петак, 10. јул 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коментар дана

Филмска офанзива

PDF Штампа Ел. пошта
Александар Недић   
понедељак, 14. фебруар 2011.
Волим филмове. Тако сам, недавно, гледао филм „Беса“, нашег кандидата за Оскара. Српски филм смештен у време Првог светског рата. Најславније и најтрагичније епизоде наше, иначе, страдалне прошлости. И наравно главни ликови су једна еманципована Словенка и један велеморални Шиптар. Српском официру је допала неславна улога несуђеног силоватеља. Верујем да су ликови циљано обликовани јер аутори и наручиоци знају да овде на балкану филмови имају и неку магијску моћ. Пошто су се појвили у време кад ниво образовања грађана није био нарочито висок а других средстава за пренос информација није било људи су им придавали превелики, скоро митски значај. И уместо да филмови причају универзалне, обично емотивне приче смештене у одређени историјски миље прича о историјским догађајима постаје просто опсесивна. Филмски ствараоци не само да режирају „уметничко дело“ већ просто режирају и историјско време у које су сместили радњу свог филма при чему је период Другог светског рата остао у центру пажње. Тако су настали „партизански“ филмови препознатљиви по јасној, црно-белој, подели на „добре“ и „лоше“, са јасно типизираним ликовима и великим бројем мртвих Немаца.

Историју нашег „партизанског“ филма посебно су обележили Вељко Булајић и Хајрудин Крвавац.

Први запамћен по мегадржавним пројектима (тада званим „епопеје“) посебно филмовима „Козара“ (1962) и „Неретва“(1969) и способности да све теме доведе у везу са партизанским победама (као у чудесној трансформацији филма „Сарајевски атентат“ у партизански филм). Обликујући нашу прошлост по мери владајуће партије успео је да у свест генерација утисне карактеристичан лик разуларених „булаићевих четника“ са карактеристичним дугим масним брадама. Уметнику се нема шта замерити, радио је у време једнопартијског система у институцијамa које је контролисала једна партија и он се на том послу добро снашао. На крају крајева Вељко је за свој рад добио више ордена па и награду АВНОЈ-а 1970. године.

Хајрудин Крвавац постао је најпознатији аутор „партизанских вестерна“, посебног акционог жанра у коме је класичне акционе матрице смештао у амбијент партизанског рата. Посебно запажени су његови филмови „Диверзанти“(1967), „Мост“(1969) и „Валтер брани Сарајево“ (1972). Наравно и он се као значајан друштвено-политички радник овенчао са више ордена и „двадесетседмојулском наградом“ БиХ 1960. године.

Да је ово нормална земља ту би и био крај приче. „Уметници“ су стварали своје филмове, они су били део државне пропагандне машинерије која је кроз њих величала властиту борбу а дискредитовала своје стварне или потенцијалне противнике. На крају крајева није то само наш специјалитет. Сваки амерички филм је мали пропагандни „Топ ган“. Филмови би о пригодама били извађени из нафталина и приказани у неком ноћном термини са ознаком „не препоручује се млађима од 18 година“.

Али пошто Србија није нормална земља у њој смо сведоци праве „офанзиве партизанског филма“. Сваке седмице у ударним терминима смењују се „Неретва“, „Сутјеска“ и „Валтер брани Сарајево“. Празнине попуњавају „Пертизанске ескадриле“, „Клопка за генерала“, „Ужичке републике“ и десетине других филмова снимљених и упакованих да глорификују један покрет, једну идеју и једног човека. Не смета нам што су Бата и Смоки побили толике Немце јер знамо ми да филм „није одистински“ али нам смета што се у тим филмовима и данас припадници Југословенске војске у отаџбини третирају не само као издајници већ искључиво као злочинци.

Верујемо да се не може сматрати неумереном наша жеља да се ова „офанзива“ обустави а број емитовања ових филмова смањите те да пре емитовања филма у трајању од 15-20 секунди прикажете натпис којим би се јасно и недвосмислено навело да приказани садржај не представља историјски верификован приказ догађаја већ слободно ауторово тумачење догађаја у прошлости гледаних из угла комунистичке пропаганде.

Оваква напомена пре приказивања била би у потпуности у складу са одредбама Закона о изменама и допунама закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица који је Скупштина републике Србије усвојила у децембру 2004. године а којим су права припадника оба антифашистичка покрета изједначена.

ато је лакше са „цртаћима“. Бар се зна ко је „добрица“ а ко „лошица“. Мртви лако васкрсавају а главни лик је непобедив.

Најгори су они „цртаћи“ за које се мисли да су стварни филмови.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер