четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Волфрам Мас: Надам се да Београд неће инсистирати на статусу Косова
Хроника

Волфрам Мас: Надам се да Београд неће инсистирати на статусу Косова

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 25. септембар 2010.

Београд - Донета је мудра одлука да се у предстојећем дијалогу Београда и Приштине, који би требало да почне што пре, крене од питања око којих је најлакше постићи договор. Надам се да Србија неће инсистирати да се у теме разговора уврсти питање статуса Косова, јер би то онемогућило налажење решења за конкретне проблеме који оптерећују живот људи - наводи у разговору за Данас Волфрам Мас, амбасадор Немачке у Србији.

Како оцењује договор председника Бориса Тадића и високе представнице Кетрин Ештон о дијалогу Београда и Приштине?

- Било би добро када би дијалог почео што је пре могуће. Сваку сагласност између Србије и ЕУ која служи том циљу оцењујем веома позитивно. Одлучујуће за разговоре ће бити да се међу странама успостави поверење. Ништа неће боље помоћи остваривању тог циља него да се што је могуће пре дође до резултата који би људима олакшали живот. Због тога је мудра одлука да се прво посвети питањима око којих је договор најлакше постићи.

Да ли би евентуално инсистирање Београда да се разговара о статусу могло да успори почетак и ток разговора?

- Надам се да до тога неће доћи. Не видим какве би предности биле од дијалога у који би била укључена тако широка, општа питања. То би, у суштини, отежало и онемогућило налажење решења за конкретне проблеме, решења која вероватно није сувише тешко наћи. Очекујемо такав модалитет дијалога који би омогућио да се стање на терену побољша, отварањем једног по једног питања која су од важности за побољшање свакодневног живота људи, као и да ће се таквим приступом у исто време још више ојачати кретање и Србије и Косова ка чланству у Европској унији.

Осим Брисела, да ли би УН, Русија и САД требало да буду посредници у дијалогу?

- И то спада у питања о којима треба касније разговарати, односно о којима треба одлучити на основу околности и на основу онога о чему ће се разговори водити. Резолуција која је усвојена у Њујорку позива и Београд и Приштину да прихвате понуду ЕУ да олакша разговоре. Према мом мишљењу, то је добар почетак. Сви знамо да ће се у једном тренутку ствари дотаћи интереса и других земаља.

Може ли се нешто искомпликовати до октобра, па да кандидатура Србије за чланство не буде из Савета ЕУ прослеђена Европској комисији?

- Овај процес је добар пример онога како ЕУ данас функционише. Проблем који сада постоји, пре прослеђивања српске кандидатуре Комисији, зависи од питања које није повезано са Србијом. Једноставно, влада сваке земље има право да заузме свој став о кључним питањима. У том контексту могу се замислити разне ствари које немају никакве везе са Србијом, али које утичу на процесе у Бриселу. Надам се да ће, с обзиром на важност приближавања Србије Унији, бити пронађена мудра равнотежа између околности и суштинских питања. Због тога се надам да ће у Савету министара ускоро бити постигнут консензус.

Да ли би предстојећи извештај главног хашког тужиоца Сержа Брамерца могао да утиче на прослеђивање кандидатуре?

- До сада су Брамерцови извештаји били разматрани у контексту Споразума о стабилизацији и придруживању, његове деблокаде и ратификације. Нисам приметио никакву индицију да би то могло бити промењено.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер