четвртак, 22. август 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Викиликс: Косовски преседан за Грузију
Хроника

Викиликс: Косовски преседан за Грузију

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 18. фебруар 2011.

Американци били бесни због руског позивања на "косовски преседан", приликом сукоба у Грузији. Руска акција није представљала преседан, већ је само следила амерички пример интервенције на Косову, одговорила Москва.

После оружаног конфликта Русије и Грузије, који је почео 8. августа 2008. године, амерички дипломата у Москви оценио је, у депеши Вашингтону од 14. августа, да Русија пркоси САД, подржавајући независност Јужне Осетије и Абхазије.

"Лавров оспорава територијални интегритет Грузије и предлаже Вашингтону да бира између 'илузорног пројекта званог вођство Грузије' и 'правог партнерства' са Русијом", наводи се у поверљивој депеши америчке амбасаде у Москви, коју је данас објавио Викиликс.  

За САД је била забрињавајућа чињеница да ту земљу нападају чак и прозападни руски аналитичари, наводећи да Русија није могла да остане пасивна пред оним што Грузија ради у Јужној Осетији. 

Експерти тврде да руска влада верује да не крши међународне норме, већ користи преседан који су Запад и САД створили на Косову 1999. године. Они наводе да потези Русије показују и да Москва више неће толерисати игнорисање Запада, а забринути су и за будућност односа између Русије и САД.

Директор института за стратешка истраживања Сергеј Ознобишчев, Дмитриј Тренин из Московског центра „Карнеги", Иван Сафранчук из Светског безбедносног института и Александар Белкин из Савета спољне и одбрамбене политике рекли су америчким дипломатама да Русија верује да је оправдано предузети "хуманитарну интервенцију", да би се спасли људи из Јужне Осетије.

"Кремљ и министарство одбране примењују модел идентичан интервенцији Запада на Косову 1999. године", рекао је Сафранчук.

"Хуманитарна катастрофа" у Јужној Осетији

Русија се позивала на квалификацију правичних повода, да би спречила хуманитарну катастрофу. Упркос критикама које је више пута упућивала Западу, када су у питању такве интервенције извршене без мандата Уједињених нација, Русија у том случају није створила преседан, већ је само следила већ постојећи, који је поставио САД, сматра руска јавност.

Руски стручњаци су после конфликта на Кавказу кривили САД због угрожавања већ натегнутих односа двеју земаља и нису видели разлику између акције НАТО-а на Косову 1999. године и војне интервенције Русије у Цхинвалију, у Јужној Осетији.

Експерти наводе да су руски званичници годинама упозоравали на намеру Сакашвилија да силом уједини Грузију и да је руска влада била разочарана што САД не само да није прихватио (упозорења), већ је наоружао и увежбавао грузијску војску.
Неки чак тврде да је Запад, а посебно САД, годинама потпуно игнорисао забринутост руске владе због ширења НАТО-а и ракетне одбране и продор Запада у суседне земље. Међутим, Русија је тек сада довољно јака да одговори.

Амерички дипломата у депеши са забринутошћу истиче да одговор Русије у Јужној Осетији одобравају чак и критичари Кремља, као што је лист Независимаја газета, чији је уредник Константин Ремчуков написао да је Цхинвали променио све. Ремчуков је навео да је Сакашвили наредио грузијским снагама да пуцају у руске миротворце, а затим запитао који би њихов одговор био.

Маша Липман и Московског центра "Карнеги" указала је да термин "геноцид" који руске власти користе указује на директну везу са Косовом. „Постоји геноцид, ми нападамо, заузимамо, владамо, а затим одлучујемо о независности, тим принципом се руководила Русија", сматра Липманова.

Нико неће игнорисати Русију

Многи аналитичари су оценили да су руске власти послале јасну поруку да не одговарају на притиске Запада приликом доношења одлука. Липманова је навела да је Русија радила "без дозволе" и одлучила да прекине војну акцију онда када је сама пожелела.

Експерти указују да је Русија на тај начин показала да је све јача и да неће дозволити да је узимају здраво за готово, већ да ће се супростављати Западу.

Аналитичари се, такође, слажу и да Јужна Осетија и Абхазија после руске интервенције никада неће поново бити део Грузије. Амерички дипломата је указао и да су либерални кругови забринути што је Русија први пут од распада Совјетског Савеза применила војну силу изван својих граница, а значајна је и чињеница да је Русија деловала и без подршке других земаља, као што су чланице Заједнице независних држава и Кине.

С обзиром на то да Русији нико неће увести санкције, због нафте и гаса, Сједињеним Америчким Државама преостаје само да псују Москву, сматрају руски аналитичари.

Руска јавност, такође, верује да Русија има предност због "моралне позиције", јер, имајући у виду напад Израела на Либан и нападе САД на Београд и Багдад, Русији нико неће држати лекције из међународног права, пише у депеши Ерик Рубин, заменика шефа америчке дипломатске мисије у Москви.

(Викиликс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер