Istina i pomirenje na ex-YU prostorima

Hrvatska sa Teslom u Evropu

PDF Štampa El. pošta
Zoran Grbić   
nedelja, 30. jun 2013.

Josip Broz je verovatno jedini lider koji je na ovim prostorima umeo da reklamira i uspešno predstavi svetu sebe i svoju državu. Verovatno ne postoji vođa ni južnih Slovena, ni Srba, koji je više razumeo važnost pravljenja dobre slike o nama u drugim državama. Uz njegovu saglasnost finansirani su ogromni filmski projekti, Neretva i Bitka za Sutjesku, s namerom da se NOB promoviše u inostranstvu. U tu svrhu u Jugoslaviju su dovedeni Ričard Barton, Orson Vels, Jul Briner, Franko Nero, Silvija Koščina i mnogi drugi, i to u vremenu njihovog vrhunca popularnosti. Filmski plakat za Neretvu uradio je Pablo Pikaso. Tito je pazio i na svoj lični imidž, i pored toga što je i te kako obraćao pažnju na svoje oblačenje, imao je i ,,dvorskog fotografa'' Ivo Eterovića, koji je bio zadužen za pravljenje ekskluzivnih fotografije, koji su porodicu Broz predstavljali glamurozno, čak i u običnim, privatnim trenucima opuštanja.

A onda su došle devedesete i pod Miloševićevim vođstvom, Srbija kao da je potpuno izgubila interesovanje za svet. Sva državna propagandna mašinerija bila je usmerena jedino ka stvaranju slike kod domaće javnosti. Miloševiću nije bilo važno mišljenje zapada, i zapadnog javnog mnjenja, jer je računao da samo domaće može da utiče na njegov položaj, pa se samo njemu i obraćao. Pa su tako i narodom kolale priče i ,,narodni slogani'' o tome kako će ,,istina pobediti'', ,,pravda je na našoj strani'', ,,pravdi nije potrebno dokazivanje'', ,,shvatiće oni jednog dana''... Samo što taj dan nikako nije dolazio, i istina još nikako da pobedi. Takva nezainteresovanost prenela se i na autore, pa su tako pravljene monografije i razni prikazi sukoba na Balkanu, bez ikakve želje i namere da budu prevedeni u inostranstvu. Kao da je namera bila da se domaćem čitaocu nešto objasni, ili da se on drži u uverenju da nešto zna.

I tako, dok su drugi narodi unajmljivali propagandne agencije koje su promovisale njihove strane u jugoslovenskom sukobu, ovde su se uglavnom pratile mitologijske priče, i verovalo u velikog vođu. Hrvatska je odlično znala važnost mišljenja zapada, i formiranja dobrog imidža, i to je deo razloga zbog kojeg je njihov stav (koji je danas zapečaćen i presudama Haškog tribunala), i stav zapada. I zbog tako uspešno marketinško-propagandnog delovanja, Hrvatska ovih dana ulazi na velika vrata u Evropsku zajednicu. Verovatno ne postoji država u svetu, koja je više krala tuđe teritorije od Hrvatske. Možda reč ,,krađa'' zaškripi u nečijem uvetu, ali nema druge koja bi objasnila ono što se desilo. Nije pozajmica, jer oni to neće vratiti, i nije osvajanje, jer samo pobednici osvajaju.

Posle Prvog svetskog rata, Hrvatska je prevedena na stranu pobednika i ,,nagrađena'' tako što je dobila teritorije austrijske Vojne Krajine, koje prethodno nije imala. Nakon Drugog svetskog rata ponovo su, iako gubitnici, po prvi put u istoriji dobili Baranju i Dubrovnik. Od Italije (takođe gubitnika ali bez sreće da imaju naivnu Srbiju za komšiju) preuzeli su Dalmaciju i jadranska ostrva. Takva Hrvatska, gubitnik oba svetska rata, sa sve zastavom koja je pratila i njenu nacističku prošlost, šahovnicom, ponosno ulazi u Evropu. Ne samo što nisu suočeni sa svojim zločinima iz svetskih ratova, i zločinima iz poslednjeg rata, nego su uspeli da tako nekažnjeni uđu u Evropu. Čak su i tu ,,šahovnicu'' koja je verovatno analogna nacističkoj ,,svastici'', uspeli da prodaju kao nešto na šta još uvek imaju pravo, iako je umrljana krvlju isto koliko i svastika. Hrvatska ume da se dobro marketinški proda, i svaka im čast na tome, nek im je sve najbolje u Evropi, umeli su, znali su kako i to su zaslužili znanjem i radom.

Niko nama spolja nije kriv što nemamo tako voljne i sposobne ljude. Pa tako recimo, dok hrvatski HRT svoju glamurozno i epski napravljenu emisiju ,,Hrvatski kraljevi'' (u množini) prodaje svetskim kablovskim kanalima (tako da i gledaoci u Srbiji na svojim televizorima mogu da gledaju epopeje o hrvatskim evropskim liderima), RTS pravi seriju o Draži Mihajloviću. Pa ćemo mi tako na jesen, kad Hrvatska bude u Evropi, onoj koja uživa u marketinškom prikazu njihove kraljevske loze, umesto da svetu predstavimo neku od naše tri velike dinastije, mi ćemo ovde imati veliku partizansko-četničku polemiku. Dok se Hrvatska bude bavila Evropom, mi ćemo da se preslišavamo znanja o Drugom svetskom ratu.

Ovih dana, Hrvatska planira da u Evropu uđe sa Teslom. Napravili su seriju sa kraljevima, a sad planiraju i da prošire ponudu Hrvatske. Na svečanosti povodom ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, na Trgu Bana Jelačića, biće predstavljeni znameniti Hrvati, Tito, Tuđman, Marko Polo, Slavoljub Penkalo i – Tesla. Hrvatsko svojatanje Tesle započelo je odmah nakon početka sukoba na Balkanu, u vreme kad je svaki narod započeo da ,,prebrojava'' svoje poznate predstavnike. Čak je i na prvobitnim stranicama Vikipedije Tesla bio predstavljen kao Hrvat, ali srećom, činjenica da je Teslin otac bio pravoslavni sveštenik nije mogla biti zataškana ni prenebegnuta. Zbog toga su se zatim pojavile tvrdnje da je istina da je Teslin otac Srbin, ali da je Nikola bio više naklonjen majci, koja je bila Hrvatica. Ali avaj, ispostavilo se da je i majka Đuka [1] takođe ćerka pravoslavnog sveštenika, Nikole Mandića iz Gračca, pa ni ta tvrdnja nije mogla da prođe.

Nakon takvih promašaja, današnji tekstovi na hrvatskom internetu uglavnom se slažu da su Teslini roditelji Srbi, ali se sad tvrdi da su preci Nikole Tesle hrvatski plemići iz Zadra, i da je njegov pradeda prešao u pravoslavlje i promenio prezime u Tesla. Takvi ,,istorijski dokazi'' zasnovani su na priči profesorice Ljubice Štefan, koja je dok je živela u Beogradu navodno imala prilike da vidi Teslin dnevnik u njegovom muzeju, a sve to zbog toga jer su joj beogradski domaćini, zaverenici kakvi Srbi već i jesu, pokazali dnevnik verujući da je ona Srpkinja. U šta je lako poverovati, jer je prezime Štefan baš poznato srpsko prezime. Inače, profesor Štefan takođe je, uz Franju Tuđmana, zastupala stanovište da je Jasenovac bio mesto pogubljenja ustaša i domobrana, a ne Srba, Jevreja i Cigana, što dovoljno govori o njenom kredibilitetu. Ali, u nedostatku drugih verodostojnijih dokaza, današnji hrvatski izvori uglavnom veruju njenim rečima o Tesli.

Hrvati smatraju da imaju pravo na Nikolu Teslu, zbog mesta rođenja i tvrdnji o njegovom hrvatskom poreklu. U Zavodu za naučni rad Hrvatske akademije nauka i umetnosti, objavljen je i predlog za dodelu međunarodne nagrade ,,Nikola Tesla''. Hrvatska ispostava Eriksona zove se ,,Ericsson Nikola Tesla''. Da li bi iko mogao da zamisli šta bi se desilo da je Tesla zaista Hrvat, ili da mu otac nije bio pravoslavni sveštenik? Kolika bi to promocija bila, koliko nagrada, naziva ispostava stranih firmi, koliko bi ulica, trgova bilo nazvano njegovim imenom, koliko bi filmova bilo snimljeno... Kod nas, sva sreća pa je jedan aerodrom dobio njegovo ime, a malo je falilo da se ni to ne desi.

Ukoliko Hrvatskoj prođe ovo sa svojatanjem Tesle, verovatno će na redu biti i neki od ostalih Srba rođenih na prostoru sadašnje Hrvatske. Milutin Milanković je rođen je u Dalju, kod Osijeka, Josif Pančić u Ugrini, južno od Rijeke, Grigor Vitez u Novoj Gradiški, Simo Matavulj u Šibeniku, Jovanka Broz iz Pećana kod Udbina... Ništa nije nemoguće. Već danas, u hrvatskoj Vikipediji, koja jeste referenca za mnoge tekstove i stavove, piše da su Rade Šerbedžija i Arsen Dedić Hrvati iz srpskih porodica. Šta god to značilo. Zbog toga cenim da su od nacionalnog usvajanja zasad jedino bezbedni Pop Momčilo Đujić iz Knina, i ostali četnici iz Hrvatske. Barem ukoliko četnici nekim slučajem ne postanu globalno popularni, a ukoliko se to desi, verovatno će i oni postati veliki Hrvati koji su se borili protiv nacizma, a onda će HRT praviti glamurozne serije o Draži, i bolje od one najavljene RTS-ove, i prodavati ih svetskim kablovskim programima.

Hrvati će se 30. juna Evropi i svetu predstaviti i sa Teslom. Već smo izgubili Kosovo, a sada ćemo izgubiti i Teslu. Ne postoji ništa što bi moglo da se uradi da bi se to sprečilo, i mogu lako da zamislim da će naš predsednik mirno sedeti na proslavi, i posmatrati Teslin hrvatski transformator na trgu Bana Jelačića. A neko bi ih državne uprave morao da se oglasi povodom toga, makar malim protestom, proglasom nekog nižeg činovnika Ministarstva inostranih poslova. Tek da ne prođe bez ikakvog glasa iz Srbije, tek da ne bude da smo se potpuno pomirili s tim. Hrvati očigledno smatraju da imaju pravo na Teslu. A nemaju nikakvog prava. Ne samo zbog toga što Tesla i nije rođen u Hrvatskoj, nego i zbog toga što je porodica Tesla stradala od strane Hrvata. U Jasenovcu je ubijeno devet članova porodice Tesla [2], njegova rodna kuća je spaljena na početku rata devedesetih, a poslednji članovi porodice, Milka i najmlađa Teslina naslednica Danijela, pobegli su 1995. godine iz Like u Srbiju, gde i danas žive kao izbeglice [3]. Ako je Tesla Hrvat, zbog čega je njegova porodica pobijena, kuća spaljena, a naslednici u Srbiji? Da li je mala Danijela Tesla zapravo hrvatska izbeglica sa adresom u Smederevu? I tužno je reći, ali da je Nikola ostao u Lici, verovatno bi završio u Jasenovcu.

Zbog toga bi i neko u Muzeju Nikole Tesle morao da se oglasi. Ukoliko je istina da se tamo čuvaju dnevnik i naučnikovi eseji, u kojima ima i njegovih misli o Srbima i Hrvatima, red je da se to objavi javnosti, kakvi god bili ti podaci. Ovde se čak i ne radi o svojatanju nekoga, na način na koji je neko, na primer, ponosan na nečije sportske pobede. Radi se o tome da nije pošteno. Ako je istina da se Tesla ponosio svojim srpskim poreklom, i da je osuđivao zločine NDH, nije u redu da dozvolimo da ga svojataju baš predstavnici onog naroda čije je zločine osuđivao i od kojih je njegova porodica stradala. Valjda tom velikom naučniku dugujemo dovoljno da svako od nas uradi sve što može da se to ne bi desilo.


 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li podržavate formiranje „malog Šengena“ između Srbije, Makedonije i Albanije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner