Početna strana > Hronika > Vikiliks: Kosovski presedan za Gruziju
Hronika

Vikiliks: Kosovski presedan za Gruziju

PDF Štampa El. pošta
petak, 18. februar 2011.

Amerikanci bili besni zbog ruskog pozivanja na "kosovski presedan", prilikom sukoba u Gruziji. Ruska akcija nije predstavljala presedan, već je samo sledila američki primer intervencije na Kosovu, odgovorila Moskva.

Posle oružanog konflikta Rusije i Gruzije, koji je počeo 8. avgusta 2008. godine, američki diplomata u Moskvi ocenio je, u depeši Vašingtonu od 14. avgusta, da Rusija prkosi SAD, podržavajući nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.

"Lavrov osporava teritorijalni integritet Gruzije i predlaže Vašingtonu da bira između 'iluzornog projekta zvanog vođstvo Gruzije' i 'pravog partnerstva' sa Rusijom", navodi se u poverljivoj depeši američke ambasade u Moskvi, koju je danas objavio Vikiliks.  

Za SAD je bila zabrinjavajuća činjenica da tu zemlju napadaju čak i prozapadni ruski analitičari, navodeći da Rusija nije mogla da ostane pasivna pred onim što Gruzija radi u Južnoj Osetiji. 

Eksperti tvrde da ruska vlada veruje da ne krši međunarodne norme, već koristi presedan koji su Zapad i SAD stvorili na Kosovu 1999. godine. Oni navode da potezi Rusije pokazuju i da Moskva više neće tolerisati ignorisanje Zapada, a zabrinuti su i za budućnost odnosa između Rusije i SAD.

Direktor instituta za strateška istraživanja Sergej Oznobiščev, Dmitrij Trenin iz Moskovskog centra „Karnegi", Ivan Safrančuk iz Svetskog bezbednosnog instituta i Aleksandar Belkin iz Saveta spoljne i odbrambene politike rekli su američkim diplomatama da Rusija veruje da je opravdano preduzeti "humanitarnu intervenciju", da bi se spasli ljudi iz Južne Osetije.

"Kremlj i ministarstvo odbrane primenjuju model identičan intervenciji Zapada na Kosovu 1999. godine", rekao je Safrančuk.

"Humanitarna katastrofa" u Južnoj Osetiji

Rusija se pozivala na kvalifikaciju pravičnih povoda, da bi sprečila humanitarnu katastrofu. Uprkos kritikama koje je više puta upućivala Zapadu, kada su u pitanju takve intervencije izvršene bez mandata Ujedinjenih nacija, Rusija u tom slučaju nije stvorila presedan, već je samo sledila već postojeći, koji je postavio SAD, smatra ruska javnost.

Ruski stručnjaci su posle konflikta na Kavkazu krivili SAD zbog ugrožavanja već nategnutih odnosa dveju zemalja i nisu videli razliku između akcije NATO-a na Kosovu 1999. godine i vojne intervencije Rusije u Chinvaliju, u Južnoj Osetiji.

Eksperti navode da su ruski zvaničnici godinama upozoravali na nameru Sakašvilija da silom ujedini Gruziju i da je ruska vlada bila razočarana što SAD ne samo da nije prihvatio (upozorenja), već je naoružao i uvežbavao gruzijsku vojsku.
Neki čak tvrde da je Zapad, a posebno SAD, godinama potpuno ignorisao zabrinutost ruske vlade zbog širenja NATO-a i raketne odbrane i prodor Zapada u susedne zemlje. Međutim, Rusija je tek sada dovoljno jaka da odgovori.

Američki diplomata u depeši sa zabrinutošću ističe da odgovor Rusije u Južnoj Osetiji odobravaju čak i kritičari Kremlja, kao što je list Nezavisimaja gazeta, čiji je urednik Konstantin Remčukov napisao da je Chinvali promenio sve. Remčukov je naveo da je Sakašvili naredio gruzijskim snagama da pucaju u ruske mirotvorce, a zatim zapitao koji bi njihov odgovor bio.

Maša Lipman i Moskovskog centra "Karnegi" ukazala je da termin "genocid" koji ruske vlasti koriste ukazuje na direktnu vezu sa Kosovom. „Postoji genocid, mi napadamo, zauzimamo, vladamo, a zatim odlučujemo o nezavisnosti, tim principom se rukovodila Rusija", smatra Lipmanova.

Niko neće ignorisati Rusiju

Mnogi analitičari su ocenili da su ruske vlasti poslale jasnu poruku da ne odgovaraju na pritiske Zapada prilikom donošenja odluka. Lipmanova je navela da je Rusija radila "bez dozvole" i odlučila da prekine vojnu akciju onda kada je sama poželela.

Eksperti ukazuju da je Rusija na taj način pokazala da je sve jača i da neće dozvoliti da je uzimaju zdravo za gotovo, već da će se suprostavljati Zapadu.

Analitičari se, takođe, slažu i da Južna Osetija i Abhazija posle ruske intervencije nikada neće ponovo biti deo Gruzije. Američki diplomata je ukazao i da su liberalni krugovi zabrinuti što je Rusija prvi put od raspada Sovjetskog Saveza primenila vojnu silu izvan svojih granica, a značajna je i činjenica da je Rusija delovala i bez podrške drugih zemalja, kao što su članice Zajednice nezavisnih država i Kine.

S obzirom na to da Rusiji niko neće uvesti sankcije, zbog nafte i gasa, Sjedinjenim Američkim Državama preostaje samo da psuju Moskvu, smatraju ruski analitičari.

Ruska javnost, takođe, veruje da Rusija ima prednost zbog "moralne pozicije", jer, imajući u vidu napad Izraela na Liban i napade SAD na Beograd i Bagdad, Rusiji niko neće držati lekcije iz međunarodnog prava, piše u depeši Erik Rubin, zamenika šefa američke diplomatske misije u Moskvi.

(Vikiliks)