Vojislav Šešelj: Kriminalne afere ministra zdravlja Zlatibora Lončara; Zašto Srbija sa 208 miliona evra pomaže "Esmarku" u kupovini "Železare Smederevo"

„Srpska radikalna stranka primat daje ekonomskoj i socijalnoj problematici i u skladu s tim jačamo našu borbu protiv kriminala i korupcije bez kojih nema ekonomskog ozdravljenja zemlje i zato danas počinjemo sa raskrinkavanjem kriminalnih radnji ministra zdravlja Zlatibora Lončara.

Zlatibor Lončar živi u stanu od 180 kvadratnih metara kod Belog dvora, čiji je samo formalni vlasnik, a zapravo jedan od vlasnika tog stana je Zoran Mitrović, suvlasnik Viktorija grupe. Interesantna je činjenica o njegovom nelegalnom izboru za kliničkog asistenta. Izabran je krajem 2012. godine, između četiri kandidata, od kojih jedino on nije ispunjavao uslove za izbor, jer mu tada još nije bila prihvaćena doktorska teza. Promoviše se kao ekspert za transplantaciju jetre, iako nije izvršio nijednu. Umesto njega transplantacije vrše lekari iz Hrvatske, a on samo daje izjave za medije i lažno se predstavlja kao član tog tima. Uzgred, hrvatski lekari za svaku takvu operaciju dobijaju naknadu od više hiljada evra, i to u gotovini, bez ikakvog traga u blagajnama Kliničkog centra Srbije ili RFZO-a. Poznato je da Zlatibor Lončar ne govori engleski jezik, a na sajtu Ministarstva zdravlja stoji da je završio dva kursa iz transplantacije organa u čuvenoj londonskoj bolnici Hamersmit, s tim da u toj bolnici nema dokumenata o završenom kursu, kao ni potvrde o navodnom diplomiranju. Zlatibor Lončar je često viđen u društvu sa Nikolom Petrovićem, direktorom Elektromreže i Aleksandrom Đorđevićem, šefom BIA i sa predstavnicima farmaceutskih kompanija sa kojima ugovaraju stavljanje određenih lekova na listu uz proviziju“, rekao je dr Vojislav Šešelj i naglasio da je ministar Lončar zaštićen u srpskim medijima.

„Na osnovu izmena uslova u tenderskoj proceduri, na šta smo ih primorali iznoseći u javnost informacije na konferenciji za novinare 4. decembra 2014, Vlada Republike Srbije je odustala od svih već isplaniranih namera. Za otkup dokumentacije, koji bi inače morao biti moguć istog dana kada je tender raspisan, 5. decembra, oni dodaju u tekst tendera informaciju da se tenderska dokumentacija može otkupiti tek četiri dana kasnije. To im je bilo potrebno da bi promenili tekst i usaglasili nove uslove sa već favorizovanim partnerom Esmarkom. U izmenjenom tekstu tendera ključna stvar je u tome što se išlo na model prodaje udela dokapitalizacijom. Postavlja se pitanje zašto bi država Srbija dotirala dodatnih 208 miliona evra, kada je reč o dokapitalizaciji, a sa druge strane vlasnik Esmarka planira investiciju u visini od samo 28 miliona evra u ovoj godini. Insistiramo da Esmark grupa mora da pokaže i dokaže da je uplatila 16,7 milijardi dinara, ili 80,1 procenat od udela, bez obzira da li se radi o kupovini ili dokapitalizaciji. Ukoliko se ne dostave dokazi o uplati, smatraćemo da se radi o pljački i kriminalu i kada dođemo na vlast ovu privatizaciju proglasićemo ništavnom, a sve učesnike ćemo pozvati na odgovornost,“ istakao je dr Šešelj.

Ne zanimaju me odluke iz Haga, dobrovoljno se neću vraćati

Predsednik Srpske radikalne stranke i haški optuženik Vojislav Šešelj kazao je danas da ga ne zanima odluka Haškog tribunala da mu ne uskrati privremenu slobodu i ponovio da se dobrovoljno neće vratiti.

- Mene to ne zanima. Ja se svojom voljom sigurno neću vraćati - kazao je Šešelj agenciji Beta.

Međunarodni sud za ratne zločine u Jugoslaviji saopštio je 13. januara da je raspravno veće tog suda odbilo zahtev tužilaštva da vrati u sudski pritvor optuženog Vojislava Šešelja sa privremene slobode.

Šešelj je dodao da je zahtev Tužilaštva tribunala iskoristio da podnese zahtev za kažnjavanje tužioca Serža Bramerca, zbog toga što je, kako je naveo, instrumentalizovan.

Šešelj je dodao da nakon što se Raspravno veće se proglasilo nenadležnim za taj zahtev ne očekuje da se išta dogodi po tom pitanju.

Raspravno veće navelo je da tužilaštvo nije uložilo žalbu na odluku o puštanju Šešelja na privremenu slobodu, a da sada traži preispitivanje te odluke, što je moguće samo na osnovu novih činjenica kojih nema.

Šešelj je, odlukom raspravnog veća, 12. novembra privremeno oslobodjen iz pritvora Tribunala iz humanitarnih razloga, zbog njegove bolesti, kako bi lečenje mogao da nastavi u Beogradu.

Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je 1. decembra da raspravno veće vrati u sudski pritvor optuženog Vojislava Šešelja sa privremene slobode u Srbiji jer je "svojim ponašanjem u Srbiji 'potkopao' duh odluke o privremenom oslobadjanju koju je, na sopstvenu inicijativu, iz humanitarnih razloga" donelo raspravno veće predsedavajućeg Žan-Kloda Antonetija.

(Beta-SRS)