четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Дедињска влада у сенци
Коментар дана

Дедињска влада у сенци

PDF Штампа Ел. пошта
Маринко М. Вучинић   
уторак, 07. јул 2009.

Ако је и било неке дилеме о томе ко су стварни владари и стварна власт у Србији, онда нам је већ традиционални годишњи пријем пословног клуба „Привредник“ разбио последње илузије да у овој земљи постоји влада која је израз изборне народне воље. На Дедињу се у башти виле клуба „Привредник“ окупила наша привредна и политичка елита, представници медија, дипломатског кора, културе и спорта. Посебно је у свим извештајима наглашено да су присуствовали Данко Ђунић, Мирослав Мишковић, Миодраг Бабић и Топлица Спасојевић.

Окупљеној елити пригодном беседом обратио се председник клуба „Привредник“ Данко Ђунић, јасно показујући ко у ствари у овој земљи креира и одређује политичке процесе и дешавања. Његов говор је прави премијерски експозе након годину дана рада актуелне социјално одговорне владе. Шта је све са терасе виле на Дедињу поручио премијер из сенке Данко Ђунић? „Криза не сме да буде алиби за непредузимање различитих и често болних реформских потеза. Одговорност за то немају само владајуће политичке структуре, већ и онај део конструктивне опозиције који добро разуме ситуацију у којој се налазимо, као и тешке одлуке које се морају донети за добро Србије. Потребна је јасна и међусобно усклађена монетарна и фискална политика, а не да се суочавамо са огромним банкарским каматама, као и сталним тражењем нереалних извора за попуњавање растућих буџетских дефицита. Шта после кризе? Србији је потребан нови офанзиван инвестициони модел развоја.“

Данко Ђунић је изразио спремност овог клуба да се укључи у пројекте приватног и јавног партнерства у области инфраструктуре и грађевинарства. За овако велики инвестициони захват приватни капитал неће бити довољан. Зато је оправдано да се држава агресивно додатно задужи у иностранству, али наменски у функцији јавних инвестиција.

На овом пријему било је више од 300 гостију, а међу њима и представници странака који су у исто време и бизнисмени Срђан Шапер и Александар Влаховић из ДС-а, Ненад Поповић и Милан Париводић из ДСС-а. Тим поводом Данко Ђунић је рекао: „Драго ми је што су са нама представници најважнијих парламентарних странака. То потврђује нашу опредељеност за пуну афирмацију и даљи развој демократије у Србији и уједно спремност да у том процесу сами допринесемо. Подржавамо сваку демократски изабрану владу и парламент, али не и непрекидну атмосферу предизборних кампања. Власт је изабрана на четири године и сву своју енергију и капацитете треба да усмери на реализацију друштвених и економских приоритета, за шта је добила већинску подршку. О стварним резултатима треба да се одлучује по истеку регуларног мандата.“ У овом говору само је још недостајало: А сад сви на своје радне задатке.

Ово традиционално годишње окупљање чланова клуба „Привредник“ показало је како делује ванинституционални механизам моћи у овој земљи. Више се не ради о лобирању или утицају на поједине органе власти, у питању је давање инструкција за функционисање владе и одвијање целокупног политичког живота у Србији. Ако је неко још мислио да одлуке доносе актуелна влада и парламент, сада може јасно видети где се у ствари кроји политичка судбина Србије, при чему чланови владе и страначки функционери на овај пријем као да скрушено долазе на поклоњење и примање директива.

Овакво отворено мешање ванинституционалних структура у политичко одлучивање у нашој земљи непрестано се оправдава потребом да влада мора да сарађује са крупним бизнисом и људима који га представљају. Међутим, на овом гламурозном пријему није било ни речи о сиромаштву и беди који се убрзано шире по Србији, о 60.000 нових људи који су испод линије сиромаштва, о пљачкашким и неуспелим приватизацијама, све већем броју незапослених, растућој корупцији и криминализацији друштва, о десетинама хиљада радника остављених без икаквих прихода и изгледа за будућност. Ово су вероватно сувише банални подаци и њихово изношење само би нарушило дедињску идилу.

Утешно је то што се препоручује да се држава агресивно и наменски додатно задужи у функцији јавних интереса и нарочито ради очувања постојећих монопола и грандиозних инвестиционих подухвата пословних магова из овог клуба. Очигледно је да актуелна влада нема довољно политичке воље, а ни снаге да води самосталнију економску и социјалну политику, већ је она продужена рука привредно-политичких лобија који штите пре свега своје економске интересе, залажући се при томе за одржавање политичке стабилности и опстанак ове владе до краја њеног редовног мандата. Наравно да ванредни избори нису на агенди ових групација јер могу да наруше успостављену равнотежу моћи. Ову политичку стабилност је потребно одржати до окончања приватизације и куповине преосталог грађевинског земљишта. Политичка стабилност је неопходна како би чланови клуба „Привредник“ могли да на миру креирају и спроводе економску политику и организују пријеме на којима ће актуелном премијеру, министрима и представницима странака објавити политичку и економску стратегију за наступајући период. Од посебне важности при томе је обесхрабрити могућност стварања озбиљне политичке алтернативе, избрисати разлику између опозиције и власти и подстицати идеолошку и политичку конфузију.

Очигледно је да се ова групација привредника-политичара не бави само економским проблемима већ су они и одлучујући фактор у доношењу политичких одлука: састављању постизборних коалиција, одређивању повољног тренутка за одржавање избора, финансирању странака и контроли медија. То нам показује и овај пријем организован за нашу политичку и економску елиту у хладовини Дедиња, док се Србијом ваља све већи и злокобнији талас социјалног незадовољства и претећег друштвеног хаоса.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер