Početna strana > Rubrike > Komentar dana > Teška borba za opstanak čavizma u Venecueli
Komentar dana

Teška borba za opstanak čavizma u Venecueli

PDF Štampa El. pošta
Mladen Đorđević   
utorak, 16. april 2013.

Pobedu na predsedničkim izborima u Venecueli, na kojima se rešavalo pitanje opstanka zaostavštine Uga Čaveza, odneo je Nikolas Maduro, jedan od najbližih i najodanijih saradnika pokojnog lidera. Maduro će već danas biti zvanično proglašen za pobednika, uprkos zahtevima opozicije za ponovnim prebrojavanjem glasova, kojoj je razlika od samo 235.000 glasova dala povod da ospori legitimitet izbornih rezultata i novog predsednika.

Čavez je imenovao Madura za naslednika kao osobu koja može da spreči krizu vođstva i stvaranja blokova unutar Ujedinjene socijalističke partije Venecuele i time osigura nastavak revolucije i ponovi pobedu nad opozicijom. Izborni rezultat uprkos pobedi ne može međutim da predstavlja ohrabrenje za čaviste, već povod za duboku i oštru samokritiku, kako je to primetio predsednik venecuelanske skupštine Diosdao Kabalo. Upadljiv je konstantan pad podrške čavizmu u Venecueli, jer uprkos velikim uspesima u podizanju životnog standarda i ljudskih prava nasiromašnijih slojeva stavnovništva, Venecuela i pored ogromnog bogatstva u nafti i dalje ima ozbiljne ekonomske probleme, koji su izazvali čak i restrikcije struje i nestašice nekih osnovnih životnih namirnica, dok je stopa kriminala zastrašujuća.  

Madurov zadatak je stoga pre svega ozdravljenje ekonomije, ali uz istovremeni nastavak 27 socijalnih programa namenjenih siromašnom stanovništvu, što prema mnogim ekonomistima neće biti nimalo lak zadatak. Maduro slovi za čoveka koji želi „više socijalizma“, kao osoba sa jakom ideološkom orijentacijom, bliskoj komunističkoj ideologiji, sa bliskim vezama sa Kubom i braćom Kastro. S jedne strane slovi za jednog od najuverenijih levičara venecuelanske socijalističke partije, i za radikalnog antiimperijalistu, ali mnogi ujedno ističu i da je reč o političaru koji ne odbacuje tuđe stavove, koga odlikuju i pragmatizam i izražene diplomatske i pregovaračke sposobnosti.

Nakon pobede, Maduro će, posle dugog života u Čavezovoj senci, morati da artikuliše sopstvenu politiku, i da utvrdi svoje vođstvo unutar redova socijalista – od vojske, preko radikalne levice do poslovnih krugova. Olakšavajuća okolnost u tome će biti činjenica da su Čavezove reforme pustile duboki koren u Venecueli, zbog čega se za snažnu socijalnu politiku u kampanji zalagao i sam Kapriles, koji je govorio i o neophodnosti povećanja standarda, borbi protiv kriminala i korupcije. Maduro i njegov tim nikako neće moći da se opuste, jer će pored ekonomskih problema u zemlji imati snažnu opoziciju, čije će nepriznavanje legitimiteta izbora i predsednika imati veliki uticaj na unutrašnje odnose i stabilnost nove vlasti.

Opozicija je već kritikovala Madurovo imenovanje za privremenog predsednika, smatrajući to kršenjem Ustava, a sada Kapriles zahteva prebrojavanje svih glasova da bi priznao rezultate izbora i legitimitet novog predsednika. U svom zahtevu Kapriles je već dobio podršku Vašigtona, pošto je portparol Bele kuće DŽej Karni zatražio "100-procentnu reviziju rezultata izbora, dok je ponovno prebrojavanje glasova podržao i Hose Migel Insulsa, generalni sekretar Organizacije američkih država, sa sedištem u Vašingtonu, koji je i ponudio Karakasu pomoć stručnjaka te organizacije. Opozicija osporava legitimitet izbora, iako je u Venecueli sistem prebrojavanja glasova kompjuterizovan i prema mišljenjima nekih stgručnjaka, vrlo ga je teško provaliti i falsifikovati rezultate.  Još jedan argument protiv prevare je mala razlika u glasovima, a pojedini analitičari procenjuju da bi vlast, da je htela da falsifikuje rezultate, razliku svakako napumpala do većeg procenta.

Madura stoga čekaju veliki izazovi, jer će tvrdnja o izbornoj prevari svakako biti široko eksploatisana, čime će njegov legitimitet, kao i same čavističke vlasti biti ozbiljno uzdrman, što čak u nekoj situaciji može i izazvati velike nerede i ozbiljnu krizu u zemlji. Ono što je za novog predsednika od velike, možda i suštinske važnosti je to da je odmah dobio podršku iz prijateljskih zemalja. Svoje čestitke novom predsedniku Venecuele uputili su ne samo lideri latinoameričkih zemalja, već i rukovodstvo Kine, kao i predsednik Rusije Vladimir Putin (čestitke je uputio i Ivica Dačić). Rusiji je naročito stalo da nova venecuelanska administracija nastavi dosadašlju saradnju, a posebno da realizuje nove ugovore u oblasti isporuke ruskog naoružanja i naftne industrije sklopljene između Moskve i Karakasa za vreme Uga Čaveza. Ova podrška će sigurno pomoći da unutrašnja i spoljna politika Venecuele i novog predsednika ostane ista kao i do sada.

Pitanje je ipak da li će Vašington propustiti priliku da uzdrma ili obori venecuelanski režim, kao što je pitanje da li će Maduro u narednom šestogodišnjem mandatu uspeti da čavizmu bez Čaveza vrati nekadašnju popularnost i revolucionarni zamah.

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner