субота, 18. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коментар дана

Колико кошта?

PDF Штампа Ел. пошта
Јања Гаћеша   
четвртак, 20. октобар 2011.

Највише признање видовданских свечаности, једне од највећих културних манифестација у Србији, ''Златни крст кнеза Лазара'' 2005. године добио је Вук Драшковић. Тада је обављао функцију министра иностраних послова Србије и Црне Горе, а награду је добио за свеукупно књижевно стваралаштво. Подсетићу да је пре доласка у Грачаницу Драшковић у Приштини имао састанак са званичницима УНМИК-а и са представницима Привремених косовских институција, и да је колону возила са београдским таблицама, у којој се налазио министар, дочекала група демонстраната гађајући их јајима и камењем. Са нестрпљењем су окупљени у манастирској порти тог 27. јуна чекали да се појави шеф српске дипломатије и обрати им се, јер су сви знали како је дочекан у Приштини. Примајући награду он је испред манастира Грачаница између осталог рекао: ''Не постоји српска политичка рука у Београду која ће икада пристати и потписати независност Косова и Метохије. Ја вам то јамчим и кажем да је стратешки циљ наше политике сачувати српско становништво у покрајини, али и нашу границу према Албанији и Македонији''. Исти човек сада прича неку другу причу! Да нисам чула и видела оно прво, не бих поменула ни ово друго, па ме занима колико то кошта?

Ми, Срби са Косова и Метохије хтели бисмо да горепоменути и њему слични кажу да се већ 12 година пред очима међународне заједнице на најгрубљи начин крше наша основна људска права. Ако може да се помене, треба рећи и да су се највећи злочини над Србима десили по доласку међународне мисије. Подсетимо: у пољу код села Старо Грацко убијено је 14 жетелаца. Трочлана породица Столић из Обилића је прво убијена а потом у својoj кући запаљена. У месту Ливадице код Подујева у ваздух је дигнут аутобус ''Ниш-експреса'' у коме је страдало 12 путника. Два дечка из Гораждевца убијена су на реци Бистрици, а више њих је рањено. У селу Скуланеву је на групу људи испред продавнице пуцано из возила у покрету. Једно дете је убијено, више њих теже повређено. У селу Церница у косовском поморављу, из аутоматског оружја пуцано је на групу људи која је седела у продавници, убијено је трогодишње дете. Двоје Срба погинуло је на пружном прелазу код села Преоца, јер је на путу постављена противтенковска мина. Уочи празника Курбан-бајрама у Липљану је пуцано на брачни пар Ковачевић: Љубица је убијена на лицу места, а њен супруг је тешко рањен. Брачни пар Леро убијен је на кућном прагу у Липљану и тако даље, и тако даље. Све поменуто се десило пре 17. марта 2004. године и нико за наведене злочине није проглашен кривим, а ако јесте ухапшен, брзо је ослобођен због недостатка доказа или је ''побегао'' из затвора.

Можда би требало поменути и да повратници у Осојану годинама пију загађену воду. Наиме, приликом изградње кућа ископали су им бунаре у близини септичких јама тако да се фекалије сливају у пијаћу воду. Нема коме нису рекли. Свим могућим шефовима УНМИК-а, КФОР-а, владиним и невладиним организацијама, Албанцима, свима ко је бар једном дошао у село. Нико ништа не предузима, а ретко ко од њих може себи да приушти куповину флаширане воде. Они ретки је купују само деци. Значило би нам и да се зна да већина људи у покрајини живи од минималног личног дохотка и да се ствара лажна слика о увећаним платама. Њих прима мањи део становништва. Да се зна и да је у Клиничко-болничком центру Приштина, са измештеним седиштем у Грачаници, прошле године пружено око 140.000 медицинских услуга и то не само Србима већ и Албанцима. У бараци од породилишта месечно се роди око 25 беба. Последњих месеци је њихов рад, а и рад осталих здравствених институција, доведен у питање јер немају лекова и медицинског материјала. Наши ''пријатељи'' са запада кажу да је то паралелна институција и да је треба угасити. Хтели бисмо да неко каже да нам се имена погрешно уписују, да су нам узурпиране куће и њиве, да нас терају на силу да будемо ''Косовари'', да нас туку, да нам искључују струју и воду, аутомобиле нам заустављају и претресају, а нас кажњавају на правди Бога. У већи део наше покрајине не смемо ни да крочимо, јер нас нападају и каменују. Лепо би било и да се подсети да Резолуција 1244 још важи и да треба да се поштује у целости. Да кажемо и да знамо да се изјавама о Косову као камену спотицања Србије на путу ка Европској унији само припрема терен за нешто што ће се (можда) догодити. И још много тога, али, ето, хтели бисмо за почетак да неко и ово каже, па питамо примају ли наруџбине овог типа и колико то кошта?

И још много тога бисмо поручили демократској, слободној, цивилизованој Европи чији нас представници 12 година посматрају и питају се колики нам је степен издржљивости, али, ето, хтели бисмо за почетак да неко и ово каже, па питамо приматe ли наруџбине овог типа и колико то кошта? Колико кошта да наш књижевник и њему слични кажу истину? Верујемо да је јефтиније, јер у демократској, слободној и цивилизованој Европи истина ових дана није на цени.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер