Nova šansa za, izgleda, prerano otpisanog Asada

Kada je počela pobuna u Siriji vladalo je gotovo nepodeljeno mišljenje da će Bašar el Asad završiti kao Gadafi a Sirija kao Libija. Dve godine kasnije, ispostavilo se da je sirijski predsednik mnogo tvrđi orah, a Asad sada ponovo osvaja izgubljene pozicije, uz čvrstu zaleđinu Irana, Hezbolaha – i Moskve.

Asad je učvrstio vlast dok je sirijska vojska preuzela inicijativu na prostoru od Damaska do Homsa, i procenjuje se da će ukoliko ne dođe do otvorene strane intervencije, vladine snage do kraja godine preuzeti potpunu kontrolu nad južnim delom zemlje a će pobuna opstati samo na severu. Ohrabren podrškom i uspesima na frontu, Asad je postavio nove uslove za pregovore o završetku rata, odbivši da pregovara sa, kako je rekao, stranim plaćenicima i teroristima Takođe je odlučno odbio da se povuče sa vlasti, uz najavu da će se kandidovati na izborima zakazanim za 2014.  iako zapadne zemlje i koalicija nazavana „Prijatelji Sirije“ očekuju da će se na planiranoj novoj mirovnoj konferenciji pod pokroviteljstvom SAD-a i Rusije uspostaviti tranziciona vlada koja bi preuzela vlast.

Sirijska vlada je, kako je objavljeno„u principu” pristala da dođe na konferenciju koja bi trebala da bude održana 12. juna u Ženevi, ali je sam samit i dalje pod znakom pitanja budući da „prijatelji Sirije“  ne žele učešće Irana,  koji oružjem, novcem i ljudstvom podupire vladu u Damasku, i koji upravo zbog pritiska zapadnih sila nije bio prisutan na sastanku u Ženevi prošlog leta.  Zapadne zemlje i dalje ostavljaju otvorenima opcije naoružavanja pobunjenika i direktne vojne intervencije, uz lažne optužbe za korišćenje hemijskog oružja, ali se, posle vazdušnih napada Izraela izvršenih da bi se poboljšao položaj i moral diskreditovanih pobunjenika, pokazalo  da je dosadašnja taktika Zapada izazvala radikalizovanje sukoba, ali doprinela da nestane pojednostavljeno shvatanje konflikta kao sukoba „demokrata“ sa zaločinačkim diktatorom, posebno zbog fundamentalizma i bestijalosti dela opozicije.   Asadov položaj pojačava i nesloga i nesposobnost opozicionih lidera, a bez obzira na konstantan pritisak SAD i njihovih saveznika, čini se ipak da odlučujuću ulogu u rešavanju sudbine Sirije preuzima Rusija, koja pokazuje odlučnost da Asada, svog starog saveznika, održi na vlasti.

Zadržavanje pouzdanog saveznika i Tartusa, jedine mornaričke baze u inostranstvu postalo je ključno za Rusiju, zbog čega se Moskva pokazala kao potpuno spremna da parira zapadnim planovima i otvoreno podrži Asada.  Rusija je stoga odlučila da snabde Damask protivbrodskim raketnim sastavima Bastion, naoružanim raketama Jahont, koje omogućuju Asadu da se uspešno suprotstavi ratnim mornaricama zapadnih zemalja ako one pokušaju da uspostave pomorski embargo, a verovatna je i isporuka protivavionskih sistema S- 300 (po nekim izvorima oni se već nalaze u Siriji),  što bi znatno otežalo eventualnu vojnu intervenicuju. Nedavno je i  pet ratnih brodova ruske Pacifičke flote nedavno uplovilo u Mediteran kroz Suecki kanal, prvi put od sovjetske ere,a ostanak čvrstog saveznika u Damasku za Moskvu je od vitalnog značaja i za zaštitu njenih eneregetskih interesa, koji uključuju i težnju za  preuzimanjem kontrole nad grčkim sistemom za distribuciju gasa, i sticanje udela u nedavno otkrivenim rezervama prirodnog gasa nedaleko od obala Izraela i Kipra.

Ruska podrška Asadu a posebno mogućnost da Damask poseduje S-300 duboko uznemiravaju Vašington i Tel-Aviv, a po mišljenju američkog analitičara Januša Bugajskog, Moskva veruje da Asadu jednostavno treba dati još vremena da bi odneo odlučujuću pobedu u građanskom ratu. Bugajski smatra i da je Putin ubeđen da Bela kuća neće rizikovati otvoreni sukob s Kremljom zbog Sirije, jer joj je potrebna saradnja Rusije u raznim globalnim inicijativama, što ujedno omogućuje Moskvi da potvrdi svoj status vitalnog globalnog igrača.

Rusija uz pomoć Irana nastoji da Asadovim opstankom povrati izgubljenu ravnotežu uticaja na Bliskom istoku, ali njena sada već aktivna podrška ne znači da je opasnost eskalacije sukoba i zapadne vojne intervencije otklonjena.  U nedavnom intervjuu argentinskom listu Klarin, sirijski predsednik Asad je izjavio da je Zapad navikao da laže i krivotvori dokaze kako bi opravdao svoje ratove, i da, pošto je Zapad zainteresovan da u Siriji ima odanu i slugansku vlast, očekuje da će do neke vrste ograničene vojne intervencije ipak doći.  Obzirom da se na Bliskom Istoku ulozi svakog dana povećavaju, ni ruski Jahonti i sistemi S-300  nisu potpuna garancija da do  dalje eskalacije neće doći, ali, u slučau Sirije Moskva je pokazala da čvrsto stoji uz saveznika koji se svim silama bori za sebe.