недеља, 19. август 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Истраживања јавног мњења > Ниш, пролеће 2018. – Вучића воле, аеродром не би да да(ва)ју
Истраживања јавног мњења

Ниш, пролеће 2018. – Вучића воле, аеродром не би да да(ва)ју

НСПМ   
уторак, 29. мај 2018.
„И аеродром – и Вучић“! Тако би се, отприлике могли сажети резултати нашег пролећног истраживања јавног мњења на подручју града Ниша, овог маја. Слично својевременој пароли „И Косово и ЕУ“, којом се крајем прошле деценије допинговала већинска Србија, и највећи број нишких испитаника најрадије би да, ако је икако могуће, помири своје (већинско) политичко оптирање за актуелну власт (читај, Вучића) са својим, такође врло израженим, локалпатриотским настројењем, које се, између осталог, манифестује и у несклоности да аеродром „Константин Велики“ из локалних руку пређе на управљање мрског им Београда.

Слично својевременој пароли „И Косово и ЕУ“, којом се крајем прошле деценије допинговала већинска Србија, и највећи број нишких испитаника најрадије би да помири своје (већинско) политичко оптирање за актуелну власт (читај, Вучића) са својим, такође врло израженим, локалпатриотским настројењем, које се манифестује и у несклоности да аеродром „Константин Велики“ из локалних руку пређе на управљање мрског им Београда

Преведено у бројке, то значи следеће. Готово половина од политички опредељених, то јест, изјашњених испитаника (49,4 одсто) каже да би на следећим парламентарним изборима гласала за СНС („Вучића“). И још 13,5 подржава коалицију СПС-ЈС, која је такође део актуелне власти. Али, истовремено, више од половине свих испитаника (50,5 одсто) противи се преласку аеродрома у руке државе (ту меру подржава само 32 одсто), а чак 48,2 процента свих испитаних подржава чак и протесте који су се тим поводом у Нишу одржавали. Заправо, овај резултат би био још и много погубнији по иницијаторе идеје да се „Константин“ одузме Нишлијама, да се један број испитаника, уз подоста колебања, на крају ипак није приклонио Вучићевом ауторитету („ОН ваљда ипак зна најбоље“).   

При томе, у локалну власт немају велико поверење (више од половине каже да се градом управља „претежно лоше“, а тек четвртина да се то ради „претежно добро“). А ни постојећа опозиција им није баш „из ока испала“. НАТО неће ни за живу главу (83,5 према 7,1). Улазак у ЕУ подржавају половично (49,7). Русију подржавају знатно више него ЕУ (67,7), али веома цене и „несврстаност“, и за њу већински оптирају ако су принуђени да бирају између различитих геополитичких варијанти. Косово не желе да признају, ни по цену (не)уласка у ЕУ – и тих 77,1 према 9,1, по свој прилици, представља налаз који, више-мање, одговара и општенационалном расположењу грађана. А што је вероватно главни разлог Председниковог вајкања од пре неки дан како се „80 одсто народа противи његовом ставу поводом косовског питања и подржава замрзнути конфликт“.

Косово не желе да признају, ни по цену (не)уласка у ЕУ – и тих 77,1 према 9,1. А што је вероватно главни разлог Председниковог вајкања од пре неки дан како се „80 одсто народа противи његовом ставу поводом косовског питања и подржава замрзнути конфликт“

Што се опозиције тиче, нема се бог зна шта много оптимистички рећи – што се, уосталом, могло и очекивати након разједињеног наступа и везаног узастопног неуспеха на председничким и београдским изборима. Ипак, барем када је о Нишу реч, није да опозиција нема чему да се нада. Готово сви су (Ђилас, ДС, Јеремић, Двери, Јанковић...) донекле живи и – за разлику од Београда – готово сви се теоретски могу надати цензусу (танком) и пролазу на будућим градским изборима. Мада, далеко од тога да им је тај цензус и загарантован. Али озбиљнији резултат свакако могу постићи само уједињени, што, између осталог, показује и податак да је најбољи резултат од свих понуђених опозиционих листа заправо постигла непостојећа листа „уједињене опозиције“ (7,4 одсто), која иницијално није била у понуди, али су многи опозиционо настројени испитаници на њој инсистирали, одбијајући да се определе за неку од конкретно понуђених опозиционих опција.   

Код оцена политичких личности нема великих изненађења. С тим да је Вучић персонално и даље неприкосновен и још доминантнији него у Београду (средња оцена 3,38). За петама су му већ стандардно врло добро оцењени Палма (са оценом 3,13) и Ивица Дачић (3,03). У сенци ове тројице, своје изједначене мини дербије – да не кажем борбу „прса-у-прса“ – воде Расим Љајић и Ана Брнабић (обоје са оценом 2,85), односно два претендента на СНС-ов престо Зорана Михајловић (2,66) и Небојша Стефановић (2,61). Опозициони лидери стоје веома лоше, што је и логично када им преко половине свих испитаника даје рутински „кеца“, а ни сами њихови –  малобројни – гласачи нису претерано дарежљиви. Што се локалних личности тиче, главну реч и даље воде политички ветерани Миле Илић и Смиљко Костић. Није лоше прошао ни Горан Ћирић (ДС), а од актуелних властодржаца релативно солидно се котира градоначелник Дарко Булатовић.

Генерални утисак анкетара је да су и иначе традиционално љубазне  Нишлије, овај пут били још сусретљивији и љубазнији. Али, такође, и да никада нису били „сморенији“, збуњенији и конфузнији када је реч о политичким ставовима и питањима. Но, поштено говорећи, зар није слично и са свима нама, тј. вама који овај текст читате?  

Ђ.В:

Ниш
10 18. мај 2018.
истраживање теренско и телефонско (1:1)
репрезентативни узорак
испитаника: 900
 
 
 
 
 
 

 

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће Србија до краја године прихватити „правно обавезујући споразум” са Приштином?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер