Зоран Милановић у Јасеновцу: "Хрватска није наследница НДХ, моји преци су 1941. отишли у партизане да се боре за слободу и заштите Србе над којима је провођен зулум"

ЈАСЕНОВАЦ – Премијер Хрватске Зоран Милановић поручио је у Јасеновцу, где се обележава 70. годишњица пробоја логораша из усташког логора смрти, да данашња Хрватска није наследница Независне Државе Хрватске.

Милановић је рекао да хрватски Устав говори да су темељи хрватске суверености у периоду Другог светског рата изражени насупрот проглашењу НДХ, односно да данашња Хрватска није наследница НДХ.

Суштина политике је - проговорити о свему што се догађало у јасеновачком логору и на другим местима, о односима међу људима, између људи и заједница у друштву, између добра и зла, рекао је премијер, а преноси Хина.

Он је прочитао увод из хрватског Устава да би, како је рекао, неке ствари у најбољој намери појаснио, а тај део Устава говори о томе да Хрватска није наследница НДХ проглашене 1941. године.

„Ако ово није јасно сваком Хрвату и грађанину Хрватске, сваком политичару, онда нека се, молим лепо, демократским средствима изволи залагати за порицање овога, за промену хрватског Устава и уношење у хрватски Устав Независне Државе Хрватске”, поручио је Милановић.

Он је, међутим, оценио да „таквог јунака још није чуо и да га чека изађе и каже ако то заиста мисли”, а да ће у међувремену поновити:

„За мене је у Другом светском рату постојала само једна хрватска војска, то су били хрватски партизани и партизани Хрватске”.

Милановић је рекао да његови преци, када су 1941. у Далмацији одлазили у партизане, нису знали ко је на челу тог покрета, већ су ишли као патриоте и борци за слободу, „против поробљења своје далматинске и хрватске браће, за заштиту Срба над којима је провођен зулум”.

„Имали су само обичне, најобичније људске идеале. Хрватска Лика, Банија, Кордун и народи који су тамо живели, и хрватски Срби, народи Приморја, Горског котара, Истре, то је хрватска војска и на њу морамо и увек ћемо бити поносни и отворено говорити о свему ономе што није добро”, рекао је хрватски премијер.

„И када политичар, када јавно одговорна особа коју је бирао хрватски политички народ, каже да је величанствена атмосфера на стадиону на коме се скандирало, односно урлало `За дом спремни`, онда је боље да то прећути или да хладно и достојанствено оде с тог стадиона. То није величанствена атмосфера, то је тужна, туробна атмосфера”, тврди хрватски премијер.

Зоран Милановић ће присуствовати комеморацији у Јасеновцу, Колинда Грабар Китаровић не

Загреб, Јасеновац -- На комеморацији поводом 70 година од пробоја затвореника из Јасеновца присуствоваће хрватски премијер Зоран Милановић, али не и председница Китаровић.

Комеморација је посвећена обележавању годишњице пробоја затвореника из усташког логора, који се догодио 22. априла 1945,а покровитељ скупа је Хрватски сабор, чији ће председник Јосип Леко такође присуствовати.

Председницу државе на комеморацији ће представљати изасланик, што се у јавности оцењује непримереним с обзиром на важност догађаја.

Протеклих десетак година на комеморацијама у Јасеновцу уобичајено су били шефови државе.

Стјепан Месић и Иво Јосиповић који су у својим говорима оштро осуђивали НДХ, усташке злочине и истицали важност антифашизма за Хрватску.

Грабар-Китаровић, која је за председницу Хрватске изабрана као кандидаткиња Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), жртвама Јасеновца сама је одала почаст у среду, 22. априла.

Тамо је отишла ненајављено и без пратње медија, а јавност је о томе обавештена тек саопштењем из прес службе хрватске председнице. У поруци написаној у књизи утисака поручила је да као председница Хрватске и као човек "осуђује злочине мучења и убијања који су се ту догађали".

"Идеологија која је узроковала ове злочине морално је и правно осуђена. Та политика била је воља режима који се везао уз нацистичко-фашистичку Осовину и на нечастан начин искористио легитимну жељу хрватског народа за својом државом", уписала је Грабар-Китаровић у књигу утисака у Јасеновцу.

За разлику од Јасеновца, Грабар-Китаровић ће, како су протеклих дана писали медији, средином маја бити на комеморацији поводом 70. годишњице страдања заробљених припадника поражених војних формација НДХ, која се 16. маја одржава на Блеибургу у Аустрији.

На тој комеморацији досад није било високих хрватских функционера.

Неколико премијера и бивши председник Иво Јосиповић положили су само цвеће код спомен-плоче на Блајбуршком пољу, али у време кад није било комеморације. На тај начин желели су да искажу пијетет према цивилним жртвама које су повлачиле с припадицима квинслишких војних снага.

Медији оцењују да су хрватски званичници досад пазили да не би дошло до изједначавања Јасеновца и Блеибурга.

Концентрациони логор Јасеновац био је логор смрти и највеће стратиште у Хрватској. Формиран је током Другог светског рата као место затварања, присилног рада и ликвидација првенствено Срба, Рома, Јевреја, али и Хрвата и других у циљу стварања етнички чисте територије квислиншке НДХ.

У том логору су од августа 1941. до 22. априла 1945. људи убијани због своје верске, националне или идеолошке припадности. У његовом саставу су били логори у Брочицама, Крапју, Јасеновцу и Старој Градишки.

До сада се знају имена укупно 83.145 жртава. Од тога је 47.627 Срба, 16.173 Рома, 13.116 Јевреја, 4.255 Хрвата и 1.128 Бошњака. Међу страдалима било је више од 20.000 деце.

На дан пробоја 22. априла 1945. у логору су била 1.073 логораша од којих је 600 кренуло у пробој, а слободу је угледао само 91 логораш. Они који су остали у логору су убијени и спаљени заједно с логорским објектима.

Истог дана почео је и пробој затвореника дела логора у месту Јасеновац, Кожаре, где је од 167 затореника њих 11 преживело пробој.

Милановић критиковао Грабар Китаровић у Јасеновцу

На данашњој комеморацији у Спомен парку Јасеновац, хрватски премијер Зоран Милановић у свом говору осврнуо се на поступке председнице Колинде Грабар Китаровић речима: "Када политичар каже да је на стадиону где се ори 'За дом спремни' величанствено, боље да то прећути и да оде."

- Када политичар, када јавно одговорна особа коју је бирао хрватски политички народ, каже да је величанствена атмосфера на стадиону на којем се скандирало, односно урлало "За дом спремни', онда је боље да то прећути или да хладно и достојанствено оде с тог стадиона. То није величанствена атмосфера, то је тужна атмосфера, то је туробна атмосфера. Волим Хрватску и волим да победи 10:0, али не на такав начин, не по сваку цену. Живела модерна и хумана Хрватска - поручио је Милановић и закључио своје обраћање.

Грабар Китаровић након недавног сусрета Хрватска-Норвешка, на којем се спорадично скандирало, а репрезентација је због тога касније зарадила казну, пише Јутарјни лист.

Оскаровац Бранко Лустиг је, као изасланик председнице Колинде Грабар Китаровић, положио венац, али део окупљених се окренуо и отишао уз коментар: "То нећемо гледати. Да је хтела, дошла би".

 Председник Српског народног већа Милорад Пуповац је позвао хрватско друштво да препозна знакове и одупре се "атмосфери фашизације и национализације", и не допусти да се забораве страхоте усташког режима.

- Ако и данас неки од представника државе избегавају именовати носиоце те идеје и одговорност за њихове злочине пребацују на силу Осовине, можемо ли ми данас који се овде окупљамо доживети ово место страдања уз овакав постав музеја и овакав програм његова рада? Знамо ли како су настала ова два језера, где то можемо видети? Запитајмо се може ли наше друштво препознати знакове нарастања атмосфере фашизације и национализације. Хоћемо ли смоћи снаге да прозовемо оне који производе страх и промовишу нетолеранцију, који раде на забораву уместо на ослобођењу и искупљењу због страхоте која се догодила и на овом месту - поручио је Пуповац окупљенима.

(Танјуг)