недеља, 22. јул 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Истраживања јавног мњења

Београд - Зима 2017/2018

НСПМ   
понедељак, 22. јануар 2018.

Београд пред избором   

Резултати овог „новогодишњег“ истраживања готово су се у длаку поклопили са оним (необјављеним), рађеним по истој методологији, на истом узорку, 3-4 недеље раније. Зато смо – без обзира на овде више пута помињане тешкоће да се у условима (полу) диктатуре и распрострањеног страха  „ухвати“ истинско расположење грађана о осетљивим политичким питањима – у њих прилично сигурни, што значи да је мање-више ово однос снага са којима политички актери улазе у кампању за београдске изборе. Али то, разуме се, није нипошто готова прича и не значи да ће са таквим рејтинзима из избора изаћи – иначе се не би ни водиле кампање, смишљале стратегије и агитовало до последњег тренутка и даха. Хоћу рећи, избори тек треба да се распишу.  (У међувремену су распписани – пр. Ђ.В.) Коначне коалиције тек да се склопе. Ривали тек да потегну своје најјаче адуте и најпрљавија оруђа. И наравно да су могући најразличитији обрти, изненађења и преокрети.

 И овај пут смо, као и претходних месеци, у понуди спекулисали са неким највероватнијим, и/или најинтересантнијим комбинацијама. И до сада се показало да смо имали релативно добар истраживачки осећај, информације и процене. Али тек ће се у наредним данима и недељама дефинитивно знати да ли ће, на пример, социјалисти бити придодати СНС-у, или ће ићи сами (са Палмом), или у ретро-аранжману са Шешељем и радикалима. Такође, још није сасвим јасно ком ће се опозиционом „царству“ приклонити Тадић, тј. да ли ће ићи са Ђиласом или Шутановцем и старим ДС јатом, што би овима могло помоћи да се докопају цензуса. Шта ће бити са ДЈБ-ом и Дверима? (Ми смо их овде дали састављено, али то не значи да ће заиста и ићи заједно.) Да ли ће Шапић расти или падати? Да ли ће „Бели“ уопште учествовати на изборима и како ће се последњи сукоби и напуштање од стране дојучерашњих сарадника одразити на његов рејтинг итд.

Највише непознаница је око два (односно три) главна актера, иако се њихов рејтинг, заправо, најлакше и најбоље хвата. Да ли СНС, сам или ипак са социјалистима, може преко коте 40, с обзиром да је од 2014. из избора у изборе овај двојац у Београду, заправо, губио пет до седам процената, а на овогодишњим председничким изборима Вучић је као заједнички кандидат – уз све махинације – у Београду освојио једва 44 одсто? Да ли ће и колико бесомучна негативна камнпања оштетити Ђиласа? Да ли ће Ђилас и Шапић у збиру имати више од СНС и СПС? То је, како сада стоје ствари, могуће, али не и загарантовано. А и тада се поставља питање – какве то има везе ако, на пример, СНС понуди Шапићу место градоначелника? Но, још важније питање јесте ко ће од мањих опозиционих актера уопште прећи цензус, а ко ће својом погибијом и гласовима можда донети одлучујућу превагу СНС-у, тако да му ни Шапић не буде потребан.      

Више пута сам на овим страницама објашњавао предности заједничког опозиционог наступа (фамозна „једна колона“) и зашто је, без обзира на одређену узајамну нелагодност које би у том аранжману свакако било, све друго, у најмању руку, ризичан, ако не и потпуно губитнички приступ. И ма колико се  мени то чинило логичним и очигледним (поготово када је о Београду реч) изгледа да нисам био претерано убедљив. Или су, пре ће бити, неки други „аргументи“ и фактори имали већу тежину. Уосталом, евентуална Вучићева одлука да се ипак иде и на парламентарне изборе учинила би више за јединство опозиције него сви моји више или мање јаки аргументи. Односно, суочени са реалном перспективом останка испод прага „целзијуса“, верујем да би бројни опозициони актери поприлично спустили  кресте и потражили  уточиште у неком више или мање принципијелном коалиционом окриљу.

Далеко од тога да мислим како је свако ко не буде у овој, дакле, не једној јединој, али ипак несумњиво главној опозиционој колони аутоматски Вучићев „агент“, „плаћеник“ и издајник опозиционе ствари. Неки то готово сигурно јесу, за неке није јасно, а за неке бих скоро смео ставити руку у ватру да су опозиционо чврсти ништа мање од писца ових редова. Али невоља је што чак и они који нису Вучићеви „потајници“ врло лако могу постати његови „корисни идиоти“. А то да ли су једно или друго можда јесте битно за оцену њиховог моралног лика, али, у суштини и нажалост, не мења много у оцени њихове политичке улоге.  

Другим речима, већ сам излазак у 4-5-6-7 опозиционих колона прилично ће отупити оштрицу антивучићевског фронта. И та штета није мала.

Другим речима, већ сам излазак у 4-5-6-7 опозиционих колона прилично ће отупити оштрицу антивучићевског фронта. И та штета није мала. Али можда не би била ненадокнадива уколико би се све те колоне заиста држале „пакта о ненападању“ – и уколико све пређу цензус. Али то је (и једно и друго) практично немогуће, или макар врло тешко замисливо. Па ДЈБ по друштвеним мрежама – а оне су „родно место и тајна“ овог необичног покрета – готово да не ради ништа друго него хејтује потенцијалне опозиционе ривале (пре свега,Ђиласа, а донекле и ДС), објашњава како „није довољно само то да сте против Вучића“ и да у свом крсташком рату против „партократије“ они не желе и немају намеру да „Муртом“ (читај, Ђиласом) мењају „Курту“ (и обрнуто). И не ради се ту само о ДЈБ-у, они су узети само као најеклатантнији пример. Оде ли заиста самостално на изборе, ни ДС неће одолети искушењу да политички и медијски простор под београдским сунцем потражи нападима на „про-ђиласовску“ коалицију. А ни ови неће моћи дуго да се уздрже, а да колегама не одговоре да су сви они, заправо, „Вучићеви играчи“, јер је јасно да СНС у Београду „зазире само од Ђиласа“. (Што је, узгред речено, у основи и тачно.) И тако у круг – ма колико се, евентуално, сви заклињали како се неће бавити опозицијом, већ само неспособном влашћу. А како ће то све деловати на оне неопредељене бираче и (полу)апстиненте који заправо одлучују исход избора можете само претпоставити.  

Србија је дубоко подељена земља, којом се из дана у дан не само несметано шири, него и са највиших места у држави још подстиче та ендемска подељеност, мржња и параноја 

У том више или мање (не)принципијелном међустраначком опозиционом обрачуну готово да се превиђа једна ужасно важна и скоро очигледна политичка чињеница. Чак и када се то не види у медијима, Србија је дубоко подељена земља, којом се из дана у дан не само несметано шири, него и са највиших места у држави још подстиче та ендемска подељеност, мржња и параноја. И у тој подељености – не треба имати илузије – „њихова“ половина је још увек значајно већа и јача (не улазећи сад у скандалозан начин на који је та већина направљена и како се одржава). И код њих скоро да нема никаквих сумњи, преиспитивања и колебања. Београд је ту само делимичан и услован изузетак. Односно, захваљујући нешто повољнијој демографској структури (у преводу, људи су у Београду ипак мало више образовани и мало боље информисани) овде то заостајање није тако драматично, што би, уз максималну и искрену мобилизацију свих са ове стране, теоретски могло донети једну коначно и истински неизвесну изборну утакмицу – без које, чак и да нема оног малигног политичко-криминалног врха , дугорочно нема ни демократије ни слободних избора (и обрнуто). 

И зато је заиста тачно да се на предстојећим београдским изборима ради о нечем далеко већем и важнијем од тога ко ће управљати градском касом и односити смеће са београдских улица.

И зато је заиста тачно да се на предстојећим београдским изборима ради о нечем далеко већем и важнијем од тога ко ће управљати градском касом и односити смеће са београдских улица. Уз ризик да звучим превише драматично, рекао бих да се ради о питању да ли се у догледно време може преокренути тренд колективног лудила и друштвене пропасти, који се све јасније помаља испод нашминканих статистика и лакираних тв извештаја. А ту српску – али не много мање и београдску – политичку „реалност“ хватају наши анкетари, и о њој говоре не само коначне бројке у истраживања , него и живи и живописни коментари „са терена“, које вам овде повремено презентујемо, не тек ради документарности и „црне“ забаве, већ много више као својеврсни мементо, упозорење, апел и опомену како опозиционим бирачима, тако и политичким и јавним актерима који се често понашају као да – чак и мимо свих Пинкова и Информера – та опора реалност не постоји, или да је они напросто не познају и не признају.      

О Београду, стандарду и животу: „Да заврше шта су започели“

      - „Београдом се добро управља, а било би још боље да ови пре њих нису све уништили, задужили се и прокоцкали и да садашња власт није морала да крпи њихове рупе.“

      - „Градом се очајно управља, а није ни чудо када га воде незналице, улизице, скупљачи лажних докторских титула.“

     - „Београдом се одлично управља. Не може све одједном, ови претходни су испразнили све касе. Да ова власт није морала да враћа њихове дугове, Београд би био најлепши град у Европи.“

- „Београд на води“ је пропала инвестиција, то сви знају. Оне празне куле ће неколико година да зјапе празне – док их вода не сруши.“

    - „Фино би било да се нешто стварно ради и гради плански. Ово је чисто прање пара и шминка пред изборе.“

    - „Морало је све одједном да се поправља и реконструише у Београду, јер ови претходни нису урадили ништа, а све је почело да пропада.“

- „Треба СНС-у дати још један мандат, да заврше људи шта су започели. Ако Србија иде на једну страну, а Београд на другу, тешко нама.“

   - „Београд изгледа јефтино. Постао је престоница јефтине забаве и кича. Синиша Мали вероватно као мали није имао јелку, па је сад одлучио да купи најскупљу на свету.“

  - „Једва преживљавам. Немам кад да размишљам да ли живим боље или горе.“

- „Није уопште требало да повећају пензије. Мени је и оно смањење било у реду, јер сам директно помагала Србији да буде боља.“

О Вучићу: „Хвала Господу Богу – да влада сто година “

- "Вучић је много добар, поштен и вредан човек. Пласим се само да га душмани не убију као Ђиндјица."

- "Хвала Господу Богу сто нам је послао овог дивног човека. Да му Бог да здравља и позивео дуго, да влада Србијом 100 година, јер нам само он мозе помоћи.”        

- “У цркви стално палим свецу за његово здравље, да позиви дуго, јер он једино мозе да нас спасе, заједно са Малим. Сам Бог нам их је послао."

- "Најгори председник икада”. 

О Ђиласу: Говор љубави и мржње

- "Где је Ђиласу дедовина? Одакле њему капитал за силне фирме - то да га питате".

- "Ђилас – лопов и хоштаплер, све нас је покрао".

- "Ђиласа треба на гиљотину послати". "Мост на Ади, колико он коста? Лопов један, покупио наше паре и постао милионер". "Њега треба да каменују за све што нам је урадио".

- "За време Ђиласа су ми сво четворо деце радило, а сад је двоје њих без посла, тако да сматрам да је он много бољи од Вучица и да се сад до посла долази само преко странке."

- „Одличан човек на челу опозиције, верујем да ће победити на изборима. Труднице, деца и стари су имали бољи третман у његово време. Допада ми се и дан-данас како је реконструисао Булевар. Иза њега је остао мост којим сви Београђани могу да се поносе.“

- „Само је гледао своје личне интересе и сопствену корист.“ 

- „Драган Ђилас би могао бити одличан кандидат кад би га опозиција заиста искрено подржала. Али све ми се чини да то раде као под морање, јер знају да они сами немају шансе, а не од срца.“

Шапић: Дечко који обећава

- „Млад, способан, спортиста и ја сам то исто, па ћу гласати за њега. Ради свој посао и не бави се оговарањем других политичара. Захваљујући њему сва деца са Новог Београда добила су пакетиће. Неистрошен политичар, са светском каријером, посветиће се младима, а то нам је преко потребно, јер сви побегоше из земље.“

- „Гангула!“

***

У мору занимљивих, веселих, поучних, смешних, морбидних и/или горких коментара, за крај, као својеврстан закључак издвајамо карактеристичан одговор на два питања:

Да ли бисте охрабрили своје дете да напусти Србију, ако му се за то укаже прилика?

 - „Моје дете је већ у иностранству. А ја охрабрујем себе да учиним исто, ако ми се укаже прилика.“

„Да ли ћете изаћи на наредне изборе?“ 

- „Искрено се надам да на пролеће нећу изаћи на изборе, зато јер ћу тада бити поносни становник Канаде – даће Бог. Осталима, пуно среће. Tребаће им.“

 Ђорђе Вукадиновић и истраживачки тим НСПМ

 

  Београд: 24. децембар 2017 – 4. јануар 2018.

истраживање теренско и телефонско (2:1)

репрезентативни узорак, испитаника: 1200

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

(Краћа верзија овог истраживања објављена у Времену и Данасу)

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће Србија до краја године прихватити „правно обавезујући споразум” са Приштином?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер