Ako Evropa nije Entropa, što se onda ljutite?!

 Sticajem okolnosti, plastični ramovi za pakovanje sitnih delova u kineskim igračkama su svojevrsni umetnički fetiš izvesnog Davida Černog (David Černý), češkog „umetnika instalacije“ i osrednjeg skandalmajstora. Sticajem okolnosti, ovog Černog, inače proslavljenog simboličnim farbanjem sovjetskog tenka u Pragu u roze 1991. god., Češke vlasti, preuzimajući predsedavanje EU, angažovale su da primerenim umetničkim delom obeleži ovaj lepi događaj.

Ideja Davida Černog nije bila loša. Umesto „jedinstvenog kontinenta“ i „porodice ravnopravnih naroda“ on se odlučio da Evropu prikaže rasparčanu na pojedinačne zemlje, razapete i povezane međusobno samo krhkom plastičnom mrežom, pri čemu bi mapa svake države trebalo da se prikaže u duhu dominantih stereotipa o toj zemlji i narodu. Rezultat je bio ogromna, šarolika konstrukcija u zdanju Saveta Evrope u Briselu, nazvana duhovitom igrom reči „Entropa“ – zemlja rasula, nereda i haosa. Poruka je trebalo da pozove kontinent na „stvarno ujedinjenje“ i prevazilaženje međusobnih stereotipa.

Problem je što je Černi, u duhu svog pop-art ulizištva, namerno ili ne, pokazao da su čak i u ovoj nehijerarhizovanoj, rasutoj „Entropi“ nečiji stereotipi „stereotipniji od drugih“. Tako su zapadne zemlje poput Belgije, Francuske ili Italije prošle sa simpatičnim „packama“ (belgijske čokoladice, večni štrajkovi i fudbal), dok su istočne zemlje osetile svu okrutnost stvarnih stereotipa. Poljska je predstavljena kao zemlja koja uskraćuje prava homoseksualcima, Slovačka kao mrtvo telo (ili šta već) umotano u vrpcu sa mađarskom zastavom, Rumunija kao „Drakulalend“, a Bugarska se svela na mrežu čučavaca koji svoju sadržinu pretaču jedan u drugi. Uslovno „loše“ su prošli Nemačka (čija mreža autoputeva navodno podseća na kukasti krst, navodno), Holandija koju su pecnuli njenim problematičnim džamijama, ili Britanija koje u mreži prosto nema. Ali je očigledno da autor nije imao hrabrosti da se zameri svima, već samo onima koji su poslovično na donjoj strani evropskog lanca ishrane.

Skandal koji su u Češkoj pokrenule Bugarska i Slovačka već je doveo do javnog obećanja Černog da će „vratiti pare“ (nemalih pola miliona dolara) koje je, po svoj prilici, već potrošio. A ako izložba ostane, ostaće upravo zato što pokazuje da se određeni stereotipi u Evropi mogu otvoreno zastupati pod parolom „umetničke slobode“, ma koliko u toj „slobodi“ bilo malo „umetnosti“. Sve je dobro, dok se drži stereotipnih stereotipa o stereotipnim žrtvama stereotipa.

David Černi ostaje zaslužan makar utoliko što je skovao odlični naziv „Entropa“ o kome će, s obzirom na realnost evropskog kontinenta, biti još mnogo reči. A što se tiče skandala sa stereotipima – oni ne bi trebalo bilo koga da dodiruju, jer Evropa nije razjedinjena mreža usamljenih, sebičnih i ksenofobnih nacija. Zar ne?