Владимир Костић: САНУ није упозната са споразумом из Вашингтона, нити је неко консултовао у вези с тим, зна о томе колико и сви грађани

Председник Српске академије наука и уметности (САНУ) Владимир Костић изјавио је да Академија није упозната са споразумом из Вашингтона, нити је неко консултовао у вези с тим.

"Волео бих да неко од вас овде каже о споразуму како и шта тачно, о чему се ради, која је то дипломатска верзија... Ја сам у оквиру једног интервјуа рекао да Академија нема никакве богатије контакте са изворима власти, што наравно нико није веровао, него што има било који грађанин", казао је Костић.

Како је рекао, САНУ није позвана "ни у какву поделу одговорности према догађајима  око нас".

"Бројни академици су дали своја мишљења и она су хетерогена. Што се мене тиче, ја ћу поздравити право сваког академика да се изјасни како год он сматра да треба да се изјасни, али као институција желим да вам кажем да ми заиста немамо више информација него што постоје у штампи, а да тамо има пуно информација, претпостављам да ми ни ви не бисте поставили то питање. Колико знате ви, толико знају и чланови Академије", рекао је Костић.

Странке не схватају да САНУ није политичка партија

"Српска академија наука и уметности се није оглашавала о споменику Стефану Немањи због специфичних околности рада, али настојаћемо да организујемо озбиљну дебату о споменичкој култури", рекао је на конференцији за медије председник САНУ Владимир Костић поводом захтева појединаца и политичких странака да се Академија огласи о свим контроверзама које прате подизање споменика Стефану Немањи у Београду.

“Академија се до сада оглашавала о разним питањима – од Београда на води до гондоле, а давала је и своје мишљење о дешавањима око манастира Високи Дечани. Људи који нас прозивају из странака, да се одредимо о одређеним питањима, не схватају да Српска академија наука и уметности није политичка странка, већ да је она хетерогена”, рекао је Костић на конференцији за медије на којој су представљене активности ове институције до краја године.

Он сам није хтео да изнесе своје мишљење о овом питању, већ је рекао да ће га саопштити у јавности кроз интервјуе које буде давао.

Иначе, САНУ крајем октобра почиње изборни циклус нових редовних и ванредних чланова за 2021. годину, који ће се окончати избором у новембру наредне године.

 “Број свих чланова САНУ је тренутно 130 и то је један од најмањих бројева у нашој историји. Упоређујући са регионом, ми имамо 1,9 академика на 100.000 становника, док се тај број у земљама региона, изузев Северне Македоније, креће од 5 до 7”, објаснио је Костић.

Према његовим речима, САНУ има 99 редовних и 31 дописног члана. Од тога су само 11 одсто жене, а у три одељења САНУ уопште нема чланица, навео је Костић.

Процентуална заступљеност чланова САНУ по областима говори да су 60 одсто академци природнх наука, око 30 одсто долазе са друштвено-хуманистичких наука, а 10 одсто из области уметности.

(Н1, Нова.рс)