Od "Velike Srbije" do malih Nedića

Kada je zvaničnicima EU i SAD obećavao rešenje pitanja Kosova, tragikomični srpski trojac se svakako nije nadao da će tako brzo biti isteran na čistac, a sebi natovariti pretežak teret sudbonosnog izbora za državu i narod. Uspaničeni srpski državni vrh našao se tako priteran uza zid, u vanrednom stanju i zasedanju, i dilemi Kosovo ili Evropska unija, koju, kako je to pokušao da objasni Aleksandar Vučić, pokušava da reši pronalaženjem nekakvog "trećeg puta", koji međutim u Briselu nije naišao na prihvatanje ni Albanaca ni njihovih zapadnih zaštitnika.

Briselski sastanak, nije, na sreću, doveo do potpune kapitulacije Srbije, i dogovor nije postignut, iako je u srpskom timu postojala jasna odlučnost da se nadmoćnoj sili koja Srbiju i Srbe ponovo stavlja pred težak i tragičan izbor ne suprotstavlja i da joj se ne prkosi, već da joj se priđe povijenih leđa u nadi da će se silnici na kraju umilostiviti i pokazati bar malo razumevanja i za interese Srbije i kosovskih Srba.  

U takozvanoj srpskoj patriotskoj javnosti preovladala je, nakon izgubljenih teritorija i ratova, i nakon favorizovanja proevropske lopovske kaste u Srbiji, ideja da se nakon busanja u grudi i prkosa celom zapadnom svetu, Srbija okrene "Miloševoj mudrosti" i nedićevskom patriotizmu, ne bi li stvari bar donekle okrenula u svoju korist, a zapadne sile privolele na popuštanje gvozdenog stiska. Međutim, koliko je takva politika bila uspešna, videlo se na upravo završenim briselskim pregovorima, jer i pored svog truda niko iz nove vlasti nije uspeo da umilostivi ni SAD, koje odlučno odbijaju bilo kakve veće nadležnosti srpskih opština na severu, a ni Nemačku, koja je na srpsko saginjanje do poda odgovorila prezrivim ultimatumom od sedam tačaka, pročitanim usred Beograda. 

Poznato je i da se spisak uslova Srbiji za dodeljivanje datuma za pregovore ne završava samo na suštinskoj predaji Kosmeta, a zapadna politika potpunog potčinjavanja Srbije, koja se Beogradu sada pokazuje sasvim bezobzirno i otvoreno, ipak je proizvela kontraefekat, i učinila da čak ni Dačić, Vučić ni Nikolić nisu mogli da prihvate otvoreno i surovo poniženje koje im je bilo pripremljeno u Briselu.  Srpski trojac suočio se tako sa neprijatnom činjenicom da je morao da odbije briselski ultimatum, iako je to verovatno poslednje što je želeo, čime je došao da u situaciju da veći deo srpske javnosti od njih sada očekuje da umesto glumatanja nacionalnih spasitelja, na svoja pleća natovare pravu borbu za spas napaćene im otadžbine, a srpski brod okrenu u suprotnom smeru.

Srbiji je sada potreban zaokret, a naši aktuelni lideri su bar u tome bili uspešni, kada su se od nekadašnjih fanatičnih zagovornika Velike Srbije pretvorili u iste takve zagovornike evropske ideje. Nekada su gonili srpstvo do Karlovca, Karlobaga i Virovitice, dok bi danas bili presrećni da ih je njihov salto dobacio do većih nadležnosti za srpske opštine na severu u okviru samostalnog Kosova, koje bi im milostivo udelili SAD i Evropska unija. To se juče ipak nije desilo, a posle 14 sati pregovora, niza sastanaka, dogovor beogradske i prištinske delegacije ipak nije postignut. 

Predstavnici naše vlasti neporestano su proteklih dana isticali da će se Srbija posle pregovora u Briselu suočiti sa izuzetno teškim posledicama, bez obzira na rezultat dijaloga, a iako je razgovor prekinut, naši lideri najavljuju da on ipak nije završen, dok je Hašim Tači najavio mogućnost novog sastanka već u narednih nedelju dana.

U narednih sedam dana će se stoga videti da li je odbijanje srpske delegacije da prihvati ponuđene uslove, za Vučića, Dačića i Nikolića samo jedan nesrećan splet okolnosti, koji će u interesu evropskih integracija, naknadno biti rešen u daljem dogovoru sa evropskih partnerima, ili će ih briselski tamni vilajet ipak naterati na ponovni preokret.