петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Венсан Дежер: Подела Косова није на дневном реду ЕУ, али постоје многе идеје
Хроника

Венсан Дежер: Подела Косова није на дневном реду ЕУ, али постоје многе идеје

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 11. јул 2010.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Венсен Дежер изјавио је да подела Косова "није на дневном реду Европске уније", али да постоје "многе идеје" како решити то питање. У овом тренутку потребно је спречити све провокације на северу Косова, поручио Дежер.

Ниједна земља чланица Европске уније није за поделу Косова, јер се боје да би то имало домино ефекат у региону, али и свету, изјавио је шеф Делегације ЕУ у Србији Венсен Дежер.

"Потребно је радити да би се нашло дуготрајно, одрживо и мирно решење", објаснио је Дежер у интервјуу Фонету и додао да питање поделе Косова није на дневном реду.

Према његовим речима, "постоје многе идеје" које се могу чути о томе како се ово питање може решити, по моделу Немачке, Италије и Аустрије, Велике Британије и Северне Ирске или Шведске и Финске.

"Свака ситуација је посебна, а ситуација у Србији је јединствена. Ништа се не може прекопирати или наметнути као неко решење", рекао је Дежер и и напоменуо да би, пре свега, требало сачекати шта ће Међународни суд правде рећи по овом питању.

"Европска унија има жељу да све заинтересоване стране седну за сто и разговарају, јер је то једини начин да се нађе решење", нагласио је Дежер и додао да "постоји стратегија ЕУ о Косову и консензус земаља чланица о томе".

Истичући да је улога Еулекса веома позитивна, Дежер је поручио да је "у овом тренутку потребно спречити све провокације које се дешавају на терену, попут последњег случаја у Митровици".

Шеф Делегације ЕУ у Србији подсетио је да је, са друге стране, за приступ Србије ЕУ потребан консензус земаља чланица и указао да би конфронтација са некима од њих могла "довести до проблема на дужи рок".

Дежер је, истовремено, оценио да је Србија остварила "јако велики напредак" у европским интеграцијама, истичући да "постоји европска будућност Србије и воља да се она интегрише".

"Србија је присутна у нашој стратегији развоја ЕУ до 2020. године, у коју је уврштен цео Западни Балкан", објаснио је Дежер, помињући партнерство Србије и у Дунавској стратегији.

"Можемо да кажемо да је на неким пољима Србија већ интегрисана у ЕУ. Србија има позив за прикључење, али то значи и да има обавезу да реформе доведе до краја", поручио је Дежер, који очекује и да ће бити до краја испуњене и обавезе према Хагу.

Централна улога Србије у региону

Дежер је оценио да "Србија има централну улогу у региону, како по географском положају, тако и кроз политику".

"Географски положај Србије намеће потребу развоја путне инфраструктуре, али је у домену политике неопходна сарадња са свим суседним земљама", рекао је Дежер.

Потребно је радити на помирењу у целом региону, додао је Дежер и, као добар пример, означио сусрет председника Србије Бориса Тадића са хрватским колегом Ивом Јосиповићем.

"Развија се и сарадња са Албанијом, што ми поздрављамо. Али, све што се дешава у домену политике, неопходно је сповести у пракси, односно свакодневном животу. Проблем несталих лица такође тражи решење", додао је Дежер.

Упитан о раду Владе Србије у прве две године мандата, Дежер је одговорио да су се у том периоду догодиле "велике промене", истичући да би, из угла ЕУ, "рад Владе могао да се оцени као високо позитиван".

"Криза у домену финансија, што није случај само у Србији, отежава свакодневни живот", указао је Дежер и констатовао да је "Влада веома рано успела да обезбеди макроекономску стабилност земље, јер се на време обратила Међународном монетарном фонду".

Одуговлачење реформи

Према оцени Дежера, Влада је, међутим, "могла више да уради терену реформи, јер се има утисак да се многи реформски процеси развлаче".

Дежер је, при томе, поменуо реформе изборног закона, као и области приватизације и реституције, док је за реформе у правосуђу оценио да су могле бити учињене на бољи начин.

Према речима Дежера, постоји "веома добра сарадња" са Владом Србије око усвајања нових закона, али је "кључна ствар спровођење тих закона".

"Неопходно је да државна управа почне да их спроводи, за шта је потребно време, јер ништа не може да се деси преко ноћи", рекао је Дежер и нагласио важност државне ревизорске установе и омбудсмана за контролу спровођења законских норми.

Дежер је похвалио "врло велики степен јавне подршке европским интеграцијама, који износи око 65 одсто", али је уочио да у анкетама тек три одсто испитаника "има неку идеју шта оне значе", што је несклад који се мора поравити.

"Ми имамо велику одговорност да комуницирамо са људима и боље их информишемо шта процеси европских интеграција значе. Људима би требало објаснити како ће се њихов живот мењати због овог процеса", рекао је Дежер.

Одговорност Владе и локалних власти је много већа, додао је Дежер, јер су они у свакодневном контакту са грађанима и на њима је да објашњавају људима шта то доноси.

"То је веома важно, јер на крају овог процеса стоји референдум и он, на жалост, није увек позитиван. Зато би људе требало припремати", објаснио је Дежер.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер