Војислав Шешељ: Криминалне афере министра здравља Златибора Лончара; Зашто Србија са 208 милиона евра помаже "Есмарку" у куповини "Железаре Смедерево"

„Српска радикална странка примат даје економској и социјалној проблематици и у складу с тим јачамо нашу борбу против криминала и корупције без којих нема економског оздрављења земље и зато данас почињемо са раскринкавањем криминалних радњи министра здравља Златибора Лончара.

Златибор Лончар живи у стану од 180 квадратних метара код Белог двора, чији је само формални власник, а заправо један од власника тог стана је Зоран Митровић, сувласник Викторија групе. Интересантна је чињеница о његовом нелегалном избору за клиничког асистента. Изабран је крајем 2012. године, између четири кандидата, од којих једино он није испуњавао услове за избор, јер му тада још није била прихваћена докторска теза. Промовише се као експерт за трансплантацију јетре, иако није извршио ниједну. Уместо њега трансплантације врше лекари из Хрватске, а он само даје изјаве за медије и лажно се представља као члан тог тима. Узгред, хрватски лекари за сваку такву операцију добијају накнаду од више хиљада евра, и то у готовини, без икаквог трага у благајнама Клиничког центра Србије или РФЗО-а. Познато је да Златибор Лончар не говори енглески језик, а на сајту Министарства здравља стоји да је завршио два курса из трансплантације органа у чувеној лондонској болници Хамерсмит, с тим да у тој болници нема докумената о завршеном курсу, као ни потврде о наводном дипломирању. Златибор Лончар је често виђен у друштву са Николом Петровићем, директором Електромреже и Александром Ђорђевићем, шефом БИА и са представницима фармацеутских компанија са којима уговарају стављање одређених лекова на листу уз провизију“, рекао је др Војислав Шешељ и нагласио да је министар Лончар заштићен у српским медијима.

„На основу измена услова у тендерској процедури, на шта смо их приморали износећи у јавност информације на конференцији за новинаре 4. децембра 2014, Влада Републике Србије је одустала од свих већ испланираних намера. За откуп документације, који би иначе морао бити могућ истог дана када је тендер расписан, 5. децембра, они додају у текст тендера информацију да се тендерска документација може откупити тек четири дана касније. То им је било потребно да би променили текст и усагласили нове услове са већ фаворизованим партнером Есмарком. У измењеном тексту тендера кључна ствар је у томе што се ишло на модел продаје удела докапитализацијом. Поставља се питање зашто би држава Србија дотирала додатних 208 милиона евра, када је реч о докапитализацији, а са друге стране власник Есмарка планира инвестицију у висини од само 28 милиона евра у овој години. Инсистирамо да Есмарк група мора да покаже и докаже да је уплатила 16,7 милијарди динара, или 80,1 проценат од удела, без обзира да ли се ради о куповини или докапитализацији. Уколико се не доставе докази о уплати, сматраћемо да се ради о пљачки и криминалу и када дођемо на власт ову приватизацију прогласићемо ништавном, а све учеснике ћемо позвати на одговорност,“ истакао је др Шешељ.

Не занимају ме одлуке из Хага, добровољно се нећу враћати

Председник Српске радикалне странке и хашки оптуженик Војислав Шешељ казао је данас да га не занима одлука Хашког трибунала да му не ускрати привремену слободу и поновио да се добровољно неће вратити.

- Мене то не занима. Ја се својом вољом сигурно нећу враћати - казао је Шешељ агенцији Бета.

Међународни суд за ратне злочине у Југославији саопштио је 13. јануара да је расправно веће тог суда одбило захтев тужилаштва да врати у судски притвор оптуженог Војислава Шешеља са привремене слободе.

Шешељ је додао да је захтев Тужилаштва трибунала искористио да поднесе захтев за кажњавање тужиоца Сержа Брамерца, због тога што је, како је навео, инструментализован.

Шешељ је додао да након што се Расправно веће се прогласило ненадлежним за тај захтев не очекује да се ишта догоди по том питању.

Расправно веће навело је да тужилаштво није уложило жалбу на одлуку о пуштању Шешеља на привремену слободу, а да сада тражи преиспитивање те одлуке, што је могуће само на основу нових чињеница којих нема.

Шешељ је, одлуком расправног већа, 12. новембра привремено ослободјен из притвора Трибунала из хуманитарних разлога, због његове болести, како би лечење могао да настави у Београду.

Тужилаштво Хашког трибунала затражило је 1. децембра да расправно веће врати у судски притвор оптуженог Војислава Шешеља са привремене слободе у Србији јер је "својим понашањем у Србији 'поткопао' дух одлуке о привременом ослобадјању коју је, на сопствену иницијативу, из хуманитарних разлога" донело расправно веће председавајућег Жан-Клода Антонетија.

(Бета-СРС)