субота, 22. јун 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Блиц: Ватрогаскиње, водичице и аташеице - Употреба родно сензитивног језика почиње сутра, најављене папрене казне
Хроника

Блиц: Ватрогаскиње, водичице и аташеице - Употреба родно сензитивног језика почиње сутра, најављене папрене казне

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 20. мај 2024.

 Ни Академија ни Црква, а ни десничарске странке, него то што поједина министарства још ни у процедури немају потребна подзаконска акта, испречили су се томе да од сутра по закону и у пракси почне обавезна примена родно сензитивног језика у образовању, науци и медијима.

Ова прича, која годинама изазива поприличну полемику у јавности, почиње 20. маја 2021. године. Тада републички парламент усваја Закон о родној равноправности који, између осталог, предвиђа да након три године његове примене, дакле на сутрашњи дан, почиње и обавезна примена родно сензитивног језика у образовању, науци и средствима јавног информисања. И то све под претњом новчане казне до два милиона динара, односно, затворске до пет година.

То да ће од сутра у неком школском уџбенику морати да пише "жетелица" или што ће неко од колега у интервјуу ословити саговорницу из Одељења за ванредне ситуације МУП-а као „ватрогаскињу“, међутим, за сада остаје, како би злуради рекли, "мртво слово на папиру".

Није у фокусу Владе

Наиме, у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, које је било предлагач Закона у родној равноправности а чији део је и примена родно осетљивог језика, објашњавају да у теорији јесте тако, али у пракси, која законски треба да важи од 20. маја 2024. године, заправо није.

- Употреба родно сензитивног језика јесте законска обавеза, али да би она у наведеним областима функционисала у пракси, потребно је да министарства надлежна за те области донесу одређене подзаконске акте. Та подзаконска акта још нису ни у процедури и колико смо видели у експозеу нове Владе то није у фокусу, тако да остаје питање када ће практична примена родно сезнитивног језика почети у пракси, иако би по Закону о родној равноправности требала да почне - потврђују за Блиц у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Подсећају, такође, да је ово Министарство организовало више догађаја у сусрет почетку законом прописане обавезе употребе родно сензитивног језика, те да је министар Томислав Жигманов рекао у јуну 2023. да језик представља "живу материју" и да је као такав "подложан променама, као и усклађивању са друштвеним тенденцијама".

Дакле, да би оно што је предвиђено у теорији заживело у пракси, на потезу су, у вези реализације неопходних подзаконских аката, министарства просвете, науке, технолошког развоја и иновација, те информисања и телекомуникација с обзиром на то да родно сензитивни језик треба да се користи у школским уџбеницима, наставном материјалу, сведочанствима, дипломама, лиценцама и медијима.

И аташеица и водичица

А шта је то родно сензитивни језик око којег се ломе толика копља и који је за обавезну законску примену, због недостатка додатних правних аката, још на "чекању"?

Широј јавности познат је кроз "превођење" одређених звања и занимања из мушког граматичког рода у женски, односно, употреби женских облика за поједине професије и титуле. Тако смо, поред именица које нису "стране" и већ имају широку употребу не само у формалном говору као што су министарка, професорка или адвокатица, по први пут чули за “аташеицу” (аташе) или “водичкињу” (водич).

Од како је Закон о родној равноправности усвојен, али и пре тога, на саму идеју коришћења родно сензитивног језика противан став су имали поједини стручњаци за језик, део академика Српске академије наука и уметности (САНУ), странке и организације десничарске провенијенције, као и Српска православна црква.

Док је професор др Срето Танасић из Одбора за стандардизацију српског језика имао научно објашњење “да српски језик није дискриминаторан према било којим особама, па ни према особама женског пола, пошто има своје механизме за давање информација у том погледу и да се никад не може довести у недоумицу о ком полу особе је реч”, СПЦ је у свом негативном ставу према родно сензититвном језику била много оштија.

- Под плаштом уклањања такозваних родних стереотипа намеће промена свести и начина живота појединца и друштва у целини, промовишу се идеологија, политика и пракса ЛГБТQИА+ - било је наведено на сајту СПЦ о овој теми.

Списак титула постоји

Тај списак звања, занимања и титула женском роду, иначе, постоји у Приручнику за употребу родно сензитивног језика који је објавило Координационо тело за родну равноправност Владе Србије, а који се ослања на дело "Род и језик" који је написала професорка Свенка Савић са групом лингвисткиња још 2009. године.

Између написане теорије и неспроведене праксе, суштина је по речима Бобана Арсенијевића, професора лингвистике на Универзитету у Грацу, да сама употреба родно сензитивног језика не може много утицати на равноправност жена и мушкараца у друштву.

 Неравноправност жена се не састоји у мањој видљивости у језику, већ у много јаче вредносним представама - слабија, мање интелигентна, мање способна, мање храбра. Ако друштво није спремно да изнесе спровођење неког закона, он неће живети, осим симболично. А спремност се постиже променом система и садржаја образовања, променом културних садржаја и културног амбијента, културне политике - изјавио је за Слободну Европу професор Арсенијевић.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер