других изборних незаконитости, фалсификовани записници о изборима, бацани џакови са гласачким листићима...да би на крају било обећано да ће бити „доказна изборна крађа“. Али, како тад тако и сад.

Да ли нам се „недоказана изборна крађа“ враћа као бумеранг на овим изборима? Поново се селективно утврђују незаконитости, изнова броје гласови, противи понављању избора на неким бирачким местима, све уз жарење политичке атмосфере.

Политички може да се одлучи на било који начин – да се прогласе резултати са 98 или 99 посто пребројаних гласова или да се признају неки накнадно утврђени резултати. Али по праву може бити само један пут. О њему се стара Републичка изборна комисија (за изборе народних посланика) и, потом, Управни суд. Али да би РИК уопште могла да очува законитост избора поштено морају да раде бирачки одбори (преко 8000) који броје гласове, политичке странке, кандидати и сви бирачи. Изнова се показује да су то у Србији веома тешки захтеви.

Правни пут кроз управо насталу изборну конфузију изгледа отприлике овако. Учесник на изборима може да поднесе приговор уколико сматра да је повређено изборно право. Рок је само 24 сата од уочене повреде, донете одлуке или пропуста и РИК о томе одлучује у року од 48 сати. Околико не донесе одлуку у том року приговор се сматра усвојеним и поништиће се одлука или незаконита радња (избори ће се поновити на том бирачком месту). Против првостепене одлуке РИК-а може се поднети жалба Управном суду. Рок за жалбу је такође кратак – 24 сата од пријема решења РИК-а. Управни суд ће у кратком року (48 сати од пријема жалбе) донети коначну одлуку о приговору. На њу нема улагања правног лека.

Актуелна ситуација је таква да је РИК дозволила заинтересованим политичким странкама увид у изборни материјал (то подразумева отварање запечаћених изборних врећа, бројање и другу контролу гласачких листића) а истекао је рок за подношење приговора.

То значи да последице увида у изборни материјал могу бити политичке – такве да странке, по завршеном увиду, признају или оспоре резултате. Тиме избори добијају легитимитет  - признају се,  или губе на легитимитету ако неки учесници не признају резултате избора. То је без конкретних правних последица с обзиром на то да су прошли рокови за правне радње (улагање приговора и жалби). Могле би се, евентуално, поднети кривичне пријаве за кривична дела против изборног права, али по завршетку кривичног поступка то не би имало утицај на коначност изборног резултата, верификацију посланичких мандата и конституисање Народне скупштине, већ би се свело на кривичну санкцију конкретном лицу (лицима). 

Ипак, можда постоји правна заштита. У случају да се, након увида, представници странака увере да постоји незаконитост односно повреда бирачког права, једино што би могли јесте да се обрате Уставном суду. „Уставни суд одлучује о изборним споровима за које законом није одређена надлежност судова“.

За ове изборне спорове јесте надлежан суд – Управни суд, али је до сазнања о повреди права дошло након протека рокова за подношење правног средства. По закону је за решавање изборног спора надлежан Управни суд, али је протеком рока за приговор престала његова надлежност у конкретном случају. Практично, повреда изборног права би тако остала без судске заштите.

Остаје тако једино Уставни суд који „штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе“ са чиме су изборни процес и бирачко право најтешње везани. С тога би Уставни суд као највиши државни орган који чува основне уставне вредности и права био властан да успостави своју надлежност и коначно одлучи о конкретном изборном спору. Ово би могао у случају да је због обима повреда изборног права угрожена уставност и законитост, односно ако су у већој мери повређена основна права грађана.

Својим врховним ауторитетом Уставни суд би тако потврдио легитимитет изборног резултата или, пак, вратио изборни спор на правни пут исправљањем утврђених повреда изборног права.                  

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће заједно са београдским бити расписани и ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер