Vensan Dežer: Podela Kosova nije na dnevnom redu EU, ali postoje mnoge ideje

Šef Delegacije EU u Srbiji Vensen Dežer izjavio je da podela Kosova "nije na dnevnom redu Evropske unije", ali da postoje "mnoge ideje" kako rešiti to pitanje. U ovom trenutku potrebno je sprečiti sve provokacije na severu Kosova, poručio Dežer.

Nijedna zemlja članica Evropske unije nije za podelu Kosova, jer se boje da bi to imalo domino efekat u regionu, ali i svetu, izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji Vensen Dežer.

"Potrebno je raditi da bi se našlo dugotrajno, održivo i mirno rešenje", objasnio je Dežer u intervjuu Fonetu i dodao da pitanje podele Kosova nije na dnevnom redu.

Prema njegovim rečima, "postoje mnoge ideje" koje se mogu čuti o tome kako se ovo pitanje može rešiti, po modelu Nemačke, Italije i Austrije, Velike Britanije i Severne Irske ili Švedske i Finske.

"Svaka situacija je posebna, a situacija u Srbiji je jedinstvena. Ništa se ne može prekopirati ili nametnuti kao neko rešenje", rekao je Dežer i i napomenuo da bi, pre svega, trebalo sačekati šta će Međunarodni sud pravde reći po ovom pitanju.

"Evropska unija ima želju da sve zainteresovane strane sednu za sto i razgovaraju, jer je to jedini način da se nađe rešenje", naglasio je Dežer i dodao da "postoji strategija EU o Kosovu i konsenzus zemalja članica o tome".

Ističući da je uloga Euleksa veoma pozitivna, Dežer je poručio da je "u ovom trenutku potrebno sprečiti sve provokacije koje se dešavaju na terenu, poput poslednjeg slučaja u Mitrovici".

Šef Delegacije EU u Srbiji podsetio je da je, sa druge strane, za pristup Srbije EU potreban konsenzus zemalja članica i ukazao da bi konfrontacija sa nekima od njih mogla "dovesti do problema na duži rok".

Dežer je, istovremeno, ocenio da je Srbija ostvarila "jako veliki napredak" u evropskim integracijama, ističući da "postoji evropska budućnost Srbije i volja da se ona integriše".

"Srbija je prisutna u našoj strategiji razvoja EU do 2020. godine, u koju je uvršten ceo Zapadni Balkan", objasnio je Dežer, pominjući partnerstvo Srbije i u Dunavskoj strategiji.

"Možemo da kažemo da je na nekim poljima Srbija već integrisana u EU. Srbija ima poziv za priključenje, ali to znači i da ima obavezu da reforme dovede do kraja", poručio je Dežer, koji očekuje i da će biti do kraja ispunjene i obaveze prema Hagu.

Centralna uloga Srbije u regionu

Dežer je ocenio da "Srbija ima centralnu ulogu u regionu, kako po geografskom položaju, tako i kroz politiku".

"Geografski položaj Srbije nameće potrebu razvoja putne infrastrukture, ali je u domenu politike neophodna saradnja sa svim susednim zemljama", rekao je Dežer.

Potrebno je raditi na pomirenju u celom regionu, dodao je Dežer i, kao dobar primer, označio susret predsednika Srbije Borisa Tadića sa hrvatskim kolegom Ivom Josipovićem.

"Razvija se i saradnja sa Albanijom, što mi pozdravljamo. Ali, sve što se dešava u domenu politike, neophodno je spovesti u praksi, odnosno svakodnevnom životu. Problem nestalih lica takođe traži rešenje", dodao je Dežer.

Upitan o radu Vlade Srbije u prve dve godine mandata, Dežer je odgovorio da su se u tom periodu dogodile "velike promene", ističući da bi, iz ugla EU, "rad Vlade mogao da se oceni kao visoko pozitivan".

"Kriza u domenu finansija, što nije slučaj samo u Srbiji, otežava svakodnevni život", ukazao je Dežer i konstatovao da je "Vlada veoma rano uspela da obezbedi makroekonomsku stabilnost zemlje, jer se na vreme obratila Međunarodnom monetarnom fondu".

Odugovlačenje reformi

Prema oceni Dežera, Vlada je, međutim, "mogla više da uradi terenu reformi, jer se ima utisak da se mnogi reformski procesi razvlače".

Dežer je, pri tome, pomenuo reforme izbornog zakona, kao i oblasti privatizacije i restitucije, dok je za reforme u pravosuđu ocenio da su mogle biti učinjene na bolji način.

Prema rečima Dežera, postoji "veoma dobra saradnja" sa Vladom Srbije oko usvajanja novih zakona, ali je "ključna stvar sprovođenje tih zakona".

"Neophodno je da državna uprava počne da ih sprovodi, za šta je potrebno vreme, jer ništa ne može da se desi preko noći", rekao je Dežer i naglasio važnost državne revizorske ustanove i ombudsmana za kontrolu sprovođenja zakonskih normi.

Dežer je pohvalio "vrlo veliki stepen javne podrške evropskim integracijama, koji iznosi oko 65 odsto", ali je uočio da u anketama tek tri odsto ispitanika "ima neku ideju šta one znače", što je nesklad koji se mora poraviti.

"Mi imamo veliku odgovornost da komuniciramo sa ljudima i bolje ih informišemo šta procesi evropskih integracija znače. Ljudima bi trebalo objasniti kako će se njihov život menjati zbog ovog procesa", rekao je Dežer.

Odgovornost Vlade i lokalnih vlasti je mnogo veća, dodao je Dežer, jer su oni u svakodnevnom kontaktu sa građanima i na njima je da objašnjavaju ljudima šta to donosi.

"To je veoma važno, jer na kraju ovog procesa stoji referendum i on, na žalost, nije uvek pozitivan. Zato bi ljude trebalo pripremati", objasnio je Dežer.

(RTS)