четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Чипови, авиони, камиони, милиони...
Коментар дана

Чипови, авиони, камиони, милиони...

PDF Штампа Ел. пошта
Смиљана Видић   
петак, 15. новембар 2013.

У мору сулудих прича којима власт спинује привредни бум Србије једна од најфантастичнијих је она о производњи чипова. Најављује се да ће Србија бити чудо на Балкану, лидер у региону и шта све не, након улагања шеика из Уједињених Арапских Емирата.

Помпезна прича о српским чиповима јако подсећа на прошлогодишњу вест да ће се у Инђији изградити највећи ИТ парк у региону, који ће запослити 25 хиљада стручњака. Од тога ништа до данас, а и „српски чипови“ добри су за маркетинг у служби власти. Да ли је то реално, потпуно је друго питање.

Чипови су, иначе, сложене полупроводничке компоненте, углавном на бази силицијума, који се користе за производњу рачунара, телефона, телевизора, радио апарата, MP3 плејера, ручних сатова… Поред обичних чипова намењених за комерцијалне и индустријске уређаје, производе се и чипови посебне намене, који могу да раде у екстремним условима, за потребе војске и свемирских истраживања.

Оно што упада у очи је да се производња чипова о којој се месецима говори по правилу погрешно везује за стручњаке из области информатичких технологија (ИТ). У Новостима се баш ових дана појавио текст с насловом „Чип је наша нафта“, који почиње реченицом: „Информатичка индустрија једна је од најперспективнијих делатности у Србији”. У тексту се даље разрађује успон ИТ у Србији и наговештава увећање профита кад се крене с производњом чипова.

ИТ сектор и производња чипова су две потпуно различите делатности. Дизајнирањем чипова баве се инжењери електротехнике који су специјализирали електронику,односно микроелектронику, а не информатичари. Дакле, ИТ стручњаци нису потребни за фабрику чипова. Истина је да се од чипова праве рачунарске компоненте које касније користе информатичари. Ипак, како се у медијима могло прочитати, наводним инвеститорима шеицима смета само што Србија нема довољно ИТ стручњака за фабрику чипова, па се чак позивају информатичари из дијаспоре да се врате и запосле у арапској Мубадали која ће, према најавама, отворити фабрику у Србији. Смејурија!

Мубадала се, наводно, определила за Србију након што је одустала од изградње фабрике у Емиратима због недостатка кадрова. Откад се у медијима промовише ова прича, појављују се различите цифре у вези са бројем радника које ће упослити, од две и по, па до четири и по хиљаде. Примера ради, највећа фабрика чипова на свету, коју је Самсунг изградио у Аустину (Тексас), запошљава две и по хиљаде радника.[1]

Не треба бити стручњак да би знао да Србија нема ни сировине, ни технологију, нити довољно знања за производњу сложених полупроводника. Фабрика чипова захтева апсолутно највише стандарде, не само у технолошком, већ и у сваком другом погледу. Из тог разлога се оне налазе у САД, Јапану, Јужној Кореји, Тајвану, Немачкој. Судећи према топ-листи[2] произвођача чипова у свету, УАЕ нису ни међу првих 25 (иако први потпредседник Владе Александар Вучић изјављује да су један од највећих произвођача), нити Мубадале има на листи произвођача чипова. Ту су амерички Интел, корејски Самсунг, па опет амерички Куалком и Тексас инструментс, јапанска Тошиба итд.

Упућени кажу да су за производњу чипова потребне деценије усавршавања пратеће инфраструктуре. ЕИ Ниш је још 1962. почела са производњом полупроводничких компоненти, да би крајем осамдесетих имала солидну технологију за прављење чипова, али санкције и катастрофална економска политика учинили су своје. ЕИ Ниш практично више не постоји, а искуство рада из 1991. године, данас није применљиво јер је технологија прилично узнапредовала.

Комерцијални чипови су свима доступни и веома јефтини. Српска фабрика чипова морала би најпре да овлада овим скупим спортом, потом да постигне конкурентну цену уз профитабилност. То би безмало значило да ће Мубадала да купи скупу опрему, покупи Интелу и Самсунгу стручњаке, да у Србији направи најбоље чипове на свету и да их продаје испод цене. Делује да су веће шансе да Србија буде конкурентна на тржишту свемирских бродова него у производњи чипова. Међутим, спин о српским чиповима и благостању које ће нам донети, одличан је за импресионирање неупућеног света.


 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер