Zoran Milanović u Jasenovcu: "Hrvatska nije naslednica NDH, moji preci su 1941. otišli u partizane da se bore za slobodu i zaštite Srbe nad kojima je provođen zulum"

JASENOVAC – Premijer Hrvatske Zoran Milanović poručio je u Jasenovcu, gde se obeležava 70. godišnjica proboja logoraša iz ustaškog logora smrti, da današnja Hrvatska nije naslednica Nezavisne Države Hrvatske.

Milanović je rekao da hrvatski Ustav govori da su temelji hrvatske suverenosti u periodu Drugog svetskog rata izraženi nasuprot proglašenju NDH, odnosno da današnja Hrvatska nije naslednica NDH.

Suština politike je - progovoriti o svemu što se događalo u jasenovačkom logoru i na drugim mestima, o odnosima među ljudima, između ljudi i zajednica u društvu, između dobra i zla, rekao je premijer, a prenosi Hina.

On je pročitao uvod iz hrvatskog Ustava da bi, kako je rekao, neke stvari u najboljoj nameri pojasnio, a taj deo Ustava govori o tome da Hrvatska nije naslednica NDH proglašene 1941. godine.

„Ako ovo nije jasno svakom Hrvatu i građaninu Hrvatske, svakom političaru, onda neka se, molim lepo, demokratskim sredstvima izvoli zalagati za poricanje ovoga, za promenu hrvatskog Ustava i unošenje u hrvatski Ustav Nezavisne Države Hrvatske”, poručio je Milanović.

On je, međutim, ocenio da „takvog junaka još nije čuo i da ga čeka izađe i kaže ako to zaista misli”, a da će u međuvremenu ponoviti:

„Za mene je u Drugom svetskom ratu postojala samo jedna hrvatska vojska, to su bili hrvatski partizani i partizani Hrvatske”.

Milanović je rekao da njegovi preci, kada su 1941. u Dalmaciji odlazili u partizane, nisu znali ko je na čelu tog pokreta, već su išli kao patriote i borci za slobodu, „protiv porobljenja svoje dalmatinske i hrvatske braće, za zaštitu Srba nad kojima je provođen zulum”.

„Imali su samo obične, najobičnije ljudske ideale. Hrvatska Lika, Banija, Kordun i narodi koji su tamo živeli, i hrvatski Srbi, narodi Primorja, Gorskog kotara, Istre, to je hrvatska vojska i na nju moramo i uvek ćemo biti ponosni i otvoreno govoriti o svemu onome što nije dobro”, rekao je hrvatski premijer.

„I kada političar, kada javno odgovorna osoba koju je birao hrvatski politički narod, kaže da je veličanstvena atmosfera na stadionu na kome se skandiralo, odnosno urlalo `Za dom spremni`, onda je bolje da to prećuti ili da hladno i dostojanstveno ode s tog stadiona. To nije veličanstvena atmosfera, to je tužna, turobna atmosfera”, tvrdi hrvatski premijer.

Zoran Milanović će prisustvovati komemoraciji u Jasenovcu, Kolinda Grabar Kitarović ne

Zagreb, Jasenovac -- Na komemoraciji povodom 70 godina od proboja zatvorenika iz Jasenovca prisustvovaće hrvatski premijer Zoran Milanović, ali ne i predsednica Kitarović.

Komemoracija je posvećena obeležavanju godišnjice proboja zatvorenika iz ustaškog logora, koji se dogodio 22. aprila 1945,a pokrovitelj skupa je Hrvatski sabor, čiji će predsednik Josip Leko takođe prisustvovati.

Predsednicu države na komemoraciji će predstavljati izaslanik, što se u javnosti ocenjuje neprimerenim s obzirom na važnost događaja.

Proteklih desetak godina na komemoracijama u Jasenovcu uobičajeno su bili šefovi države.

Stjepan Mesić i Ivo Josipović koji su u svojim govorima oštro osuđivali NDH, ustaške zločine i isticali važnost antifašizma za Hrvatsku.

Grabar-Kitarović, koja je za predsednicu Hrvatske izabrana kao kandidatkinja Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), žrtvama Jasenovca sama je odala počast u sredu, 22. aprila.

Tamo je otišla nenajavljeno i bez pratnje medija, a javnost je o tome obaveštena tek saopštenjem iz pres službe hrvatske predsednice. U poruci napisanoj u knjizi utisaka poručila je da kao predsednica Hrvatske i kao čovek "osuđuje zločine mučenja i ubijanja koji su se tu događali".

"Ideologija koja je uzrokovala ove zločine moralno je i pravno osuđena. Ta politika bila je volja režima koji se vezao uz nacističko-fašističku Osovinu i na nečastan način iskoristio legitimnu želju hrvatskog naroda za svojom državom", upisala je Grabar-Kitarović u knjigu utisaka u Jasenovcu.

Za razliku od Jasenovca, Grabar-Kitarović će, kako su proteklih dana pisali mediji, sredinom maja biti na komemoraciji povodom 70. godišnjice stradanja zarobljenih pripadnika poraženih vojnih formacija NDH, koja se 16. maja održava na Bleiburgu u Austriji.

Na toj komemoraciji dosad nije bilo visokih hrvatskih funkcionera.

Nekoliko premijera i bivši predsednik Ivo Josipović položili su samo cveće kod spomen-ploče na Blajburškom polju, ali u vreme kad nije bilo komemoracije. Na taj način želeli su da iskažu pijetet prema civilnim žrtvama koje su povlačile s pripadicima kvinsliških vojnih snaga.

Mediji ocenjuju da su hrvatski zvaničnici dosad pazili da ne bi došlo do izjednačavanja Jasenovca i Bleiburga.

Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.

U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.

Do sada se znaju imena ukupno 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.

Na dan proboja 22. aprila 1945. u logoru su bila 1.073 logoraša od kojih je 600 krenulo u proboj, a slobodu je ugledao samo 91 logoraš. Oni koji su ostali u logoru su ubijeni i spaljeni zajedno s logorskim objektima.

Istog dana počeo je i proboj zatvorenika dela logora u mestu Jasenovac, Kožare, gde je od 167 zatorenika njih 11 preživelo proboj.

Milanović kritikovao Grabar Kitarović u Jasenovcu

Na današnjoj komemoraciji u Spomen parku Jasenovac, hrvatski premijer Zoran Milanović u svom govoru osvrnuo se na postupke predsednice Kolinde Grabar Kitarović rečima: "Kada političar kaže da je na stadionu gde se ori 'Za dom spremni' veličanstveno, bolje da to prećuti i da ode."

- Kada političar, kada javno odgovorna osoba koju je birao hrvatski politički narod, kaže da je veličanstvena atmosfera na stadionu na kojem se skandiralo, odnosno urlalo "Za dom spremni', onda je bolje da to prećuti ili da hladno i dostojanstveno ode s tog stadiona. To nije veličanstvena atmosfera, to je tužna atmosfera, to je turobna atmosfera. Volim Hrvatsku i volim da pobedi 10:0, ali ne na takav način, ne po svaku cenu. Živela moderna i humana Hrvatska - poručio je Milanović i zaključio svoje obraćanje.

Grabar Kitarović nakon nedavnog susreta Hrvatska-Norveška, na kojem se sporadično skandiralo, a reprezentacija je zbog toga kasnije zaradila kaznu, piše Jutarjni list.

Oskarovac Branko Lustig je, kao izaslanik predsednice Kolinde Grabar Kitarović, položio venac, ali deo okupljenih se okrenuo i otišao uz komentar: "To nećemo gledati. Da je htela, došla bi".

 Predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac je pozvao hrvatsko društvo da prepozna znakove i odupre se "atmosferi fašizacije i nacionalizacije", i ne dopusti da se zaborave strahote ustaškog režima.

- Ako i danas neki od predstavnika države izbegavaju imenovati nosioce te ideje i odgovornost za njihove zločine prebacuju na silu Osovine, možemo li mi danas koji se ovde okupljamo doživeti ovo mesto stradanja uz ovakav postav muzeja i ovakav program njegova rada? Znamo li kako su nastala ova dva jezera, gde to možemo videti? Zapitajmo se može li naše društvo prepoznati znakove narastanja atmosfere fašizacije i nacionalizacije. Hoćemo li smoći snage da prozovemo one koji proizvode strah i promovišu netoleranciju, koji rade na zaboravu umesto na oslobođenju i iskupljenju zbog strahote koja se dogodila i na ovom mestu - poručio je Pupovac okupljenima.

(Tanjug)