Predah pred kapitulaciju?

Kada su pregovori u Briselu prvi put prekinuti Ketrin Ešton je dramatično objasnila da je jaz između dve delegacije „uzak ali dubok“, a tri srpska lidera su zatim krenuli da poprave urušeni patriotski imidž. Istupanje predsednika Nikolića u UN na raspravi u Haškom tribunalu, Dačićev put u Moskvu i Vučićevo i SNS-ovsko odlučno „ne“ pajtićevskom secesionizmu trebalo je da nam ukažu da iza srpskih glavara stoji čvrst i beskompromisan stav „Srbija pre svega“ , koji će ih voditi i u tužnim briselskim pregovorima.

Deveta runda dijaloga Beograda i Prištine na kraju je prekinuta, kao i prošli put, ali se važna promena ipak desila, pošto je Ketrin Ešton ovaj put optimistički saopštila da je dogovor moguć, a jaz uzak i plitak. Poznato je da je srpskoj strani ponuđena zajednica četiri srpske opštine bez albanskih, regionalni i lokalni policijski komandiri na severu i u srpskim opštinama južno od Ibra. Sever KiM treba da ostane bez tzv. vojske Kosova, predviđen je Okružni sud u Kosovskoj Mitrovici i isturena odeljenja tog suda u sve četiri opštine.

Ingerencije zajednice uključuju nadležnosti nad delom obrazovnog i zdravstvenog sistema, kao i nad prostornim planiranjem i ekonomskim razvojem. Srpski pregovarači tražili su od Brisela da se NATO obaveže da će garantovati bezbednost kosovskim Srbima na severu KiM na period od tri do 10 godina, i nakon što sve bude razjašnjeno, očekuje se da se Srbija o ovoj ponudi izjasni u narednih nekoliko dana.

Premijer Ivica Dačić rekao je da je ponuđeno bilo prihvatljivo za srpsku stranu, osim tačke da dve strane podržavaju jedna drugu za ulazak u članstvo međunarodnih organizacija, ali da Priština opstruira dogovor. Sa druge strane je stigla ista optužba, tako da sklapanje sporazuma još uvek ipak ostaje neizvesno. Poslednja reč će verovatno biti na diplomatiji SAD, s obzirom da EU nije pokazala sposobnost da ostvari bilo kakvo rešenje, a ostaje otvoreno pitanje koliko su SAD spremne da upute Albance u pravcu postizanju sporazuma. 

Tači i albanska delegacija su naizgled nezadovoljni što srpski tim nije potpuno kapitulirao. Uprkos tome, činjenica je da se o Kosovu više ne razgovara kao o državnom pitanju Srbije, već se pregovara o Srbima na severu Kosova i njihovim pravima kao nacionalne manjine u okviru albanske de fakto nezavisne države, sporazum bi tako konačno gurnuo Srbe na KiM u okvire države Kosovo, država Srbija bi ukinula svoje institucije i neopozivo se povukla sa KiM. 

Takođe, iako je Ivica Dačić izjavio da je Beograd prihvatio predloge, jer su oni sada mnogo prihvatljiviji za Srbiju nego u ranijim rundama pregovora, ostaje utisak da se ipak radi o dodatnom popuštanju srpske delegacije, jer se ranije pominjala zajednica od deset srpskih opština koja ima svoju skupštinu, predsednika i potpredsednika. U najnovijim izjavama o tome nema ni reči, a umesto zajednice deset opština, spominju se samo četiri na severu. Nema ni objašnjenja da li će sever Kosova i Metohije ostati i dalje u ustavno-pravnom sistemu države Srbije, jer normalno proširenje punomoćja srpskih lokalnih opština na Kosmetu, može istovremeno da znači i njihovo praktično pokoravanje centralnim vlastima u Prištini, ali sad uz priznavanje te činjenice od strane Beograda.

Uprkos tome, sudeći po dosadašnjoj spremnosti Beograda za kompromis, za očekivati je da će posle kompletnog spektakla, sporazum biti prihvaćen, uz veliku pompu, kada će našoj javnosti biti predstavljen kao još jedan veliki uspeh naših „tvrdih“ pregovarača, serviran uz pohvale Jelka Kacina i zvaničnika EU, uz bajke o otvorenom putu i svetloj EU budućnosti. Slavlje u Srbiji bi mogli da pomute jedino Srbi sa severa, koji najavljuju odbijanje, kao i Hašim Tači i albanska delegacija, ali je pitanje da li će SAD želeti da nastave sa razvlačenjem kosovskog pitanja, u trenucima kada se otvaraju nova svetska žarišta, a srpski državni vrh pokazuje kooperativnost koja se gotovo i ne razlikuje od potpune servilnosti. Bez obzira na dobro izrežiranu seriju sa više epizoda, i brojna opravdanja eksperata i analitičara, jasno je da nas očekuje još jedan veliki poraz. Pitanje je, ako se nastavi sa istom politikom, da li će biti poslednji.