Новинар није центар новинарства, он не би смео да постоји сам за себе, он је мост који спаја вест са онима који траже вест. Уколико сви, и његови гости и његови читаоци/гледаоци буду ту само да би играли око њега и због њега, новинарство као професија губи смисао. А ако неког занима нешто друго, постоје професије колумниста, новинарски аналитичар, есејиста, критичар...

Сам Ћосић то никада није изрекао као некакву оцену карактера српског народа – што највероватније мисле многи који су уверени да га цитирају – већ се поменуте речи налазе у његовом роману Деобе објављеном први пут 1961. године!

А ако хоћемо „нормално друштво“, морамо почети од личне и професионалне безбедности сваког појединца –пролазника на улици, професора на факултету, политичара у скупштини, НВО-активисте који се залаже за политику коју не подносимо, криминалца у затвору који је починио тешко кривично дело, или — уметника који излаже цртеже који нам се не допадају

Сада је Заједница српских општина постала монета за поткусуривање, како Приштине, тако и бриселске администрације као услов за свеобухватни мировни споразум Београда и Приштине

Напади Вучићевих медија показују и да су пословне везе између одлазећег Мила Ђукановића и Вучића трајније природе. Ђукановић без сумње има довољно доказа који би могли  Вучића да компромитују у српској и црногорској јавности

„Мини Шенген“ је поновно замајавање Србије. Јасну корист од њега могу да имају јужни сусед Србије променљивог имена и Албанија. Њихови становници би могли да се слободно крећу и купују по Србији због слободног кретања капитала

Приштина се обавезала да годину дана неће аплицирати за чланство у медјународним организацијама. То само по себи не би било лоше, да се Београд није обавезао да престане са кампањом отпризнавања и лобирањем код земаља које још увек нису признале “Косово” да то и у будућности не учине. 

Српски језик ће се вероватно вратити на преко 50% и тада ће бити још много теже правдати како да се језик којим говори натполовична већина становника не учи у школама. А број Срба и Црногораца ће се вероватно приближити.

Ништа није правно спорно у вези са ношењем униформе, али није јасно зашто власт упорно крши право. Стиче се утисак да власт не чита и не познаје прописе које је донела – што је за сваку критику. 

Једно је сигурно да после силаска са власти неће само Александара Вучић одговарати за кривично дело националне велеиздаје него и они пре свега којекакви министри, посланици, председници општина који тако учествују сепаратистичкој власти самопроглашне републике Косово