петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Жозеп Борел: Систем једногласности има негативне последице по кредибилитет и ефикасност ЕУ
Хроника

Жозеп Борел: Систем једногласности има негативне последице по кредибилитет и ефикасност ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 27. јун 2022.

Високи представник за спољне односе и безбедносну политику Европске уније Жозеп Борел изјавио је да би ЕУ требало да одустане од принципа једногласности, који јој онемогућава доношење важних одлука у тренутку када је проширење поново на дневном реду.

Борел је написао чланак у вези са резултатима прошлонедељног самита лидера ЕУ.

„Како подстичемо проширење ЕУ, требало би да уложимо сличан напор за реформу ЕУ и нашег доношења одлука. Зато што би проширена ЕУ требало да има могућност да лакше делује. То такође значи сужавање обима правила консензуса у спољној политици и другим подручјима, доношење више одлука са квалификованом већином гласова“, навео је Борел.

Истакао је да је Унији требало месец дана да прихвати шести пакет санкција Русији крајем маја, међутим неке од ставки договорених у Европском савету (као што је санкција патријарху Руске православне цркве Кирилу) нису могле да се одразе у коначном пакету.

"Сличну динамику смо доживели у отпочињању приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом, при чему је једна земља (Бугарска) блокирала одлуку коју би сви остали могли да прихвате", навео је Борел.

Додао је да систем једногласности има негативне последице по кредибилитет и ефикасност ЕУ.

Навео да су идеју Европске политичке заједнице, француског председника Емануела Макрона, прихватили сви лидери на самиту.

"Европска политичка заједница може да омогући земљама кандидатима да одмах учествују у различитим политикама ЕУ. Такође може да обухвати, ако желе, одређене земље од којих се не тражи да се придруже Унији, као што су Норвешка, Швајцарска или Велика Британија", навео је Борел.

(Анадолија-Н1)

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер