"Smrt fašizmu – sloboda narodu"

U kući mojih roditelja se čitala „Politika“ od vremena u koja seže moje pamćenje. Čitao sam je i ja, sve ređe i neredovnije, ali sam je čitao. Nažalost možda je došlo vreme da se sa tom tradicijom prestane. „Politika“ je izgleda postala nemački list pisan ćirilicom. O tome ne svedoči samo vlasnička struktura kapitala već izgleda i uređivačka politika.

Gospodin Boško Jakšić, predstavljen kao urednik spoljnopolitičke rubrike u ovom listu, oglasio se člankom „Komandant Stane i đeneral Draža“. I kao da se od oktobra 1944.godine ništa nije promenilo, raspalio po „četnicima“ okrivljujući ih za „povampirenje fašizma“ u Srbiji.

Problem sa „jakšićima“ je što reviziju istorije najavljuju kao opštu kataklizmu koja će uništiti savremenu civilizaciju gore od cunamija. Kao da revizija istorije, zasnovane na novim istraživanjima i dokumentima nije uobičajena i korisna stvar. Sami su komunisti svojim iskrivljivanjem istorije, skrivanjem i falsifikovanjem dokumenata doprineli da im se više ne može verovati i da je srpsku istoriju potrebno pisati iz početka.

Neko je šezdesetogodišnjom propagandom pokušao da ubedi „narod“ da je postojao samo jedan antifašistički pokret i da su samo komunisti bili antifašisti. Svi ostali bili su izdajnici i kvislinzi. Pobedniku je na kraju sve oprošteno, i masovni zločini tokom „levih skretanja“ u Crnoj Gori i Hercegovini, i „martovski pregovori“, i masovna streljanja političkih neistomišljenika posle „oslobođenja“. Poraženi su stavljeni pod lupu a svaki njihov postupak seciran i stavljen u kontekst saradnje sa okupatorom.

Da već jednom razjasnimo, pripadnici pokreta generala Mihailovića su u ogromnoj većini bili antifašisti. Mrzeli su okupatora i protiv njega se borili. Uzdali su se u iskrcavanje zapadnih saveznika i radili su po njihovim planovima i u dogovoru sa njima. I pripadnici partizanskog pokreta su u ogromnoj većini bili antifašisti i borili su se protiv okupatora i uzdali su se u dolazak Crvene armije. Ovim drugima se posrećilo, crvenoarmejci su stigli prvi i rešili sudbinu rata, uostalom kao što su rešili i sudbinu celog Drugog svetskog rata.

Sve ostalo je politika. Pobednik je iz svojih ideoloških i političkih razloga poraženi antifašistički pokret proglasio kvislinzima. Izjednačavanje pavelićevog zločinačkog režima (koji je pod nemačkim  pokroviteljstvom stolovao u Zagrebu, formirao vojsku, logore za uništenje Srba i Jevreja,...) i pokreta generala Mihailovića (koji je stolaovao u „planinama“ čije su porodice slate u logore a pristalice na gubilišta) je uvreda za logiku.

Ali da se okanemo praznih prepucavanja. Pred nama je sedamdesetogodišnjica početka antifašističke borbe u Srbiji. Videćemo ko će 31. avgusta biti u Loznici da položi vence na mestu gde je potpukovnik Misita, predvodeći ustanike, oslobodio ovaj gradić i za to položio život. Da vidimo da li je ubistvo dva srpska žandarma u Beloj Crkvi pravi početak ustanka ili je to kolona od 93 nemačka zarobljenika kakvu dugo nisu videli ni mnogo veći gradovi Evrope.  

Našiim „komunistima“ se sve srušilo, raspala im se Jugoslavija, propao je komunistički i samoupravni sistem, ekonomski razorena zemlja, deca razbegla po rasejanju. Dok sede u jeftino otkupljenim stanovima sami i stari još im samo ostaje da kao čangrizavi starci napadaju svoje rođake i komšije koji su nekada davno kada su se opredeljivali za jedan od pokreta otpora prišli onom sa kraljevom umesto staljinovom slikom.

Ravnogorci ne traže pobedu, traže samo istinu. A mnogo toga treba da se razjasni. Počnimo od onoga što je i sam Jakšić napisao: „Zato je sasvim druga stvar šta su pojedinci napravili u ime antifašizma“. Kad zločine napravi druga strana to je sistematski zločin, a kad počine naši to je „pojedinac“.

Gospodine Jakšiću, čitajte malo više. Na primer, najnovija istraživanja, koja podrazumevaju ličnu identifikaciju žrtava pokazuju da su pripadnici Jugoslovenske vojske u otačbini (vi bi rekli četnici) krivi za smrt samo oko 1% lica na teritoriji današnje Republike Hrvatske. Da su na tom prostoru, odgovorne za smrt 1,7% žrtava među civilima Hrvatima dok su ustaše odgovorne za smrt 49% hrvatskih civila. Svi su činili zločine ali se zna i ko je činio sistematski i organizovano a ko nasumično i iz osvete.

Fašizam je ogromno zlo i najveći neprijatelj svetu kakvog mi poznajemo i kome težimo. Nažalost ni drugi totalitarni režimi nisu daleko odmakli. Samo je Staljin pobio više komunista nego svi kapitalistički vlastodršci zajedno. Partizanima kapa dole, dobro su se borili i pobedili. Ali došlo je vreme da se daju odgovori i na neugodna pitanja. Prvo istina pa pomirenje, inače će Srbija i nadalje umesto u budućnost biti zagledana u prošlost.