Početna strana > Rubrike > Komentar dana > Kninska „Zora“ nije lovačko društvo iz humorističke serije Radoša Bajića
Komentar dana

Kninska „Zora“ nije lovačko društvo iz humorističke serije Radoša Bajića

PDF Štampa El. pošta
Milojko Budimir   
petak, 16. mart 2018.

Serija „Šifra Despot“ koja se već mesec dana prikazuje na TV Pink najavljivana je mnogo pre nego je počela, trejlerom iz epizode u kojoj su se Radoš Bajić i drugi autori poigrali s jednom od najosetljivijih grupa srpskog društva, krajiškim Srbima, proteranim u Srbiju u vreme hrvatskih vojno-policijskih akcija "Bljesak" i "Oluja". Krajišnici znaju za šalu, iz njihovih redova su Petar Kočić, Simo Matavulj, Petar Petrović Pecija, Jovan Radulović i mnogi drugi koji su perom secirali njihove slabosti. Dakle, u ovom tekstu nije reč o nadobudnom uverenju da šali, ironiji, kritici nema mesta. Ali ono što je ponudio Bajić nije  ništa od toga. 

Glavni junak serije je nespretni, tragikomični Despot, i u jednoj od TV epizoda on treba da montira kompjuter i to u nekoj nedovršenoj građevini na obodu grada. Kompjuter je nabavljen za sedište lovačke družine „Lovačkog društva kninska Zora“. Dekor u nemalterisanoj kući koju društvo koristi je prepoznatljiv (veliki portret akademika Jovana Raškovića). Rašković ovde, međutim ne znači ono što je bio: burevesnik i jedna od najetničnijih ličnosti kraja 20. veka. Sasvim suprotno od Jovanovih, sada se drže govori i to na jeziku i akcentu kao da su govornici odnekud iz Zaboka, a ne proterani Krajišnici. 

Istina je sasvim drugačija a njeni su akteri Srpsko kulturno društvo „Zora“ i Jovan Rašković koji će među Krajišnicima ostati simbol otpora pretećem hrvatskom nacionalizmu - koji je doveo do oružanih sukoba devedesetih a čija je tragična posledica srpski izgon - u proleće i leto 1995.

Srpsko kulturno društvo “Zora” nastalo je na tradiciji kninske “Zore”, koja je prvi put osnovana 1903. godine kao nacionalna organizacija i bila jedna od mnogih koje su u to vreme delovale u gradovima Austrougarske monarhije. Sadašnja „Zora“ obnovila je delovanje 1989. godine, sa zadatkom da čuva, neguje i unapređuje kulturne vrednosti, tradiciju i običaje srpskog naroda u Kninskoj krajini, Bukovici i Ravnim Kotarima. „Zora“ je trebala da preuzme i nadoknadi sve ono što se nije moglo dotada postići u hrvatskim „institucijama sistema“. Prva manifestacija koju je „Zora“  pokrenula bila je „Dani srpske kulture“ u Kninskoj krajini. Okupilo se tada na desetine umetnika iz raznih oblasti koji su u okviru ove manifestacije i za vreme rata dolazili i održavali književne večeri, izložbe, pozorišne predstave i drugo. Na takvim skupovima učestvovale su hiljade ljudi, a podršku su im davali ne samo političari, već gotovo sva kulturna, umetnička i naučna elita Beograda, Srbije i srpske dijaspore. U politički život, usprkos pritiscima „Zora“ se nije uključivala, jer je polje njenog delovanja bilo i ostalo kultura.

Na inicijativu SKD “Zora” 1990. godine u manastiru Sv. Arhangela Mihaila na reci Krki, počelo je sa radom Umetničko bratstvo. U bratstvo su dolazili i u manastiru Krka boravili poznati srpski likovni umetnici, sve do progona Srba u avgustu 1995. godine. Pokrenuta je akcija obnavljanja crkve u Ličkom Tiškovcu. Od prikupljenih sredstava „Zora“ je na crkvi postavila natpis i reljef kralja Petra I Oslobodioca. Pokrenut je časopis za kulturu i poeziju „Srpska zora“ i zahvaljujući „Zorinim“  autorima, istorija Tromeđe i Krajine dobila je ono mesto koje joj pripada.

Posebna zasluga SKD “Zore” bio je pokušaj da otrgne i sačuva od zaborava sve značajnije istorijske ličnosti. Od 1989. do ljeta 1995. godine “Zora” je u Krajini postavila biste Dositeja Obradovića (Golubić, Knin, Orlić), Vladana Desnice (Benkovac), episkopa Nikodima Milaša (Cetina), episkopa Stefana Kneževića (Oćestovo), Engleskinje Mis Adeline Irbi (Strmica i Plavno). Na Vidovdan 1994. godine kod crkve Lazarice na dalmatinskom Kosovu polju otkrivena je skulptura „Srpskog guslara“. Tri spomen – česme (Plavno, Strmica i Cetina) oplemenjene su umetničkim mozaicima ili bronzanim vučjim glavama. Nažalost, nakon progona srpskog naroda iz njihovog zavičaja uništeni su  svi spomenici koje je postavila „Zora“, i još mnogi drugi sa vekovnom tradicijom.

SKD “Zora”sa predsednikom Nikolom Cerovcem, nastavilo je da aktivno deluje u izbeglištvu na očuvanju kulturnog identiteta izbeglih i prognanih Srba, kulturno i duhovno snažeći duh naroda u nadi da će se jednog dana vratiti u svoj zavičaj. U tome uživa podršku i svesrdnu pomoć vladika i sveštenstva i ulaže napore oko obnove porušenih i devastiranih crkava i parohijskih domova.

(Autor je generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske)

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner